Mono­dra­ma „Kra­ljev put“, po tek­stu i u reži­ji Lili­ja­ne Iva­no­vić, u pro­duk­ci­ji Šabač­kog pozo­ri­šta, a pod patro­na­tom Kra­ljev­skog doma Kara­đor­đe­vi­ća, prva je pred­sta­va u isto­ri­ji srp­skog pozo­ri­šta koja se bavi živo­tom kra­lja Petra II Kara­đor­đe­vi­ća, posled­njeg jugo­slo­ven­skog monar­ha, ali pre sve­ga čove­ka koji je silom isto­rij­skih pri­li­ka bio pri­nu­đen da veći deo svog živo­ta pro­ve­de dale­ko od svo­je zemlje i naro­da. Lik kra­lja Petra II uver­lji­vo je doča­rao mitro­vač­ki glu­mac Vla­di­mir Bala­šćak.
Pred­sta­va je nasta­la po memo­ar­skoj pro­zi kra­lja Petra II Kara­đor­đe­vi­ća, sku­plje­noj u knji­zi „Moj život“, zatim po zapi­si­ma isto­ri­ča­ra, novin­skim član­ci­ma i TV emi­si­ja­ma posve­će­nim kra­lju.
– Pred­sta­va osli­ka­va neke stra­ni­ce naše isto­ri­je o koji­ma smo ima­li pot­pu­no dru­ga­či­je mišlje­nje. Osve­tlja­va izme­đu osta­log, uti­caj Čer­či­la i bri­tan­ske vla­de tog doba na tok doga­đa­ja u našoj zemlji i način na koji su save­zni­ci pomo­gli Josi­pu Bro­zu Titu da ostva­ri svo­je cilje­ve. Kralj Petar II na vlast je došao kao malo­le­tan, pa iako veo­ma inte­li­gen­tan, nije se odmah sna­šao u igra­ma koje su se, oko njega i naše zemlje, igra­le. Kad je shva­tio o čemu se radi, već je bilo kasno. Njego­voj poro­di­ci i njemu bio je zabra­njen povra­tak u zemlju, što je za njega bila rana nepre­bol­na. Umro je u egzi­lu, dale­ko od domo­vi­ne, raz­o­ča­ran i slo­mljen. Kad je Vla­da Srbi­je dozvo­li­la povra­tak Kara­đor­đe­vi­ća u našu zemlju, sin kra­lja Petra II, Alek­san­dar II, uči­nio je sve da tela čla­no­va svo­je poro­di­ce pre­ne­se u Srbi­ju i polo­ži u mau­zo­lej poro­di­ce Kara­đor­đe­vić, na Oplen­cu kod Topo­le. Tako se dugi, po mno­go čemu, neo­bi­čan, put kra­lja Petra II zavr­šio tamo gde je i počeo u Srbi­ji – rekla je redi­telj­ka pred­sta­ve Lili­ja­na Iva­no­vić.
Mitro­vač­ki glu­mac Vla­di­mir Bala­šćak isti­če da mu je još pre 22 godi­ne, na pre­mi­je­ri pred­sta­ve „Tri sestre“ 1995. godi­ne u Pozo­ri­štu „Dobri­ca Milu­ti­no­vić“ Anki­ca Udic­ki rekla kako liči na kra­lja Petra II.
– U toj pred­sta­vi sam igrao voj­ni­ka i nakon pre­mi­je­re mi je Anki­ca Udic­ki pri­šla i rekla da ću kad tad igra­ti kra­lja Petra II, jer veo­ma ličim na njega. I kasni­je mi je dosta ljudi govorilo da ličim na kra­lja, a ja o njemu sko­ro ništa nisam znao, jer su nas u ško­li uči­li da su Kara­đor­đe­vi­ći bili prog­na­ni jer su bili izdaj­ni­ci. Zato sam počeo dosta da čitam o njego­vom živo­tu i živo­tu njego­ve supru­ge kra­lji­ce Alek­san­dre. Dopa­li su mi pod ruke i njego­vi memo­a­ri „Moj život“. Saznao sam da su sve vre­me pro­ve­li u izgnan­stvu, u teškoj mate­ri­jal­noj situ­a­ci­ji, vija­li su ih zbog dugo­va u hote­li­ma, dugo­va za tele­fon­ske raču­ne. Pro­da­vao je oče­vo orde­nje kako bi pre­ži­ve­li. Naši ise­lje­ni­ci su im dosta poma­ga­li. Letos su mi i direk­tor Šabač­kog pozorišta i redi­telj­ka Lili­ja­na Iva­no­vić pono­vi­li kako ličim na kra­lja Petra II i pred­lo­ži­li da radi­mo pred­sta­vu o njego­vom živo­tu. Tako je sve poče­lo – navo­di Bala­šćak.
Vla­di­mir Bala­šćak kaže da mu je ulo­ga kra­lja Petra II jed­na od naj­o­zbilj­ni­jih koje je odi­grao, da je došla u pra­vom tre­nut­ku i u pra­vim godi­nama.
– Kra­lje­va sud­bi­na je bila veo­ma teška i tužna. On je pro­veo ceo život pate­ći za svo­jom domo­vi­nom. Za kra­lja Petra I kažu da je bio kralj oslo­bo­di­lac, kralj Alek­san­dar bio je kralj uje­di­ni­telj, a kralj Petar II bio je kralj muče­nik. Posma­trao sam ga kao čove­ka koji je imao tešku život­nu sud­bi­nu. On je bio igrač­ka u ruka­ma veli­kih svet­skih moć­ni­ka. Imao je krh­ko srce, bio je odvo­jen od svo­je zemlje i svog naro­da, i za živo­ta nije uspeo da se vra­ti. Tek su 2013. pre­ne­ti njego­vi posmrt­ni osta­ci na Ople­nac, tako da se tek tada njegov put okon­čao na mestu gde je sve i poče­lo. Došlo je vre­me da se sme pri­ča­ti o kra­lju, da se kralj poja­vlju­je u pozo­ri­šnim pred­sta­va – navo­di Bala­šćak.
Mono­dra­ma „Kra­ljev put“ pret­pre­mi­je­ru je ima­la u mitro­vač­kom pozo­ri­štu pro­šlog decem­bra, zatim je pre­mi­jer­no izve­de­na u bio­skop­skoj sali na Kra­ljev­skom dvo­ru u Beo­gra­du pred Kara­đor­đe­vi­ći­ma, pre­sto­lo­na­sled­ni­kom Alek­san­drom i njego­vom supru­gom Kata­ri­nom. Svo­ju pre­mi­je­ru u Šabač­kom pozo­ri­štu ima­će 10. febru­a­ra, a u Srem­skoj Mitro­vi­ci 16. febru­a­ra u Barok­noj sali Muze­ja Sre­ma sa počet­kom u 20 časo­va.
B. Sela­ko­vić