ALEKSANDAR KOVAČEVIĆ, OSVAJAČ 15. UZASTOPNE ZLATNE MEDALjE NA NEDAVNO ODRŽANOM DRŽAVNOM PRVENSTVU SPECIJALNE OLIMPIJADE SRBIJE

Tihi momak šampionskog srca

Sportska vest da je Aleksandar Kovačević plivački olimpijski šampion na Državnom prvenstvu Specijalne olimpijade Srbije postala je uobičajena u poslednjih 15 godina. Tako je bilo i krajem prošlog meseca kada smo saznali da je član sremskomitrovačkog Plivačkog i vaterpolo kluba „Srem“ i Plivačkog kluba Sportskog društva „Milan Petrović“ iz Novog Sada na Specijalnoj olimpijadi Srbije održanoj u Kruševcu ponovo bio neprikosnoven u disciplini slobodnog plivanja na 50 metara, dok je na deonici od 100 metara istim, kraul stilom došao do bronzane medalje. Smatrajući da je nekoliko rečenica novinskog izveštaja nedovoljno da opišu neverovatan kontinuitet tihog i upornog momka koji je pobeđujući svoje rivale, ali i vlastite izazove i mogućnosti, u svojoj konkurenciji došao do vrha, pokušaćemo da o njegovom svakodnevnom i sportskom životu kažemo nešto više. Aleksandar je na dosadašnjim specijalnim olimpijskim šampionatima Srbije osvojio ukupno 26 medalja, među kojima 15 zlatnih. U karijeri je do sada izbrojao više od stotinak različitih odličja. Otuda je i opravdana Acina nada da će izboriti normu i braniti boje svoje zemlje na narednim svetskim Paraolimpijskim igrama u Los Anđelesu 2028. godine.

Uzor sportskog ponašanja, discipline i posvećenosti
O svom plivačkom učeniku trener Dragan Čudić može reći samo lepe stvari. Od Acine pete godine, na svim plivačkim kampovima, letovanjima i zimovanjima bili su cimeri u sobi. Kao bivši oficir jugoslovenske armije naviknut na vojničku disciplinu, Čudić je oduševljen Acinom marljivošću, samoorganizovanošću, higijenom i urednošću. Ona neretko prevazilazi ostale članove kluba. Mladi plivač u dobroj meri uticao je na trenerova duhovna opredeljenja, pa je iz čvrste sportske veze rođeno i jedno kumstvo. Naime, Aleksandar je – redovno iščitavajući molitve pred spavanje, poželeo da svog učitelja, prijatelja i cimera krsti. Svečani obred u crkvi izvršen je već narednog dana. Aca je, trdi Dragan, uzor sportskog ponašanja svim članovima mitrovačkog kluba. Trener Čudić oduševljen je fizičkom pripremom i atletskom građom svog učenika. Jedino ograničenje koje mu može zasmetati u postizanju još boljih rezultata jeste visina, jer je u takmičarskoj konkurenciji okružen momcima koji su „za glavu“ viši. Čudić podržava Aleksandrovu želju da ode na veliko svetsko takmičenje i žali što njegov pulen u mlađim godinama, na vrhuncu svoje forme nije otišao na paraolipijadu u Brazilu. Tamo je očigledno imao potencijal za odlične rezultate ali je nažalost, nedostatak finansijskih sredstava onemogućio ovaj poduhvat. Ostaje nada da će Acini rezultati, uz razumevanje nacionalnog saveza i potencijalnih sponzora doprineti ostvarenju ovog sna.

U najširoj konkurenciji takmičara iz 14 gradova na prvenstvu u Kruševcu našlo se osam plivača, da bi posle kvalifikacija uz Aleksandra ostalo četiri konkurenta. Samouvereni šampion iz Laćarka, navikao na olimpijske medalje, bio je spreman za novi trijumf. Ostalo je da pričamo o jednom lepom iskustvu i sećanju.
– Moji utisci sa poslednje Specijalne olimpijade stvarno su dobri, mogu reći i fantastični zbog rezultata koje sam tamo ostvario. Velika zasluga za to pripada mom treneru Draganu Čudiću uz pomoć koga sam ove vrhunske rezultate u plivanju i postigao. Beskrajno sam zahvalan treneru i mojoj porodici jer su me uvek podržavali. Ja inače mnogo vežbam i radim tako da na svakom takmičenju očekujem uspeh i pobedu. Nastaviću da plivam i postižem vrhunske rezultate jer bih voleo da mi se ispuni želja da odem na sledeće Paraolimpijske igre, kaže Aleksandar Kovačević.
Njegov omiljeni plivački stil je delfin, ali na Specijalnoj olimpijadi postoje samo prsno i kraul plivanje. Acin pristup i ponašanje u sportskom životu odgovaraju opisu idealnog sportiste. On je vredan, savestan i predan svojoj disciplini. Uredan je, lepo vaspitan i odgovoran, fizički uvek spreman i ljubazan da odgovori na svako postavljeno pitanje. Kroz par minuta razgovora, u Acinom izlaganju uočavate čistu i iskrenu emociju. Zbog toga je u matičnom klubu među stotinak članova i svim trenerima jedan od najomiljenijih, uz podatak da je u takmičarskom smislu svakako među najuspešnijima. Aleksandar je deo mitrovačkog Plivačkog i vaterpolo kluba „Srem“ od svoje pete godine. Na to je kaže ponosan, jer je u istim dečijim godinama i slavni Novak Đoković počeo tenisku karijeru. Po rečima njegovog oca Milana, na preporuku lekara plivanje je odabrano idealan izbor za Aleksandrov napredak. Ljubav prema plivanju potvrdio je redovnim dolascima na treninge a oni se organizuju bezmalo svakog dana.
– Ne mogu da zamislim život bez plivanja, treninga, druženja i takmičenja gde mogu da pokažem svoje kvalitete. Nije mi teško da dolazim na treninge jer osećam potrebu da se bavim sportom a pošto sam završio školu imam i više vremena. Mogu reći da sam uz trenera Dragana brzo naučio sve tehnike plivanja. Treninge na našem bazenu obično počnem kod trenera Vlade, jer posle plivanja radi zagrevanja, obično igram sa vaterpolistima. Obožavam vaterpolo a umem i da dam gol sa pola terena. Mislim da je sport jako dobar jer jača pluća, mišiće i cirkulaciju pa se nekako i ja bolje osećam, kaže naš sagovornik.

Pažnja na koju je Aca odgovorio rezultatima i ljubavlju
Aleksandar Kovačević rođen je 1997. godine sa Daunovim sindromom, što je od najmlađih dana zahtevalo poseban pristup njegovom odrastanju, obrazovanju ali i unapređenju opšte mentalne i fizičke sposobnosti. Taj pristup pokazao se uspešnim – sa aspekta šire zajednice i korisnim, jel Aca nije samo odličan sportista već je osposobljen za zanimanje pomoćnog kuvara. Ovde je ostvario i značajno radno iskustvo. U pogledu njegovog što svestranijeg razvoja, članovi porodice učinili su i danas aktivno čine sve što je u datim uslovima moguće. Aca je osnovno školovanje počeo u Laćarku, da bio preko mitrovačke Škole za osnovno i srednje obrazovanje „Radivoj Popović“ sa školskim danima završio u novosadskoj školi „Milan Petrović“. Tamo je postao član plivačke sekcije i školskog sportskog društva. Aleksandrov otac Milan Kovačević svedoči o velikoj pažnji posvećenoj detetu i njegovim potrebama a trener Čudić nadovezuje se konstatacijom da je na takvu pažnju i trud roditelja, trenera i okoline, Aca odgovorio „ljubavlju koja se retko viđa na ovom svetu“. Otac Milan podvlači značaj Aleksandrove radne karijere u kojoj je nakon završene škole na poslovima pomoćnog kuvara u mitrovačkom Domu učenika srednjih škola radio pune dve godine. Nažalost, tadašnji propisi redukovali su mogućnost trajnog zapošljavanja, iako je Aca u svom pozivu bio odličan. Bez zamerke kolega i nadređenih izvršavao je svoje obaveze. Jedan od ciljeva porodice i Aleksandrovih najbližih svakako će biti da mu u saradnji sa lokalnom samoupravom ili pojedincima koji razumeju njihove objektivne potrebe, pronađu odgovarajući posao. Nema sumnje da je momak koji svoj grad i sredinu predstavlja na najbolji način zaslužuje tako nešto, pogotovo zbog činjenice da bi višestruki plivački šampion kvalitetno „popunio“ vreme i smatrao sebe korisnim članom zajednice, spreman da uz dobre sportske rezultate pokaže i druge kvalitete. To bi doprinelo dodatnoj integraciji i psihološkoj čvrstini momka koji je zbog svojih doprinosa i uspeha 2017. godine nagrađen visokim gradskim priznanjem – Plaketom Grada Sremske Mitrovice. Po Milanovim rečima, Aleksandar u porodičnom okruženju ima uobičajenu dnevnu rutinu koja podrazumeva vežbanje ali i spremnost da pomogne u tuđim poslovima. U pitanju je dete koje ima izuzetnu energiju i nikad ne miruje u potrazi za aktivnošću.

Kroz plivački sport Kovačević je upoznao mnoge drugare. Sa jednim Kruševljaninom gaji posebno dobar odnos, ali ga to ne sprečava da svog prijatelja i direktnog rivala u bazenu, neposredno pred takmičenje „upozori“ da ga čeka neizbežan poraz.
Aleksandar je uspešan i u plivanju na otvorenom, pa je na prošlogodišnjem Savskom maratonu u Mitrovici bio najuspešniji na deonici od 2 kilometra. Izuzev plivanja, u porodičnoj kući u Laćarku Aca vežba u teretani, a neretko zaigra košarku i stoni tenis. Učestvovao je na jednom od turnira u „gađanju trojki“ na basket terenima pored Save. Zanima ga slikanje i crtanje pa je prošle godine u medicinskoj školi upriličena izložba njegovih slika i crteža. Odlučujuću ulogu u tome imao je veroučitelj Stefan Nedić koji je stekao Acinu ljubav i posebno poštovanje. Neretko u društvu učenika ili članova porodice obilazi crkve i manastire u Srbiji. Neobičan talenat za sport naš sagovornik neočekivano je pokazao prošlog leta na odmoru u Turskoj, gde je osvojio prvo mesto u bacanju pikada.
Dejan Mostarlić