Ova godina počela baš momački. Ko bi rekao da će posle silnog globalnog otopljenja da nas snađe ovakvo globalno zahlađenje. Mada, kažu naučnici da je to normalno, da ledeno doba i dolazi nakon nenormalno visokih temperatura, tope se te polarne kape, pa onda slatka voda dolazi u okeane… dalje ne znam, ali gledala sam film Dan posle sutra, u kom se Denis Kvejd spasao od ledenog doba tako što je, između ostalog, položio sve knjige u nekoj tamo biblioteci. Eto, neka vajda i od knjiga.
Zima koja nas je zatekla ovih prvih januarskih dana nikom ne prija. Ne treba biti puno pametan pa to zaključiti. Ali, proći će i to, koliko u četvrtak eto nama blagog plusa i onda ćemo da se setimo svega onog čega se ovako smrznuti ne možemo setiti. Kažu, zdrav čovek ima hiljadu želja, bolestan samo jednu. Tako i mi na ovom polarnom minusu, imamo samo jednu želju, da konačno otopli. A kad otopli ima opet da pobesnimo i tražimo preko leba pogače. Sad smo mirni ko bubice. Takvi smo mi ljudi… Ko u Njegoša „niko srećan i niko dovoljan, niko miran i niko spokojan…“ Ima i dalje, ali to dalje i nije baš pohvala ljudskom rodu.
Ova hladnoća mi je skroz na skroz pobrkala utiske. Sve što mi je bio nekakv utisak u vezi dočeka Nove godina, isčililo je na mrazu. Naročito novogodišnji program, sav bajat i polovan, ko da smo ušli u 2015. godinu. Svake godine isto, i selo gori i baba se češlja. I Lepa Brena i Tesna koža i her Žika. I to bi od prilike bilo sve.
Ponavljaju se i lepe želje, prognoze o tome kako će nam ove, nastupajuće godine (kao uostalom i svih prethodnih godina) biti super, jer smo uradili sve na konsolidaciji javnih finansija, budžetskog deficita i sad smo na konju. I imaćemo prosečnu platu 500 evra, obećao premijer.
To, kako se kod nas računa prosek, to spada u sferu naučne fantastike, ali ako, neka bude i tako pa da nas Bog vidi. Naročito one prosečne.
A baš nekako posle, ili je to bilo pre samog dočeka, ne sećam se, čula sam vest, doduše po sistemu „ovo ćemo vam reći samo jednom“ da je Finska krenula u eksperiment u oblasti socijalne zaštite i da će država svakom nezaposlenom Fincu isplaćivati minimalnu zaradu od 560 evra mesečno. Finci očekuju da će to, ne znam kako, rešiti problem nezaposlenosti.
Zamišljam nešto naš nezaposleni svet, kad bi dobijali 560 evra mesečno, sve bi noge izlomili da nađu posao. Niko živ ih ne bi naterao da rade, ali kod nas su 560 evra iznad proseka. Za 560 evra moraš biti bar lekar ili profesor, a ne nezaposleno lice na tržištu rada. Za 560 evra bar troje ljudi treba da radi u nekoj od fabrika koje je naša vlada pomogla sa 10 hiljada evra po radnom mestu.
I onda kažu da su Laponci – Laponci. Jest da Laponija nije ko Vojvodina, ali ni mi nismo kao Finci. Mada, kako je steglo ovih dana, nismo ni daleko, bar po temperaturnom minusu. Po svemu drugom, kao da smo dve galaksije. I nije uopšte čudno što je Deda Mraz baš iz Laponije. A mi stalno tvrdimo da on u stvari ne postoji. Eto, pa sad i dalje sumnjajte, jedino što je Deda Mraz jedan običan preispoljni nacionalista i šovinista, pa samo svojima deli novogodišnje poklone. Ali, to je neka druga priča.
Srećan vam Nova godina i prosečna plata od 500 evra.