Rekli su nam kako ćemo kad prođemo obuku biti primljeni da radimo u Mitrosu. Obuka je počela posle Uskrsa, trebalo je da traje tri meseca. Dobili smo gomilu radnih odela i bačeni na rad u proizvodnju. Nije tu bilo nikakve obuke, radili smo isto, mi koji se kao obučavamo, zajed-no sa onim radnicima koji su ovde zaposleni. Nisam očekivao da ću od-mah dobijati platu, ali nisu nam dali ni za prevoz. Niko nam ništa nije objašnjavao u odnosu na ono šta nas čeka, ali smatrao sam da nema smisla da ja plaćam što dolazim na posao. Ako je to bila obuka, onda je valjda trebalo da nas neko obučava. Zamislite nas 17, radimo kao neki crnci, bez ikakve nadoknade i bez plaćenih troškova. Kada svako od nas 17 radnika radi besplatno tri meseca, koliko je to besplatnih me-seci?! To je više od četiri godine besplatnog rada kada je u pitanju je-dan čovek! Pošto nisam dobio nikakav ugovor, nikakvu garanciju da ću biti osiguran ako mi se nešto desi na liniji za klanje ili preradu me-sa, rešio sam da napustim ovaj posao, a kako čujem neću biti jedini.

Ovako priča jedan od 17 nezaposlenih radnika koji su poslati na obuku za mesare u mitrovačku klanicu Mitros, sa područja Grada Sremska Mitrovica, a koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapo-šljavanje (NSZ).

Detaljnije objašnjenje potražili smo od direktorke filijale NSZ u Sremskoj Mitrovici Marijane Grabić. Ona je demantovala ono što pričaju nezadovoljni radnici sa obuke, tvrdeći da nije tačno da se ne plaćaju putni troškovi i da radnici nisu osigurani za slučaj povre-da.

– Ovaj projekat obuke se realizuje iz predpristupnih IPA fondova i mi smo tu samo posrednici. Nema ni Mitros ništa sa ovim, on nam je samo izašao u susret da organizuje obuku. Zato nema plate kako neki očekuju, ali nije tačno da se ne plaćaju putni troškovi i da su radnici neosigurani. Sa svime su polaznici ove grupe za obuku u Mitrosu upo-znati i ne znam šta tu kome nije jasno? Troškovi puta se isplaćuju nakon završetka radnog meseca, svi radnici na obuci imaju osiguranje, sve je to regulisano ugovorom. To je sve deo velikog projekta naše direkcije u Beogradu i IPA fonda Evropske unije – kaže direktorka Grabić.

Na našu molbu da nam predoči neki od tih ugovora, direktorka filijale NSZ Sremska Mitrovica nam je rekla da su ugovori na Mitrosu, a na našu opasku da se radnici na obuci žale da ništa nisu potpisali, rekla je da možda još uvek nisu stigli da reše tu formalnost. Obratili smo se i Mitrosu, gde je za obuku zadužen izvesni gospodin Petro-vić, lice odgovorno za ljudske resurse. Gospodin Petrović je rekao da će nam se javiti čim dobije odobrenje svojih poslodavaca, ali nam se ni skoro nedelju dana nakon razgovora nije javio, niti se više javljao na naše pozive telefonom.

Mada, nije jasno šta će ti ugovori sa nezaposlenim radnicima na obu-ci u Mitrosu? Ako već Mitros, kako kaže direktorka Grabić nema ništa sa ovim projektom, sem što je pokazao dobru volju… Zar nisu ti ugovori trebali da se potpišu između nezaposlenih radnika na obuci i nadležnih iz NSZ?

Kako će se ova zavrzlama završiti, još se ne zna. Naš sagovornik sa početka teksta tvrdi da će ovu obuku napustiti mnogi koji nisu zado-voljni time što nisu potpisali ugovor koji bi im garantovao bar osi-guranje od povreda na radu. Baš nas onako evropski tretiraju, kaže naš sagovornik.

Ako su u pitanju IPA fondovi, koji troše milione na predpristupne aktivnosti, kome onda idu te silne pare, kad se onima koji idu na obuku ne plaća ništa? Nekome u Srbiji? Nekome u Evropskoj uniji? Ili ve-štim secikesama koji operišu na liniji između Beograda i Brisela?

Sudeći po rečima direktorke Grabić, neke vajde će ipak biti. Svi koji napuste obuku, biće brisani sa evidencije NSZ. Čime će se smanjiti nezapsolenost. Pa će posle političari moći da se hvale kako je na spiskovima nezaposlenih manje onih koji traže posao.