Izvestan pogled

Bog je umro uzalud?

Moj prvi doživljaj Uskrsa, kao najvećeg hrišćanskog praznika, nije ispao baš najsrećniji. Sa punim džepovima farbanih jaja, koje sam dobijao od tetaka, raznih strina i u komšiluku, nisam smeo kući, ocu na oči. U to vreme, bio sam još prilično mali, komesari su proglasili da Bog ne postoji i moj pokojni otac, bivši oficir JNA, toga se slepo držao, Da je komunizam zavisio od takvih kao što je bio on, nikad se ne bi raspao, ali je na sreću, među „komunjarama“ bio veliki broj onih koji su, čekajući da prođe Titovo vreme, u tajnosti farbali jaja i slavili krsnu slavu, a javno jahali popove i brijali im bradu.
Ali, nisu komunisti to izmislili.
Oni su samo prilagodili svom vremenu ono što među hrišćanskim crkvama dešava već vekovima. Zar se nije hrišćanska crkve podelila u 11. veku, na pravoslavnu i katoličku. Čiji je Bog nakon te podele proglašen za pravog? Katolički? Pravoslavno? Zbog čega je došlo do podele, to je najvažnije od svih pitanja. Uostalom, zbog čega su se nekoliko vekova kasnije, ubijali međusobno, katolici i protestanti? Mislim da je odgovor na ovo pitanje najpreciznije definisala izvesna tetka Radinka, bog da joj dušu prosti. Zbog boga’štine, glasi njen kratak i jednostavan odgovor. To je, naravno, suština, a jezik crkvene dogme je toliko bogat da se sve to može pravdati i opisivati do sudnjega dana.
Uzgred, nedavno sam gledao jednu dobru televizijsku seriju o Henriju Tjudoru i njegovih šest žena. Zahvaljujući pokojnoj tetka Radinki, nisam se primio na mirjamovsko tumačenje priče da je Henri Osmi bio toliki švaler da se sa samim papom posvađao samo zbog toga što je svako malo menjao ženu. Bilo je tu većeg uloga, očigledno. Henri je papi okrenuo leđa jer je hteo da sam bude poglavar crkve, između ostalog i zbog tog jer je engleska crkva imala dosta prihoda, koje je kralj prisvojio kao najmoćniji čovek. Dakle, sve se dešavalo zbog boga’štine. Komunisti su samo prepisali od crkve ono što su videli. S tim što su bili malo praktičniji. Nisu vernike prevodili žedne preko vode. Pustili su ih da i dalje veruju, samo su promenili boga i crkvu. Umesto uskršnjih jaja, izmislili su štafetu i Dan mladosti, ostalo su nijanse. Tako se to sa Bogom dešava već dve hiljade godina. Zato je teško odgovoriti na pitanje da li je Bog umro uzalud.
U ovogodišnjoj Uskršnjoj poslanici, papa je osudio sve veći ljudski egoizam. Nešto slično je u uskršnjem broju M novina rekao i prota Milorad Golijan. A sve što se dešava danas, dešava se već vekovima. Zbog boga’štine. I zato nikad neće prestati potreba za Bogom i Žrtvom koja nas jedina može spasiti od zala ovog sveta.