Počela je Liga šampiona. Poslastica za sve fudbalske fanatike. Kažu da prava fudbalska sezona počinje tek sa ovim takmičenjem. Gledaćemo svake druge nedelje najbolje što evropski fudbal može da ponudi, žene će da pizde, a muškarci će imati još jedan izgovor da šmugnu od kuće i popiju par piva.
Za Crvenu Zvezdu i njene navijače ovo je istorijska sezona. Konačno su dočekali da se popularna mušema zatrese na stadionu Rajko Mitić. Ili, kako bi onaj nesretni novinar iz Hrvatske rekao, stadion Mitra Mirića. Vazda su komšijama cajke u glavi. Zvezda je, u svom prvom meču u Beogradu, uspela da otkine bod Napoliju. Opšti utisak je, ma koliko to poražavajuće zvučalo, da je to ogroman uspeh. Treba biti realan. Zvezda je u grupi sa tri evropska velikana i svaki bod je veliko dostignuće.
Utakmica nije bila lepa za oko. Beograđani su se grčevito branili, igrali bunker i na kraju odoleli Italijanima. Realno, Zvezda nema drugu opciju nego da se brani. I to joj dobro ide. Već dve godine. Uspeo je trener Milojević da utegne ekipu, i na tome mu treba odati priznanje. Ekipa je disciplinovana, igrači ginu jedni za druge i to daje rezultate. Ako neko misli da je lako braniti se protiv ekipa koje su za klasu jače, grdno se vara. Treba vijati te igrače i loptu 90 minuta, treba biti fokusiran, ne praviti greške. I zato je ovaj bod veliki uspeh za Crvenu Zvezdu. Igraće Zvezda isto i protiv ostalih ekipa u grupi. Bila bi ludost nadigravati se sa Liverpulom ili Parizom. Treba naravno očekivati i da će u nekom momentu da popusti petlja pred naletima njihovih brutalnih napadača. Samo se nadajmo da ne bude nekog ponižavanja. Za ovakvu Zvezdinu igru, Milojeviću su potrebne zveri, a ne igrači. Zveri koje će imati snage ne samo da se brane, već i da napadnu, promene ritam, igraju presing… Videćemo u narednim mečevima za šta su spremni.
Jedan od utisaka je svakako atmosfera sa stadiona. Liga šampiona je dobila, pored Grka i Poljaka, još jedne fudbalske fanatike. U prošli utorak je sve prošlo bez incidenata i ostaje nam samo da se nadamo da će tako i ostati. Ima tu još mnogo posla oko organizacije. Za početak, renovirane su i proširene lože, da bi gospoda iz UEFE mogla udobno da smeste svoja dupeta. Znaju se prioriteti.
Što se tiče ostalih utakmica prvog kola Lige šampiona, treba istaći neočekivan poraz Mančester Sitija kod kuće od Liona. Rezultat koji svakako nije bio očekivan, ali tek je početak, ima Gvardiola vremena da se istrese nad nekim mučenim Hofenhajmom ili Šahtjorom.
Jedan od utisaka je i debi Ronalda u dresu Juventusa u Ligi šampiona. Nije se proslavio. Ukanalio ga je sudija Feliks Brih, dobro poznat našoj javnosti, kao sudija koji nas je uništio na Svetskom protiv Švajcaraca. Ali to je već ispričana priča. Majstor je još jednom zablistao, isterao Ronalda i svirao tri penala na utakmici Juventusa sa Valensijom. A nesrećni Ronaldo je briznuo u plač?! Bizarno ako mene pitate. Ostalo je pitanje, ko gura tog ludaka i daje mu da sudi na mečevima u kvalitetnim takmičenjima. Kažu gej-lobi, kažu UEFA ga nagradila jer nije koristio VAR na Svetskom prvenstvu. Možemo samo da nagađamo.
Inače, u nedelju se igrao večiti derbi. Zvezda i Partizan su podelili bodove. Videli smo sve što krasi naš „praznik fudbala“ – igrače koji psuju sudiju prilikom svake odluke i navijače, koji su taman iskoristili priliku da se otarase pirotehnike koja im je ostala po džepovima. Videli smo i sporan gol u mreži Partizana i Stojketa koji je zbog toga najavio da će da se odrekne srpskog pasoša i da ga je sramota što je, pazi sad, član ove države. Ma milina jedna. Svega ima, a fudbala najmanje. Ali dobro, na to smo navikli. Za utehu, sledeće nedelje nas opet čeka evropski fudbal. Najbolji način da se zaboravi cirkus zvani Super liga Srbije.

Foto: stuff.co.nz