Malo je ljudi koji nisu odgledali kultni film iz devedesetih „Dan mrmota“. Čak i oni koji ne znaju za ovu sjajnu komediju sa elementima fantazije u kojoj glume Bil Marej i Endi Mekdauel, uredno koriste reči iz naslova filma kako bi opisali kolotečinu i dane koji liče jedan na drugi.

Nekako početkom godine, podsećamo se činjenice da je život prepun ciklusa koji se ponavljaju. Navikli smo već da mamuramo posle novogodišnje noći uz besomučno listanje kanala nailazeći na Pantića koji ne može da uđe u toalet, pa zatim na Brenu oko koje se otimaju svi oni debili. Pa onda naletimo na „Kamiondžije“ koje već svi znaju napamet. Naravno, „Bolji život“ i „Vruć vetar“ su neizostavni deo novogodišnjeg programa. Oni koji su baš bili razvaljeni u najluđoj noći, lek za dušu i mirnu dremku traže gledajući Novogodišnji koncert Bečke filharmonije.

Što se sportskih dešavanja tiče, tradicionalno se prati turneja Četiri skakaonice. Sam bog zna koliko sam puta poželeo da Srbija ima svog predstavnika u ovom takmičenju koje nas uvek asocira na praznike, zimu i sneg. Samo što je snega sve manje, pa izgleda malo otužno kad vidiš svo ono blato oko veštačkog snega. Ali to je već druga tema kojom treba da se bave klimatolozi.

Za ljubitelje košarke ima mnogo materijala za praćenje. Evroliga je u punom jeku. Ove godine, navijači naša dva najveća kluba imaju pregršt razloga za optimizam, uzevši u obzir da je takmičenje nikad ujednačenije, a srpski timovi nikad jači.

Sa druge strane, NBA liga pruža nešto drugačiji dojam košarkaške igre za sve one fanove američkog basketa i njihovog sporta uopšte. Oni vrte loptu svaki dan, kod njih nema pauze. Ni za praznike. Malo su nezgodni noćni termini, ali eto prilike da se ostane budan u vreme neradnih dana.

Što se fudbala tiče, na Ostrvu sve pršti u januaru. Odmah posle Nove godine imali smo priliku da gledamo Old Firm derbi između škotskog Rendžersa i Seltika. Sačuvaj me bože onakvog fudbala. Niko ne može dva pasa da poveže. Kao da su pijani. A možda su i bili. Na kraju krajeva, nije to ni bitno. Pun stadion, ludilo, tresu se kamere, četiri gola. Šta ćeš više.

Njihove engleske komšije igraju nešto ozbiljniji fudbal. Nekako u ovo vreme, uvek se potegne priča o nenormalnom rasporedu utakmica jer Englezi igraju po dva meča nedeljno. Gledaju da odrade obaveze u kupovima dok ne krene takmičenje u Evropi. Pa ko pretekne.

Tradicionalno, januar je rezervisan za još jedno razočaranje u režiji naših rukometaša. San o nekom dobrom rezultatu na velikim takmičenjima živi već godinama, ali jasno je svima da je rukomet kao sport u Srbiji zadnja rupa na svirali. Možda je i bolje što je tako pa se ne potresamo previše zbog učestalih poraza.

Ove godine, izabranici Tonija Đerone otišli su na Svetsko prvenstvo sa skromnom ambicijom da se domognu četvrtfinala. Pa da vidimo i to čudo.

I na kraju, kada pričamo o Danu mrmota, ne možemo a da se ne dohvatimo Novaka Đokovića koji nas je navikao da svaku godinu započne osvajanjem Australian Opena. Dobro, ne baš svaku.

Prošle godine smo imali priliku da uživo pratimo sapunicu koja se odigrala uoči prvog Gren slema u sezoni. U glavnoj ulozi: Đoković, otac mu, australijski političari i javnost koja je podeljena. A sve usled pizdarije sa sumnjivim pozitivnim testom na koronu. Naš as ga je predočio kao dokaz da je upravo preležao boleštinu, ne bi li se nekako dočepao australijskog kopna.

Posledice odbijanja australijskih vlasti da puste Novaka u zemlju bile su ogromne po našeg tenisera. Pored toga što je izgubio veliki broj bodova propustivši svoj omiljeni turnir, izgubio je i poverenje i podršku ionako već slabo naklonjene teniske javnosti.

Biće zanimljivo videti na kakav će doček naići ove godine u Australiji. Naravno, ako uopšte bude i igrao, jer se u vreme pisanja ovog teksta mučio sa povredom i otkazao dva treninga. Mnogi još uvek ne mogu da mu oproste to što je tako kurčevito pokušao da upadne u njihovu zemlju u vreme najstrožijeg karantina, kada su Australijancima u velikoj meri bila ugrožena osnovna ljudska prava slobode i kretanja. Kako navodi naš novinar Nebojša Višković,  Novak je za ovogodišnji turnir pazario određen broj ulaznica koje je podelio našim ljudima, želeći tako da osigura barem neku ravnotežu na tribinama. Nema šta, čovek ništa ne prepušta slučaju. Voleli ga ili ne, jedno je sigurno – kada se on penzioniše, tenis će ponovo biti dosadan sport.