MALO IZOŠTRENO

Čudesa ljudske prirode

Ustav Republike Srbije poznaje „podsticanje uvažavanja razlika“, kako je i naslovljen Član 48, u kome su pobrojane posebnosti građana koje Republika afirmiše i štiti: „Merama u obrazovanju, kulturi i javnom obaveštavanju, Republika Srbija podstiče razumevanje, uvažavanje i poštovanje razlika koje postoje zbog posebnosti etničkog, kulturnog, jezičkog ili verskog identiteta njenih građana.“

Neko je, međutim, ubeđen da je ustavotvorac greškom izostavio liberalnoj ideologiji najmiliju posebnost, pa je dopustio da se kroz školsko gradivo deci otkrivaju čudesa ljudske prirode.

Srpski patrijarh nije prvi primetio da se u udžbeniku iz biologije za osmi razred, u lekciji Polni i rodni identitet, đacima objašnjava da nije važno da li su rođeni kao muško ili žensko, te da s vremenom sami mogu da odrede kog su roda, pogotovu s toga što međupolnih osoba ima više nego riđokosih, ali je njegova reč pokrenula i javnost, i prosvetnu vlast iznenađenu što se to događa u njenom resoru.

Razume se, rekao je i ministar prosvete, da u potpunosti razumem i podržavam da je potrebno i da učimo decu o toleranciji i međusobnom poštovanju, razumevanju različitosti i njihovom prihvatanju, ali na bazi priznatih naučnih teorija i u skladu sa politikama države u kojoj živimo.

Javnost je brzo našla i konkretnije opasnosti od onih koje srpski patrijarh uočio. Navodno, osumnjičena lekcija može čak da ohrabri decu koja istraživanjem svoje seksualnosti otkriju homoseksualne sklonosti da razmišljaju o veoma složenoj medicinskoj polnoj tranziciji kao o jednostavnom postupku, nešto težem od promene hobija ili promene frizure.

Ustav Srbije kaže da „deca uživaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duševnoj zrelosti“. Kroz zakone su ta prava detaljno izvedena, ali ni u jednom se deca ne ohrabruju na razmišljanje o pravu na rodno preispitivanje, a pogotovu ne o svom budućem pravu na promenu pola.

Poklonici prozapadnih liberalnih ideologija u Srbiji ne kriju razočarenje što „crkva i desničari“ i „prividno sekularna“ vlast insistiraju samo na Ustavom zagarantovanoj toleranciji. Nažalost, kažu liberalisti, u Srbiji nije poželjna nikakva tolerancija koja Ustavom nije utemeljena, pa makar nikoga ne ugrožavala. Ne ohrabruje ih naročito ni stav Srpskog biološkog društva koje se 13. septembra oglasilo o osumnjičenoj lekciji stavom da u njoj nema ničeg spornog i da je sve u njoj usaglašeno sa „prihvaćenim“ teorijama, zaključcima i tumačenjima biološke nauke.

„Genetička varijabilnost ne daje osnove za razvoj predrasude, stereotipa, diskriminacije i nasilja. Biološka znanja potpomažu razvijanje tolerancije i prihvatanja različitosti mladih ljudi“, kaže se u saopštenju Srpskog biološkog društva, saopštenju koje svojom više sociološkom nego biološkom prirodom skoro daje za pravo onima koji su lekciju osumnjičili.

Srpsko biološko društvo zastupa egzaktnu nauku biologiju, ali se kroz ovo saopštenje bavi i arbitrarnim, neegzaktnim, teorijama roda koga je osmislila neegzaktna nauka, sociologija. Kada biolozi preduzmu da se bave „povećanjem tolerancije“ kroz učenje dece o rodu, to samo po sebi ukazuje da možda nešto nije u redu.

Nacionalni prosvetni savet je odmah zatražio stručna mišljenja od bioloških katedri univerziteta u Srbiji koja će, kada stignu, pokazati da li je biologija u Srbiji „ostala u struci“ ili je dopustila da bude upregnuta u prepravljanje društva kakvo poznajemo.

Moguće je da su naša kultura i nauka prespavale trenutak kada su pol i rod prestali da se preklapaju, a biološke katedre nam to nisu javile.