Dan oslobođenja Rume u Velikom ratu

Se­ća­nje na slav­ne pret­ke

Na Dan oslo­bo­đe­nja Ru­me u Pr­vom svet­skom ra­tu, 6. no­vem­bra odr­ža­na je dr­žav­na i cr­kve­na ce­re­mo­ni­ja i zva­nič­no je ot­kri­ven spo­men kom­pleks kom­plet­no re­kon­stru­i­sa­nog Srp­skog voj­nič­kog gro­blja na Grad­skom gro­blju u Ru­mi.
Ovo gro­blje je svoj ko­nač­ni ob­lik, a sa­da­šnji je do­sta pod­se­ćao na nje­ga, do­bi­lo 1921. go­di­ne, a po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta je pot­pu­no za­pu­šte­no i po­no­vo re­no­vi­ra­no 1988. go­di­ne na ini­ci­ja­ti­vu OO SUB­NOR-a Ru­ma.
Ova kom­plet­na re­kon­struk­ci­ja je za­po­če­la 2014. go­di­ne, po­vo­dom ve­ka od iz­bi­ja­nja Ve­li­kog ra­ta, ra­di­la se u dve fa­ze, a za­vr­ši­la se ove go­di­ne. Za re­kon­struk­ci­ju je obez­be­đe­no šest mi­li­o­na di­na­ra, a ura­đe­na je na ini­ci­ja­ti­vu OO SUB­NOR-a Ru­me, sred­stva je obez­be­di­lo Mi­ni­star­stvo za rad, za­po­šlja­va­nje, bo­rač­ka i so­ci­jal­na pi­ta­nja, a ra­do­vi su iz­ve­de­ni po idej­nom re­še­nju Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re Srem­ska Mi­tro­vi­ca.
Spo­me­nik su ot­kri­li Mi­lan Po­po­vić, po­moć­nik mi­ni­stra za rad, za­po­šlja­va­nje, bo­rač­ka i so­ci­jal­na pi­ta­nja i Mo­mir Mi­lo­še­vić, pred­sed­nik OO SUB­NOR-a Ru­ma. Po ot­kri­va­nju spo­me­ni­ka, tač­ni­je cen­tral­nog obe­li­ska u kom­plek­su, sve­šte­ni­ci Rum­ske cr­kve­ne op­šti­ne SPC odr­ža­li su voj­nič­ki po­men, a po­tom su se oku­plje­ni­ma na Grad­skom gro­blju obra­ti­li i tih da­na bit­ke na Le­ge­tu u Ve­li­kom ra­tu pod­se­ti­li Mo­mir Mi­lo­še­vić, kao i Lju­bo­mir Mar­ko­vić, pu­kov­nik u pen­zi­ji, pred­sed­nik Sa­ve­za po­to­ma­ka uče­sni­ka oslo­bo­di­lač­kih ra­to­va od 1914. do 1920. go­di­ne.
– Čast mi je da vas po­zdra­vim sa me­sta gde po­či­va­ju ovi ju­na­ci, ka­da im oda­je­mo po­štu za nji­ho­va ju­nač­ka de­la. Da­na­šnji dan je sve­dok ono­ga što su oni po­že­le­li ka­da su kre­nu­li u bor­bu u Pr­vom svet­skom ra­tu – re­kao je Mar­ko­vić.
Po­moć­nik mi­ni­stra Mi­lan Po­po­vić je is­ta­kao da Mi­ni­star­stvo ima sva­ke go­di­ne kon­kurs za ob­no­vu gro­ba­lja rat­ni­ka stra­da­lih za od­bra­nu Sr­bi­je ko­ja se na­la­ze u ze­mlji i ino­stran­stvu.
– Sva­ke go­di­ne pra­vi­mo plan re­vi­ta­li­za­ci­je tih gro­ba­lja. Za ovo u Ru­mi ini­ci­ja­ti­va je po­kre­nu­ta 2014. go­di­ne ka­da je i ura­đe­na pr­va fa­za, a ove i dru­ga fa­za, ko­ja ozna­ča­va za­vr­še­tak svih ra­do­va za ko­je je iz­dvo­je­no šest mi­li­o­na di­na­ra ukup­no. Mi­ni­star­stvo je za ovu go­di­nu kom­plet­no is­pu­ni­lo plan ob­na­vlja­nja ovih gro­ba­lja, a za na­red­nu će­mo do­no­si­ti no­ve pla­no­ve – re­kao je po­moć­nik mi­ni­stra Mi­lan Po­po­vić.
Ste­van Ko­va­če­vić, pred­sed­nik Skup­šti­ne op­šti­ne Ru­ma is­ta­kao je da smo na ovaj na­čin osve­ži­li se­ća­nje na na­še slav­ne pret­ke ko­ji su stra­da­li u bor­ba­ma za oslo­bo­đe­nje Sr­bi­je u Pr­vom svet­skom ra­tu.
– Na­vr­ša­va se upra­vo 98 go­di­na od ka­ko je Ru­ma oslo­bo­đe­na, a ovo je naj­bo­lji na­čin da se obe­le­ži taj zna­ča­jan da­tum. To je na­ša oba­ve­za pre­ma pro­šlo­sti, ali i pre­ma bu­duć­no­sti, jer sa­mo oni ko­ji pam­te i ne­gu­ju svo­je isto­rij­ske tra­di­ci­je ima­ju šan­su da osta­nu upam­će­ni. Na­ša isto­ri­ja je bi­la pu­na tih tra­gič­nih do­ga­đa­ja, a ako že­li­mo da oču­va­mo svo­ju sa­mo­stal­nost i slo­bo­du on­da mo­ra­mo oda­va­ti po­štu oni­ma ko­ji su za te vred­no­sti da­li svo­je ži­vo­te – re­kao je Ko­va­če­vić.
Ce­re­mo­ni­ja ot­kri­va­nja no­vog spo­me­nič­kog kom­plek­sa Srp­skog voj­nič­kog gro­blja u Ru­mi je okon­ča­na po­la­ga­njem ve­na­ca u ime Mi­ni­star­stva za rad, za­po­šlja­va­nje, bo­rač­ka i so­ci­jal­na pi­ta­nja, SUB­NOR-a Ru­ma, lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, Am­ba­sa­de Ru­ske fe­de­ra­ci­je, rat­nih voj­nih udru­že­nja, kao i de­le­ga­ci­je po­dru­žni­ca udru­že­nja Kralj Pe­tar Pr­vi, Alek­sa Šan­tić i SUB­NOR-a Gra­da Som­bo­ra.
Ta­ko­đe, ovo je bi­la pri­li­ka da se osve­šta i po­lo­že ven­ci na grob Na­ta­li­je Ber­nji­ko­ve, me­di­cin­ske se­stre ko­ja je ne­go­va­la srp­ske rat­ni­ke i ko­ja je sa­hra­nje­na od­mah uz ovaj spo­me­nič­ki kom­pleks. Na­ta­li­ja je po­sle Ve­li­kog ra­ta osta­la da ži­vi u Ru­mi, a spo­me­nik su joj 1922. go­di­ne po­di­gli nje­ni su­gra­đa­ni, u znak za­hval­no­sti.
U ime am­ba­sa­de Ru­ske Fe­de­ra­ci­je ven­ce je po­lo­žio Alek­sej Mo­ro­zov, ata­še za kul­tu­ru.

S. Džakula