MALO IZOŠTRENO

Pobednici na izborima i pobednici 15. Marta

Rektor Beogradskog univerziteta nije prihvatio zahtev 230 studenata Pravnog fakulteta u Beogradu da se preko platforme e-student sprovede glasanje o podršci studenata blokadi fakultetske nastave, jer nije bila dostavljena sa službene imejl-adrese. Nastavno veće Pravnog fakulteta u Beogradu nije prihvatilo ni da glasa o zahtevu 400 svojih studenata da se elektronskim proveri koliko studenata zahteva povratak nastave. Na filozofskom fakultetu u Novom Sadu oboren je sajt da bi se sprečilo izjašnjavanje studenata o daljoj blokadi nastave. Studenti protestaši iz Pionirskog parka, od blokadera pogrdno nazvani ćacima, u više navrata su čekali rektora, pozvanog na razgovor o njihovim zahtevima da se nastava uspostavi za studente koje je žele, ali je ovaj ignorisao njihove pozive.
Izdaleka se vidi da rektor, dekani i neutvrđeni broj profesora, neprozirno sakrivenih iza studentskih plenuma, beže od provere studentske podrške blokadi nastave, sa istim gnušanjem kao što i opozicija u protestu beži od provere svoje popularnosti na izborima. I za profesore, i za opoziciju u protestu petnaestomartovski protestni skup u Beogradu, sa kontraverznim inscenacijama i studentskom bežanijom sa protesta, pre njegovog kraja, bio je svenarodni zbor koji se izjasnio protiv vlasti, pa je s toga izjašnjavanje građana na izborima izlišno. Mi znamo da je Vučićev režim do nogu potučen 15. marta, ali neće da preda vlast.
Otkud to da i plenumi blokadera, i opozicija u protestu imaju isti strah od provere podrške, jedni među studentima, drugi među građanima Srbije?
Odgovor bi, možda, mogao da se nađe u proširenju studentskih blokada na prostor izvan fakulteta. Studenti u blokadi, naime, više ne blokiraju samo nastavu, već i ključne saobraćajnice, pa s toga izgleda da studentski plenumi izvode protestne radove za račun opozicije u protestu. Ako je tako, ako su studenti u blokadi i opozicija u protestu na istom poslu, onda su neosnovana mišljenja o idejnom pluralizmu studentskih grupa koje izvode blokade. Onda je neosnovano strahovati da će se slobodarske i pravdoljubive ideje studenata u blokadi protraćiti ni u šta jer nisu politički artikulisane i ne mogu biti programski formulisane za nastup na izborima.
Ne, studenti u blokadi upravo su blokaderskim „radovima“ na srpskom saobraćaju, medijskim kućama i drugim ustanovama pokazali da su elitni deo srpske opozicije u protestu, onaj deo koji nije razočarao nezadovoljne građane Srbije. S toga ne treba podleći strahu od izbora, jer srpska opozicija u neprekidnom protestu, ovako biološki, idejno i moralno podmlađena, ima brisani put da na izborima pobedi Vučićev režim.
Nema više mesta nikakvom prenemaganju studentskih plenuma i njihovom ograđivanju od opozicije, posao buđenja Srbije je završen i može slobodno da se obelodani da je hrabri rektor u stvari prikriveni vođa megaplenuma, tog prolećnog kišonosnog oblaka koji je oživeo uvelu srpsku opoziciju. Pošteno je objaviti zabrinutoj Srbiji da može da zapeva „Veseli se, srpski rode“ jer se stekla snaga koja će konačno oduvati sa vlasti nazadni Vučićev režim. Pošteno je sada prihvatiti izbore sa verodostojnim paritetom u izbornim komisijama i potući diktatora.
„Buđenje Srbije“ mnogobrojnim lokalnim protestima, u kojima su „naša čeda“ iz srednjih škola iskazala, u istoriji nezabeleženu, revolucionarnu zrelost, i slivanje tih protesta u megaprotest 15. marta, đavolski je mnogo koštalo i u dolarima i evrima, i u idejnom naporu i u telesnoj potrošnji. Ali, isplatio se svaki evro i svaki uloženi dolar, svaka prehlada i svaki žulj stečen na gandijevskim marševima: Srbija je probuđena i spremna za konačni zaokret.
Ova idilična predstava o probuđenoj zaokrenutoj Srbiji ima samo jednu manu: mora da se materijalizuje kroz izbore. Moraš da izađeš na izbore, da se na izbornim mestima sretneš sa sunarodnicima niže vrste, da se poniziš pružajući šaku nekom urođeniku da ti je sprejom poprska. I da sačekaš besmisleno brojanje glasova koje je 15. marta već izbrojano.
Kako praktično preuzeti vlast koja je na tom megazboru 15. marta već osvojena? Izbor da se vlast mučenjem „tihe većine“ studenata i njihovih roditelja, mučenjem građana koji su se gradskim prevozom ili sopstvenim automobilima uputili na posao ili s posla, pljuvanjem službenika na ulazima u gradske uprave, uskraćivanjem nastave srednjoškolcima, ne daje planirane rezultate, jer Vučićev režim nikako da se na muke naroda sažali dovoljno da bi napustio vlast. Radije bira da se opozicija u protestu i njen elitni deo u studentskoj pobuni ovim mučenjem naroda izblamiraju i ogade. Uzimanje naroda za taoca, koji će biti mučen dok se vlast ne sažali i prepusti državu opoziciji, ima dvostrano dejstvo: građani su koliko ljuti na vlast koja dopušta njihovo mučenje jednako odbojni prema opoziciji koja ih drži za taoce. I sve se češće na situaciju reaguje željom da ovi odu, a oni da ne dođu. Drugi, na žalost, nemaju nikakve uslove da se predstave, jer su, ako ih ima, podjednako nepoželjni i za one koji su ubedljivo dobili poslednje izbore, i za one koji su pobedili 15. marta.
Dragorad Dragičević