MRTAV UGAO

Alfabet

Malo ko je verovao pred početak NBA sezone da će nesrećni Milvoki konačno uspeti da se dočepa titule. Ipak, i to se desilo spletom čudnih okolnosti u sezoni koja je obilovala akcijom i iznenađenjima. Janis Adetokumbo, popularni Alfabet, dečko na čijem prezimenu sportski komentatori vazda lome jezik, zapušio je usta svim kritičarima i doveo svoj tim do šampionskog prstena.

Ovom sezonom, srpski auditorijum može biti više nego zadovoljan. Za to se pobrinuo Nikola Jokić koji je osvojio priznanje za najkorisnijeg igrača NBA lige i ušao u istoriju ovog sporta. Ne treba više trošiti reči o podvigu koji je ovaj Somborac ostvario, dovoljno je rečeno.

Još jedan Srbin imao je sezonu za pamćenje. Bogdan Bogdanović je prelaskom u Atlantu mnogo rizikovao s obzirom na to da je u timu sa istočne obale postojala paklena konkurencija na njegovoj poziciji. Ipak, naš as je posle problema sa povredom početkom godine, ipak uspeo da izbori svoje mesto u startnoj petorci ekipe koja je bila najveći hit ove sezone. Stigli su do finala istočne konferencije, gde su naleteli na Janisa i družinu. Nema sumnje da će ova talentovana ekipa u narednim godinama biti značajan faktor u ligi, a dobra stvar je što stvarno igraju dopadljivu i atraktivnu košarku.

Inače, ovu sezonu je obeležio i sjajan rezultat Finiks Sansa. Ekipa predvođena veteranom Krisom Polom, uspela je da stigne do velikog finala počistivši na tom putu dominantno sve svoje protivnike, uključujući i aktuelne šampione Lejkerse. Na kraju, iako su vodili 2:0 u seriji protiv Milvokija, nisu uspeli da krunišu sjajnu sezonu titulom prvaka. Velika je šteta za Pola jer je na zalasku karijere i osvajanje šampionskog prstena bi bila kruna za sve njegove zasluge i bogatu karijeru. Posebno zbog toga što je već bio otpisan od mnogih. Velika je šteta i za trenera Montija Vilijamsa koji je sjano vodio ekipu. U emotivnom obraćanju posle poraza u poslednjoj utakmici, Vilijams nije mogao da sakrije suze. Prizor koji se retko viđa.

Najveći luzeri su definitivno Lejkersi koji su imali sezonu za zaborav. Ispostavilo se da super-zvezde Lebron Džejms i Entoni Dejvis uz još po kojeg asa, nisu bili dovoljni za odbranu titule. Lebron, koji je inače ovih dana premašio milijardu dolara zarade, je stalno nešto palamudio, kukao i pravio se pametan. U priči oko toga ko je najbolji svih vremena, često se spominje njegovo ime uz ime Majkla Džordana. Nekako se stiče utisak da je Džordan jedan jedini, a sve ostalo loše kopije. Svaka čast Lebronu na titulama i rezultatima, ali čovek jednostavno nema harizmu.

Kako stvari stoje, Lejkersi će još da se pojačavaju, a spominje se dolazak Krisa Pola ili Rasela Vestbruka, kao da im ovo što imaju nije dosta. Tako to biva, kada imate najjaču ekipu u ligi, nije problem dovesti sjajne igrače koji bi se odrekli masnih ugovora samo da u svoje vitrine metnu trofej za života. Ako mene pitate, radovaću se svakom njihovom porazu.

Kada smo kod luzera, ne smemo zaboraviti Kliperse predvođene Lenardom i Džordžom. I dok se ovaj drugi još nekako koprcao u plejofu, Lenard je izgledao kao da je pao s kruške. Njegov tupi pogled i nezainteresovanost za događanja na terenu trebali bi biti predmet izučavanja nekih stručnih lica.

U paket sa dve ekipe iz Los Anđelesa može da ide i ekipa iz Bruklina. Mnogo se očekivalo od Durenta, Irvinga i Hardena, ali su na kraju ispali od Milvokija. Istina, mučile su ih povrede, ali je svakako velika kocka kada u ekipu dovedeš ludake poput Irvinga i Hardena. Svaka čast Durentu, koji je nosio ekipu tokom cele sezone i po ko zna koji put potvrdio klasu.

I na kraju, reč-dve o šampionima. Milvoki Baksi već treću godinu pokušava da uzme trofej i konačno im je to pošlo za rukom. Prelomni momenat je bio kada je Janis, lider ekipe rešio da ostane u Baksima i povuče na svojim leđima ostatak ekipe. Potez za svaku pohvalu. Nije ovaj tim posebno zanimljiv za ljubitelje košarke ali su bili dobro utegnuti i spremni za najveće izazove.

Moram priznati da nisam ljubitelj košarke koju igra Adetokumbo. Ne ide mi u glavu da jedan profesionalni košarkaš koji igra na njegovoj poziciji ne može vola da ubode van reketa. Centri, barem oni bolji, pored toga što igraju u reketu, umeju i još nešto sa strane – da dodaju, šibnu trojku ili ubace slobodno bacanje. Ovaj ništa od toga. Pa opet, nekako dominira i to samo iz jednog razloga – čovek se za nekoliko godina pretvorio u zver koja u dva koraka pretrči pola terena i zakuca. Janis je fizički najdominantnija figura u ligi, a to nije mala stvar i treba mu čestitati na tome.

Bilo kako bilo, o ukusima ne treba raspravljati. Činjenica je da je Milvoki već godinama u samom vrhu američke košarke i da je ova titula samo kruna jednog dobro osmišljenog projekta. Ono što raduje, jeste činjenica da je NBA liga sve izjednačenija i neizvesnija, a Srbija ima svoje igrače koji su važan deo ovog putujućeg cirkusa.