MEĐUNARODNI DAN PORODICE OBELEŽEN ŠIROM SREMA

Iskrena, nenasilna komunikacija je temelj zdrave porodice

Srećna porodica nije ona u kojoj je uvek sve idealno, već ona koja ume da se nosi sa problemima, prizna greške i uči iz konflikata. Sreća u porodici ne dolazi spontano, ona se gradi, neguje i čuva

Svake godine, 15. maja obeležava se Međunarodni dan porodice. Cilj obeležavanja ovog datuma je podizanje svesti o važnosti porodice kao osnovne jedinice društva. Porodica igra ključnu ulogu u vaspitanju i razvoju svakog pojedinca, pružajući ljubav, podršku i sigurnost. Ovaj dan pruža priliku da se naglasi značaj porodične podrške i solidarnosti, kao i da se skrene pažnja na izazove s kojima se porodice suočavaju.
Savremena porodica prolazi kroz duboke transformacije i nalazi se pred nizom složenih izazova. Današnji kontekst življenja, obeležen brzim društvenim promenama, tehnološkim napretkom i globalnim ekonomskim kretanjima, ostavlja dubok trag na porodične odnose i strukture.
– Savremeni roditelji nastoje da balansiraju profesionalne obaveze i porodični život. Ta težnja često dovodi do hroničnog umora, osećaja krivice i smanjene dostupnosti deci. Jedan od izazova je i transformacija rodnih uloga, očekivanja da muškarci i žene ravnopravno učestvuju u kućnim i roditeljskim obavezama, ali društvene norme i lične navike često ne prate te promene, što može stvarati tenzije u partnerstvu. Porodica se suočava i sa raznim izazovima digitalnog doba. Deca i adolescenti sve više vremena provode onlajn, što utiče na komunikaciju, koncentraciju i emocionalnu povezanost sa porodicom. Roditelji često ne znaju kako da postave zdrave granice. Uprkos tehnološkoj povezanosti, mnogi članovi porodice se osećaju usamljeno. Nedostatak vremena za razgovor i razumevanje utiče na kvalitet odnosa. Takođe, jedan od izazova je i život u zajednici sa porodicom porekla. Različite generacije imaju različite stavove, što ponekad dovodi do nerazumevanja i konflikata. Svi ovi izazovi ukazuju na potrebu da se porodici priđe kao živom sistemu koji se menja, adaptira i traži podršku – ne samo u krizama, već i u procesu razvoja i jačanja kapaciteta za funkcionisanje u današnjem društvu, naglašava Jelena Stojinović, psiholog iz Centra za socijalni rad „Sava“ u Sremskoj Mitrovici.
Naša sagovornica je licencirani porodični medijator i radi u Savetovalištu za brak i porodicu. Navodi da u Savetovalište dolaze pojedinci, podjednako muškog i ženskog pola, bračni i vanbračni partneri, kao i čitave porodice koje se suočavaju sa različitim životnim teškoćama. Korisnici su različitih uzrasta, životnih okolnosti, od mladih parova koji tek započinju zajednički život, do porodica sa decom, ali i starijih osoba koje imaju porodične ili međugeneracijske probleme.
– Najčešći problemi sa kojima se korisnici savetovališta suočavaju su: bračne i partnerske krize uzrokovane nedostatkom komunikacije među partnerima, emocionalnim udaljavanjem, svađama ili neverstvom. Često dolaze parovi koji imaju problem u roditeljstvu uzrokovan različitim vaspitnim stilovima (permisivni/autoritarni/neuključeni), teškoćama u odnosima sa decom i slično. Takođe, često nam se obraćaju roditelji koji su razvedeni i ne mogu da postignu dogovor oko održavanja ličnog kontakta sa decom. Zatim, dolaze i porodice koje žive u zajednici u kojima dolazi do međugeneracijskih sukoba, objašnjava Stojinović.
Nameće se i pitanje koji bi bio recept za srećnu i harmoničnu porodicu?
– Savet za srećnu i harmoničnu porodicu bio bi, komunicirajte otvoreno i sa poštovanjem. Iskrena, nenasilna komunikacija je temelj zdrave porodice. Roditelji i deca treba da se osećaju slobodno da izraze svoje misli, strahove, želje, bez straha od osude. Gradite bliskost kroz vreme koje provodite zajedno. Kvalitetno vreme nije nužno skupo ili spektakularno. Zajednički obroci, šetnje, igre, razgovori pre spavanja, mali rituali, sve to gradi osećaj pripadnosti i sigurnosti, naglašava psiholog Jelena Stojinović.

Savetovališta za brak i porodicu
Svi oni koji se susreću sa problemima u porodici, pomoć mogu dobiti u Savetovalištu za brak i porodicu, koji punih 20 godina funkcioniše u okviru Centra za socijalni rad „Sava“ u Sremskoj Mitrovici. Savetovalište pruža savetodavno terapijske i usluge porodične medijacije. Početkom godine prostorije Savetovališta premeštene su na novu lokaciju, Ulica Svetla br. 3 u Sremskoj Mitrovici. Radno vreme Savetovalište za brak i porodicu je od srede do petka, od 10 do 18 časova. Zakazivanje je na telefon 060/7233767. Usluge Savetovališta su besplatne.
Povodom Međunarodnog dana porodice i Centar za socijalni rad Stara Pazova podseća sugrađane da se uvek mogu javiti u Savetovalište za brak i porodicu, gde mogu dobiti uslugu savetovanja i psihoterapije za pojedinca, bračni par, roditelje i decu i celu porodicu. Dovoljno je da se najave na telefon 062/310-687.

Partnersko roditeljstvo – ravnopravno roditeljstvo

Partnersko roditeljstvo, odnosno značaj očeve pomoći mami i bebi od prvog dana života, proizilazi iz niza pozitivnih primera, gde angažovanje oca otvara nove potencijale za razvoj bebe i međusobnog odnosa svih članova porodice.
Uloga oca u novoformiranoj porodici je od velikog značaja za dete i dobija na značaju odmah po dolasku bebe na svet. Očeva figura, kažu psiholozi, nezamenljiva je u detetovom odrastanju, ali partner je ujedno podrška i mami, i bebi. Mami je lakše da se snađe u toj ulozi, a istraživanja kažu, da je i manji rizik od pojave postporođajne depresije.
– Deca koja imaju lep odnos sa ocem imaju razvijenije društvene osobine i postižu bolje rezultate u školi. Bliskost tate i bebe je važna za dečije mentalno zdravlje, ističe psiholog Milica Pešić i dodaje da je ključna stvar odnos roditelja prema detetu.
Majka je ta koja unosi stabilnost u život mališana, dok otac stvara osećaj za rad i omogućava siguran kontakt sa okolinom. Kako bi tata bio još bolji, preporučuje se da se informiše i edukuje o svojoj ulozi u porodici, pre nego što se beba rodi, kako bio spreman za tu ulogu.
– Ravnopravno roditeljstvo je kad mame i tate podele brigu i rad oko deteta. Neki se dogovore da oboje rade sve: nekad mama, a nekad tata spremaju dete, hrane ga i izvode na vazduh, nekad mama, a nekad tata vode i voze dete na aktivnosti van vrtića, pomažu oko domaćeg zadatka i učestvuju u svim ostalim aktivnostima oko deteta pa i u podeli kućnih poslova. Neki se dogovore i drugačije – da mama uvek obavlja neke od ovih poslova, a tata neke druge. Najbitnije je da je porodica srećna i na okupu, zaključuje psiholog.

Izložba ljubimaca u Sremskoj Mitrovici

„Zavrti točak“ u Rumi

Priredba u Kulturnom centru u Inđiji

Manifestacije u Sremu posvećene porodici

Rumska opština se aktivno uključuje u obeležavanje ovog važnog datuma jednom lepom i veselom manifestacijom, koja je ove godine organizovana po deveti put.
Reč je o manifestaciji „Zavrti točak“, a učesnici su od beba u kolicima, do dece iz vrtića i onih malo starijih iz osnovnih škola. Svi oni su učesnici trke, u kojoj nema pobednika, a voze se u bebi kolicima, trotinetima, rolerima i biciklima duž Glavne ulice, zajedno sa roditeljima, bakama i dekama. Cilj ove manifestacije jeste da se skrene pažnja na važnost porodičnog okupljanja i porodičnih aktivnosti, koji su stub zdravih odnosa.
Manifestaciju svake godine organizuje Ustanova za predškolsko vaspitanje i obrazovanje „Poletarac“, uz podršku Turističke organizacije i Sportskog saveza opštine, Crvenog krsta i Doma zdravlja, a uz pokroviteljstvo lokalne samouprave.
– Zajedno širimo poruku da je zajedništvo ono što nas pokreće. Zato, dok točkovi vrte svoje krugove po gradskim ulicama, neka se i vaši osmesi zavrte isto tako, široko. Neka svi vide koliko je lepo kada deca i roditelji provode vreme zajedno, kada se druže, igraju, kada zajedno uče i rastu, rekao je Stevan Kovačević.
Program je završen koncertom rumskog benda „Fredi Kruger“, koji je popularne dečije pesmice obradio u rok fazonu.
Defileom predškolaca svečano je u ponedeljak, 12.maja. otvorena manifestacija „Dani porodice“ u Staroj Pazovi, u okviru projekta „Snaga porodice 2“, koji realizuje Centar za socijalni rad Stara Pazova.
Mališani su uz pratnju svojih vaspitača i roditelja, prošetali centrom noseći transparente sa porukama o ljubavi, zajedništvu i važnosti porodice. Njihova energija, radost i iskrenost podsetili su sve prisutne na to koliko su porodične vrednosti temelj zdravog društva.
Porodica je stub društva – to su poručili i sveštenici okupljenim učenicima OŠ „Simeon Aranicki“ u okviru Dana porodice u Hramu Pokrova presvete Bogorodice u Staroj Pazovi, kada je upriličen i prigodan program koji su spremila deca sa veroučiteljem Stefanom Stanojevićem.
– U ovom vremenu kada su sve vrednosti potisnute, kada ih je društvo stavilo na margine, crkva je uvek stavljala porodicu na prvo mesto. Dečija duša je kao vosak, kako ga u kalup staviš, tako će ostati. Deca se vaspitavaju od rođenja i ne smemo pustiti da ih odgajaju društvene mreže, naglasio je protojerej stavrofor Miodrag Lujić, starešina Hrama Pokrova presvete Bogorodice.
Svečana manifestacija „Dan porodice“, održana je u velikoj sali Kulturnog centra Inđija. U programu, sada već tradicionalne manifestacije, publici su se obratili Grozdana Radenković, članica Zavičajnog društva „Đorđe Vojnović“, Željka Avramović Godić, direktorka Centra za socijalni rad „Dunav“, i Borislav Naić, predsednik Saveta za porodicu i demografiju Opštine Inđija. Tom prilikom dodeljene su nagrade za najuspešnije likovne i literarne radove na temu „Porodica – srce života“, a u programu su učestvovali su učenici iz Osnovne škole „Petar Kočić“ i „Jovan Popović“ iz Inđije, Osnovne škole „Braća Grulović“ iz Beške, kao i đaci iz Krčedina. Organizator ove manifestacije je Zavičajno društvo „Đorđe Vojnović“, pod pokroviteljstvom Opštine Inđija.
Povodom Međunarodnog dana porodice u OŠ „Slobodan Bajić Paja“ u Sremskoj Mitrovici održana je izložba ljubimaca. Roditelji i deca družili su se i upoznavali sa životinjama, zajedno su učili o tome koliko je važno razvijanje empatije i brige za drugo živo biće, a upravo je odgajanje kućnog ljubimca jedan od načina da se to i postigne. Deca su dovodila svoje kuce, mace i zeke u školsko dvorište, a manifestaciju su uveličali i članovi Udruženja za zaštitu i odgoj sitnih životinja, koji su doneli živinu i zečeve, sa kojima su se deca mogla poigrati. Ovo je bila prilika da deca koja nemaju uslove za odgajanje ljubimaca uživaju u dodiru i ljubavi koju pružaju krzneni i pernati drugari, ali i da im uzvrate i osete neku vrstu malih odgovornosti, ali velikog uzbuđenja. Osim što su porodično učestvovali u aktivnostima i tako proveli kvalitetno zajedničko vreme, neki od mališana uspeli su da odobrovolje roditelje da im dozvole da udome kućnog ljubimca.
E.M.N.