Za posled­nje tri godi­ne, pre­ma infor­ma­ci­ja­ma do kojih je došao NIN, pod­ne­to je 235 pri­ja­va pro­tiv leka­ra za koje se sum­nja da su odgo­vor­ni za smr­ti paci­jen­ta, osu­đe­na je 21 oso­ba, od čega sedam na zatvor­ske kazne. Ima­ju­ći u vidu da spo­ro­vi u pro­se­ku tra­ju 10 godi­na, da se u veći­ni slu­ča­je­va zavr­ša­va­ju kada su optu­ženi leka­ri već uve­li­ko u pen­zi­ji i više ne leče nikog, jasno je do koje je mere sistem koji tre­ba da nas šti­ti od lekar­ske gre­ške loše posta­vljen.
Posled­nja u nizu lekar­skih gre­ša­ka, pozna­tih jav­no­sti, dogo­di­la se pre mesec dana, kada je osmo­go­di­šnji Raden­ko Niko­di­no­vić iz Kozja­ka kod Lozni­ce, pre­mi­nuo od posle­di­ca tro­va­nja orga­ni­zma, nasta­log posle zado­bi­je­nog pre­lo­ma ruke tokom igre. Nai­me, Raden­ko je polo­mio ruku 1. okto­bra, pri­li­kom pada sa tobo­ga­na, posle čega mu je sta­vljen gips u bol­ni­ci u Lozni­ci. Ruka je poče­la da mu oti­če, a rodi­te­lji su neko­li­ko puta išli kod leka­ra koji ih je vra­ćao kući. Pre­ba­čen je u Insti­tut za maj­ku i dete u Beo­gra­du, ali je pre­mi­nuo 8. okto­bra, od posle­di­ca sep­se.
Ovo­ga puta rea­go­vao je mini­star zdra­vlja Zla­ti­bor Lon­čar, koji je zbog smr­ti osmo­go­di­šnjeg deča­ka sme­nio direk­tor­ku Opšte bol­ni­ce u Lozni­ci nakon što je inspek­ci­ja utvr­di­la da su napra­vlje­ni broj­ni pro­pu­sti. Sme­njen je i načel­nik hirur­gi­je u toj bol­ni­ci. Lon­čar je naveo da je u slu­ča­ju smr­ti deča­ka inspek­ci­ja Mini­star­stva zdra­vlja utvr­di­la da nije posto­jao nije­dan papir na osno­vu čega bi se moglo utvr­di­ti kako je deča­ku dijag­no­sti­ko­va­na povre­da.
M NOVINE su jed­ne od ret­kih medi­ja u Sre­mu koje godi­na­ma una­zad pišu o gre­ška­ma leka­ra iz mitro­vač­ke Opšte bol­ni­ce koje su košta­le paci­jen­te živo­ta. Naža­lost, mno­ge smr­ti paci­je­na­ta osta­je zata­ška­ne, jer poro­di­ce nema­ju dovolj­no sna­ge ili pak nov­ca da pokre­nu sud­ski pro­ces pro­tiv leka­ra koje sma­tra­ju odgo­vor­nim za smrt njiho­vih bli­žnjih.
Kra­jem 2014. godi­ne, tač­ni­je 12. decem­bra na Infek­tiv­nom ode­lje­nju Opšte bol­ni­ce u Srem­skoj Mitro­vi­ci pre­mi­nu­la je paci­jent­ki­nja A.S. iz jed­nog srem­skog sela. A.S. je na infek­tiv­no pre­ba­če­na sa Kar­di­o­lo­škog ode­lje­nja, dan rani­je, 11. decem­bra zbog klo­stri­di­ju­ma (bak­te­ri­je clo­stri­di­um dif­fi­ci­le). Iako je tada lekar­ka sa Infek­tiv­nog dr Mari­ja Faor tvr­di­la da paci­jent­ki­nja nije umr­la od klo­stri­di­ju­ma, sen­ka sum­nje je posto­ja­la, jer da nije bilo potre­be, paci­jent­ki­nja ne bi bila tek tako pre­ba­če­na sa Kar­di­o­lo­škog na Infek­tiv­no ode­lje­nje.
Pritom tre­ba zna­ti da se još od av­gu­sta iste godi­ne (2014) po le­kar­skim ku­lo­a­ri­ma, ali i u grad­skim di­va­ni­ma i dru­štve­nim mre­ža­ma, po­mi­njalo pri­su­stvo jed­ne ni­ma­lo na­iv­ne bak­te­ri­je u mi­tro­vač­koj bol­ni­ci. U pi­ta­nju je klo­stri­di­jum (clo­stri­di­um dif­fi­ci­le), ve­o­ma opa­sna bak­te­ri­ja, ko­ja mo­že iza­zva­ti i smrt­ne po­sle­di­ce. Pri­če o pri­su­stvu ove ni­ma­lo na­iv­ne bak­te­ri­je, ko­ja se uglav­nom po­ja­vlju­je u bol­nič­kim sre­di­na­ma, a uzro­ko­va­na je ne­hi­gi­je­nom i ne­kon­tro­li­sa­nom upo­tre­bom an­ti­bi­o­ti­ka, na­sta­vlje­ne su i to­kom sep­tem­bra i ok­to­bra me­se­ca. Za­vo­d za jav­no zdra­vlje u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci još u sep­tem­bru 2014. go­di­ne pi­sme­no je na­lo­žio stro­go pri­dr­ža­va­nje po­treb­nih me­ra, ka­ko ne bi do­šlo do ši­re­nja epi­de­mi­je i di­rekt­nog ugro­ža­va­nja zdra­vlja i ži­vo­ta pa­ci­je­na­ta. Ako se zna da je glav­ni uzrok bak­te­ri­je klo­stri­du­jum pr­ljav­šti­na u bol­nič­kom kru­gu, on­da smo se s pra­vom pi­tali ka­ko se to de­ša­va u jed­noj bol­ni­ci ko­ja se do ju­če hva­li­la da je naj­bo­lja u Sr­bi­ji? Ko­li­ki je put tre­ba­lo da se pre­đe od naj­u­spe­šni­je do bol­ni­ce ko­ja je jed­nom no­gom u epi­de­mi­ji ko­ju iza­zi­va ne­mar i pr­ljav­šti­na? Bol­ni­ca ko­ju bi­je glas da po­je­din­ci u njoj za za­po­šlja­va­nje uzi­ma­ju od pet do de­set hi­lja­da evra po oso­bi, od­jed­nom kao da je osta­la bez spre­ma­či­ca. Ni­je u re­du, po­seb­no ka­da se zna da se jed­na od spre­ma­či­ca ža­li­la da je mo­ra­la da pro­da kra­vu ka­ko bi pla­ti­la za­po­sle­nje. Kon­kret­ne odgo­vo­re na posta­vlje­na pita­nja nismo dobi­li od tada­šnjeg direk­to­ra Bol­ni­ce dr Mi­ro­sla­va Ken­dri­ši­ća, pa je i smrt na Infek­tiv­nom ode­lje­nju tog decem­bra 2014. godi­ne kao i poja­va bak­te­ri­je klo­stri­di­jum tako reći gur­nu­ta pod tepih, kao i mno­go toga što je rađe­no ili nije rađe­no u Opštoj bol­ni­ci dok je njome direk­to­vao dr Miro­slav Ken­dri­šić.
Ina­če, pri­su­stvo bak­te­ri­je klo­stri­di­jum ni­je ni­šta no­vo u Sr­bi­ji. 2013. go­di­ne epi­de­mi­ja iza­zva­na ovom bak­te­ri­jom ot­kri­ve­na je u Uži­cu, Le­skov­cu, ali i na dru­gim me­sti­ma i zbog nje­nog pri­su­stva do­šlo je do za­tva­ra­nja bol­nič­kih ode­lje­nja. To­kom 2013. go­di­ne od za­ra­ze bak­te­ri­jom klo­stri­di­jum umr­lo je 29 lju­di.
Pisa­li smo i o smr­ti Dra­gu­tina Ba­njca, koji je aprila 2015. godi­ne pre­mi­nuo od sep­se u mitro­vač­koj bol­ni­ci. Zbog toga je njego­va poro­di­ca tuži­la Opštu bol­ni­cu i postu­pak je u toku pred Osnov­nim sudom u Srem­skoj Mitro­vi­ci.
Koli­ko je još smr­ti za koje su odgo­vor­ni leka­ri u Srbi­ji tačan broj se ne zna. Za raz­li­ku od Srbi­je, ozbilj­ne zemlje vode ozbilj­nu sta­ti­sti­ku svo­jih gre­ša­ka, bilo da se radi o pro­pu­sti­ma leka­ra ili usta­no­va, da bi se tač­no zna­lo gde su sla­be tač­ke i šta bi pre­ven­tiv­no moglo da se ura­di. Takva sta­ti­sti­ka je dove­la do pora­ža­va­ju­ćih poda­ta­ka u SAD, jer je usta­no­vlje­no da čak 440.000 paci­je­na­ta godi­šnje umre zbog gre­ške leka­ra (pre poja­ča­ne kon­tro­le se vero­va­lo da se radi o 98.000 paci­je­na­ta), što je ovaj uzrok smr­ti dove­lo na tre­će mesto po uče­sta­lo­sti. U Nemač­koj je usta­no­vlje­no da se godi­šnje pri­ja­vi 40.000 slu­ča­je­va u koji­ma se sum­nja na gre­šku, a da se nakon kon­tro­le utvr­di da je čak 28.000 zah­te­va bilo oprav­da­no. U Hrvat­skoj je od počet­ka kon­tro­le regi­stro­va­no oko 1.600 pri­ja­vlje­nih lekar­skih gre­ša­ka.
Među­tim, u Srbi­ji sta­ti­sti­ke jed­no­stav­no nema.
Ilin­ka Nova­ko­vić Aram­ba­šić, maj­ka devoj­ke koja je umr­la od zapa­lje­nja sle­pog cre­va u febru­a­ru 2002. svo­je­vre­me­no je izne­la neve­ro­vat­nu izja­vu neka­da­šnjeg mini­stra zdra­vlja, koji je na sastan­ku sa rodi­te­lji­ma koji su izgu­bi­li decu rekao „da je naše zdrav­stvo u svet­skom vrhu jer nije­dan lekar nije osu­đen za lekar­sku gre­šku“. Pre­ma poda­ci­ma Insti­tu­ta za jav­no zdra­vlje „Dr Milan Jova­no­vić Batut“ iz 2014. u toku godi­nu i po dana ni u jed­noj bol­ni­ci nije zabe­le­žen slu­čaj lekar­ske gre­ške.
Malo je onih koji su zbog svo­je gre­ške odgo­va­ra­li, a za to je osim pro­pi­sa kri­va i pro­fe­si­o­nal­na soli­dar­nost, jer vešta­ci odre­đe­ne stru­ke nisu hte­li da sve­do­če na šte­tu kole­ga. Tako da su mno­ge smr­ti paci­je­na­ta u pri­su­stvu leka­ra gur­nu­te pod tepih.

E. M. N.