MALO IZOŠTRENO

Velika senka malog subjekta

„Svedoci smo jednog od prelomnih trenutaka u modernoj istoriji naše zemlje, te kao društvena grupa od najvećeg narodnog poverenja povlačimo sledeći odlučan potez: Tražimo momentalno raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u skladu sa članom 109 Ustava Republike Srbije. Verujemo da je demokratija jedini ispravan način za rešavanje političke krize ovolikih razmera, stoga pozivamo narod da podrži listu kojoj će studenti u blokadi svih visokoškolskih ustanova na teritoriji Srbije preneti svoje poverenje, kako bi na terazijama pravde prevagnula istina.“
Ovo je ključni deo zahteva studenata u blokadi koji je saopšten preko medija. Ne može se reći da je upućen nekome određenom, što potvrđuje da formalno nije stigao ni na adresu vlade, niti na adresu predsednika Srbije. Stigao je preko medija narodu Srbije, pa iz toga kao proizilazi da je stigao i na ove dve nadležne adrese. Ali, čak je i „srednjoškolcima u blokadi“, a kamoli njihovim starijim uzorima, jasno da ovakvo ispostavljanje zahteva za brze izbore formalno ne obavezuje ni jednu instituciju da zahtev uzme u razmatranje.
Naime, neformalna grupa, nigde registrovana i nigde javno predstavljena, preko medija se oglašava tonom nekakvog autoriteta iznad države i njenih institucija vlasti. U njenoj „legitimaciji“ nema baš ništa što bi je činilo stvarnim političkim subjektom. „Studenti u blokadi“ je maglovit pojam za koga samo možemo da vezujemo ništa manje određene pojmove kao što su neposlušnost prema vlasti i eksteritorijalnost u odnosu na sistem. U nepodeljenoj percepciji, kako kod njihovih simpatizera tako i kod njihovih protivnika, „studenti u blokadi“ su, više nego išta drugo, nekakva zaverenička grupa koja se postavila iznad vlasti i iznad sistema. Simpatizerima kao bogomposlana mesijanska snaga, a protivnicima kao nekakva satanistička instalacija.
Kako su ceo sistem vlasti proglasili nenadležnim, „studenti u blokadi“ se u svom zahtevu ne obraćaju ni vladi, ni predsedniku, već samo zahtevaju „momentalno raspuštanje Narodne skupštine“. Od koga zahtevaju – ne zna se. Kome su uputili zahtev – ne zna se. Jer, ako bi ga slali na jasnu adresu, morali bi da prevale preko usta funkciju koju su oglasili nenadležnom, a njenog nosioca lišili svih „insignija“ i, šta više, svih ljudskih vrednosti. Oni su samo uputili zahtev, a neka se sami prepoznaju kojima je upućen. Iz takvog zahteva proizilaze prezrenje i nadmenost, uobraženost sopstvene izabranosti i, iako su ateisti, božanskog poslanja.
Kad se oglašava, ova grupa šalje poruku samo svojim slepim podržavaocima koji će, bez čitanja Ustava Srbije, prihvatiti da je njen zahtev u skladu sa članom 109. Taj član Ustava, međutim, govori samo o vladinom obrazloženom predlogu predsedniku države da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše prevremene izbore. Zahtevajući izbore ni od koga i od svih istovremeno, „studenti u blokadi“, poput teče Vukoja iz Novakovog „Pozorišta u kući“, ne govore sa „nadležnima“ nego preko javnosti zahtevaju da se njihov zahtev uvaži.
Možda ih treba i razumeti: zahtev na formalnu adresu mora da bude i formalno potpisan od formalno legitimisanog subjekta. Ako bi se sve postavilo formalno i ako bi se subjekat „studenti u blokadi“ legitimisao, moglo bi da se pokaže da su subjekat male snage koji samo projektuje veliku senku na zidu srpske javnosti. U nekoliko epizoda slavnog crtaća, Džeri je ozbiljno uplašio Toma svojom velikom senkom na zidu.
Iz zahteva se vidi da „studenti u blokadi“ ne nameravaju da izađu iz anonimnosti ni u samom procesu prevremenih izbora koje zahtevaju. Oni će „preneti svoje poverenje“ svojim kandidatima, koji će se formalno predstaviti izbornoj listi, a sami će ostati zauvek anonimni. Ako, poštovani građani, date svoj glas onima koje vam mi preporučimo to će biti isto kao da ste za nas glasali!
Ovo je zapanjilo čak i podržavaoca studentskih protesta Miloša Jovanovića, ultraprotivnika vladajuće koalicije i predsednika Srbije. Shvativši da „studenti u blokadi“ neće svoje poverenje preneti na srpsku opoziciju, Jovanović je na jednom internet kanalu odjednom progledao i ugledao da u blokadi fakulteta o svemu odlučuje aktivna manjina usmeravana određenim spoljnim instrukcijama. O blokaderskom zahtevu za izbore Jovanović doslovno kaže: „Taj suludi zahtev se odomaćio, naročito na N1 i Novoj S, pa ni to ne može da bude slučajno. Takav zahtev su u prethodna dva meseca ponavljali razni ljudi sa različitih meridijana. To mi sve govori da je na delu određena vrsta inženjeringa. Nigde se to u svetu nije dogodilo do sada. Ovo je eksperiment. Mi se olako primamo na svaki eksperiment koji nam se servira i mislim da je tu došlo do neke vrste usmeravanja.“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na niškoj promociji Pokreta za narod i državu takođe je ustvrdio da su blokade fakulteta i bolokaderski zahtevi dokazano spoljni napad na Srbiju.
Ako isto vide i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegov ultraprotivnik iz opozicije Miloš Jovanović – da je Srbija napadnuta spolja – nije neumesno podsetiti opoziciju i vlast da postoje situacije, kao što je spoljni napad na državu, u kojima moraju da budu na istoj strani sve dok se država ne odbrani.
Dragorad Dragičević