U sklo­pu pred­iz­bor­nog cir­ku­sa, Srem­sku Mi­tro­vi­cu je 25. fe­bru­a­ra po­se­tio i do­ju­če­ra­šnji de­mo­kra­ta Bor­ko Ste­fa­no­vić, gde je u sa­li Po­zo­ri­šta ube­đi­vao Mi­trov­ča­ne za­što tre­ba da gla­sa­ju za nje­go­vu no­vu stran­ku. U scen­skom na­stu­pu su mu po­ma­ga­li go­spo­din Lju­bi­ša Ko­la­rov, ta­ko­đe biv­ši član DS i još po ne­če­ga, kao i dr Jo­va Mi­lo­ra­dić ko­ji je svo­je­vre­me­no za­stu­pao te­zu da bi naj­bo­lje bi­lo da svi na­ši bu­du u svim par­ti­ja­ma, pa ko god po­be­di, na­ši su po­be­di­li…

Od ka­ko je u Sr­bi­ji uve­de­no vi­še­stra­nač­je, čim se ne­ka no­va stran­ka po­ja­vi na ho­ri­zon­tu, kre­nu i pri­če o to­me da li iza nje sto­ji DB, So­roš, ili ka­kav tre­ći fak­tor. Sve iz ra­do­zna­lo­sti ko fi­nan­si­ra no­vo pred­u­ze­će na ša­re­nom po­li­tič­kom ne­bu. Go­spo­din, ili mo­žda bo­lje re­ći Drug (?) Bor­ko Ste­fa­no­vić, u na­ro­du zva­ni Bor­ko Si­ri­za, ima za to ve­o­ma čvr­sto ob­ja­šnje­nje:
– Mi po­sto­ji­mo efek­tiv­no ne­što pre­ko 45 da­na i za to vre­me smo na­pra­vi­li pre­ko 70 od­bo­ra i ima­mo ma­so­van pri­liv, na­ro­či­to omla­di­ne, u na­šu stran­ku. Što nam po­ka­zu­je da ra­di­mo do­bru stvar, da ima­mo no­vu po­li­ti­ku, no­ve lju­de i da Sr­bi­ja že­li da se okre­ne čo­ve­ku, a ne tr­ži­štu i da že­li da kre­ne u le­vo. Mi smo sa te stra­ne ve­o­ma za­do­volj­ni. Na­rav­no ni­smo za­do­volj­ni kon­ti­nu­i­ra­nom me­dij­skom blo­ka­dom ko­ja po­sto­ji, pot­ce­nji­va­njem dru­gih po­li­tič­kih ak­te­ra i ig­no­ri­sa­njem u is­tra­ži­va­nji­ma jav­nog mnje­nja, što je če­sto bi­lo di­ri­go­va­no. Iza nas ni­ko ne sto­ji, sva­ki naš od­bor je u do­go­vo­ru sa na­ma do­bio za­da­tak da se sam po­bri­ne za fi­nan­si­ra­nje po­tre­ba, kroz do­na­ci­je čla­no­va ili lju­di ko­ji ho­će da po­mog­nu i sve ra­di­mo po za­ko­nu, pre­ko ra­ču­na. Ta­ko da ne sto­ji ni­ko iza nas, sem gra­đa­na Sr­bi­je – ka­že Bor­ko.

Ko je po Va­ma pra­va opo­zi­ci­ja?
Mi mi­sli­mo da su to sve stran­ke ko­je od­bi­ja­ju bi­lo ka­kvu mo­guć­nost sa­rad­nje na bi­lo kom ni­vou sa Alek­san­drom Vu­či­ćem i Srp­skom na­pred­nom stran­kom. Na­ma to pi­še u pro­gra­mu, mi ne mo­že­mo da sa­ra­đu­je­mo sa SNS-om na bi­lo kom ni­vou, a mi­slim da je to sva­ka­ko i De­mo­krat­ska stran­ka, pa i stran­ka Bo­ri­sa Ta­di­ća. Sve će se naj­bo­lje vi­de­ti po­sle iz­bo­ra.

Da li ste raz­mi­šlja­li sa kim će­te ići u ko­a­li­ci­ju na ovim iz­bo­ri­ma, ili će­te ići sa­mi?
Što se ti­če iz­bo­ra, vi­de­će­mo, na lo­ka­lu će bi­ti ra­znih si­tu­a­ci­ja. U za­vi­sno­sti od si­tu­a­ci­je u sa­moj op­šti­ni ili gra­du. Što se ti­če re­pu­blič­kih i po­kra­jin­skih iz­bo­ra, mi smo otvo­re­ni za do­go­vo­re. Pre­go­va­ra­li smo sa ne­kih 25 sin­di­ka­ta do sa­da, ne­ko­li­ko gru­pa gra­đa­na i ma­njin­skih par­ti­ja. Kam­pa­nja još zva­nič­no ni­je po­če­la, ia­ko smo mi ob­i­šli ce­lu Sr­bi­ju, dok dru­gi ni­su ni po­če­li, ali mi ima­mo vi­še da na­dok­na­di­mo, jer smo no­va po­li­tič­ka or­ga­ni­za­ci­ja i u tom smi­slu otvo­re­ni smo za one ko­ji po­dr­ža­va­ju osnov­ne cr­te ne­kog pro­gram­skog i ide­o­lo­škog opre­de­lje­nja. Ne bi mo­gli da pra­vi­mo ko­a­li­ci­ju sa de­sni­com, sa Dve­ri­ma ili DSS. Sa na­pred­nja­ci­ma i SPS ta­ko­đe ni­ka­ko ne bi mo­gli da pra­vi­mo ko­a­li­ci­ju, ali te­ško da bi mo­gli i sa De­mo­krat­skom stran­kom, za­to što bi lju­di bi­li u pra­vu ka­da ka­žu što ste se raz­dva­ja­li da bi se opet spa­ja­li.

Mno­go je no­vih par­ti­ja, ali ne­ma mno­go no­vih lju­di. I Vi ste čo­vek ko­ji je već po­znat jav­no­sti.
Je­ste. Ja vo­lim ka­žem da sam u tom po­li­tič­kom smi­slu ve­ro­vat­no naj­sta­ri­ji i naj­u­pr­lja­ni­ji član Le­vi­ce Sr­bi­je, jer se dve tre­ći­ne čla­no­va na­še stran­ke ni­ka­da ni­je ba­vi­lo po­li­ti­kom, ni­su ni­kad bi­li ni u jed­noj stran­ci. To mi da­je na­du i to mi da­je pod­strek. Još uvek je moj lič­ni rej­ting po is­tra­ži­va­nju bo­lji ne­go rej­ting Le­vi­ce Sr­bi­je. Ja bih vo­leo da te dve stva­ri pri­bli­ži­mo, ali to je sta­ra bolj­ka srp­ske po­li­ti­ke, ni­je to ni­šta no­vo. Me­ni je dra­go što je mo­ja bi­o­gra­fi­ja či­sta i što ja ni­sam ni­kad ni­šta ukrao ni­ti se ba­vio pa­ra­ma u ovoj ze­mlji. Ba­vio sam se pre­go­vo­ri­ma sa Pri­šti­nom i to je to. Lju­di mo­gu da bu­du si­gur­ni da mi ni­smo lju­di ko­ji že­le ili ko­ji ovo ra­de iz bi­lo ka­kve ko­ri­sti. Ho­će­mo da me­nja­mo Sr­bi­ju.

U Sr­bi­ji ne­ma gra­đan­ske de­sni­ce i svi ne­ka­ko na­gi­nju ka le­vi­ci. Ne­ma­mo pra­vog ka­pi­ta­li­zma, ne­ma­mo pra­vog pri­vat­nog pred­u­zet­ni­ka, ima­li smo pljač­ka­šku pri­va­ti­za­ci­ju. Mno­go je le­vih pri­ča. Ka­kva je ustva­ri Va­ša le­vi­ca?
Mno­go je le­vih pri­ča, ali sa­mo je jed­na pra­va, au­ten­tič­na le­vi­ca, a to je Le­vi­ca Sr­bi­je. Mi ni­smo ni za ka­kav do­go­vor sa par­ti­ja­ma cen­tra oko pro­ce­sa pri­va­ti­za­ci­je i mi smo je­di­na stran­ka u Sr­bi­ji ko­ja je za in­ter­ven­ci­ju dr­ža­ve u pri­vre­di i za to da dr­ža­va iz­gra­di fa­bri­ku, ako je to neo­p­hod­no i stra­te­ški oprav­da­no, a u ne­kim de­lo­vi­ma Sr­bi­je je­ste. Mi smo par­ti­ja ko­ja je iz­ri­či­to pro­tiv pri­va­ti­za­ci­je ne­kih ve­li­kih, pro­fi­ta­bil­nih si­ste­ma u ovoj ze­mlji. Ko­ja je to dru­ga la­žna le­vi­ca. Mi smo pro­tiv do­go­vo­ra sa MMF-om, mi smo za opo­re­zi­va­nje ver­skih za­jed­ni­ca, mi smo stran­ka ko­ja tra­ži pro­gre­siv­no opo­re­zi­va­nje naj­bo­ga­ti­jih, to ne­ma­te kod dru­gih ta­ko­zva­nih le­vi­ca. SPS, Vu­li­no­va stran­ka, par­ti­ja Ra­si­ma Lja­ji­ća ili PUPS su na­vod­no le­vi­ca, a sma­nji­li su pla­te i pen­zi­je i ho­će da pro­da­ju ze­mlju stran­ci­ma di­rekt­nom po­god­bom. Mi smo pro­tiv to­ga. Ka­kva je to le­vi­ca ko­ja je za NA­TO? To ne po­sto­ji. Mi smo, po­no­san sam na to, je­di­na pra­va, mo­der­na, evrop­ska le­vi­ca, ko­ja u Sr­bi­ji do sa­da ni­je po­sto­ja­la. Sr­bi­ja je naj­zad do­bi­la le­vi­cu, le­vi­cu ko­ja ne­će pra­vi­ti kom­pro­mi­se sa ovim re­ži­mom ili sa onim stran­ka­ma opo­zi­ci­je ko­je su isto kao Vu­čić, sa­mo ma­lo ele­gant­ni­je.

Ako uđe­te u ne­ku no­vu vlast, ka­kav će bi­ti vaš stav pre­ma jav­nim pred­u­ze­ći­ma ko­ja su ov­de de­be­lo u gu­bi­ci­ma?
U sva­kom slu­ča­ju se mo­ra uve­sti red. Mo­ra se pro­pi­sa­ti da je stra­nač­ko za­po­šlja­va­nje kri­vič­no de­lo. Mo­ra­mo da re­ši­mo pi­ta­nje vi­si­ne pla­te u jav­nom sek­to­ru. Ka­da za­u­sta­vi­mo stra­nač­ko za­po­šlja­va­nje pret­njom kri­vič­nog de­la, da on­da lju­de ne ot­pu­šta­mo već da na­pra­vi­mo red. Da oni ko­ji su ku­pi­li di­plo­me ili ne do­la­ze na po­sao, pri­ma­ju pla­tu, ili su pri­mlje­ni na iz­mi­šlje­na rad­na me­sta. Ka­da to raš­či­sti­mo, on­da sle­de­ći va­žan za­da­tak je iz­ba­ci­va­nje iz na­šeg si­ste­ma na­me­šte­ne par­tij­ske ten­de­re, kroz ko­je nam pro­đe sko­ro dva mi­li­jar­de evra go­di­šnje.

V. Ć.