ISTRAŽIVANjE SUŠTINE SVETSKOG DANA POEZIJE, 21. MARTA

Mastilo i mašta: Kako reči oblikuju svet?

Dečije odeljenje Gradske biblioteke

Svetski dan poezije proslavlja se 21. marta i ustanovljen je od strane UNESKO-a 1999. godine. Svrha ovog dana je promocija čitanja, pisanja, objavljivanja i poezije u školstvu širom sveta, ali i davanje novih podsticaja i priznanja nacionalnim, regionalnim i internacionalnim poetskim pokretima.
U inicijativi da se proglasi Svetski dan poezije, UNESKO je prepoznao način da se izrazi jedinstvo u kreativnosti ljudskog uma. Poezija nam otkriva da pojedinci svuda u svetu dele ista pitanja, misli i osećanja.
Jedan od glavnih ciljeva obeležavanja ovog dana je da se podrži jezička različitost kroz pesnički izraz. Ovim se takođe želi ohrabriti uspostavljanje dijaloga između poezije i drugih umetnosti (slikarstvo, muzika, pozorište, ples), kao i povratak usmenoj tradiciji recitala i promocija proučavanja poezije. Isto tako ovim se pruža podrška malim nezavisnim izdavačima, kakvi najčešće i objavljuju knjige poezije.
Željka Avrić iz Sremske Mitrovice iza sebe ima bogato pesničko iskustvo i odlična je sagovornica na temu poezije. Pitali smo je šta za nju predstavlja poezija?
– Poezija je avantura duha, zamišljeno putovanje, moć da se mislima da oblik, a osećanjima udahne život. Način kroćenja unutrašnjih nemira i nesuglasica sa svetom u sebi i oko sebe. Uzbuđenje, izazov, zamka, nepojmljiva strast. Usud, prokletstvo i blagoslov. Poezija je život u svim njegovim manifestacijama, naglašava Avrić.
Da mladi danas čitaju i pišu poeziju, potvrđuje i nedavno iskustvo naše sagovornice.
– Krajem januara, na poziv Poetskog društva mladih „Vid“ bila sam njihov gost na pesničkoj večeri o poeziji vezanog stiha, u beogradskoj galeriji „Polet“. Dočekali su me obrazovani i energični mladi pesnici i publika istih godina. U srcu Beograda, u nedeljno veče, više desetina mladih ljudi, mahom studenata, slavili su poeziju, a da nije bio ni svetski dan poezije, ni neki prigodan jubilej. Nije bilo nadmetanja, takmičenja, isforsiranosti, patetike. Bila je mladost, bila je poezija, bila je istinska radost biti njihov gost i uživati u njihovom talentu i ljubavi prema pisanoj reči. Divni mladi ljudi čitali su svoje autorske stihove originalnih poetika a devojke iz „Mokranjca“ pevale etno-pesme iz svih srpskih krajeva. Najlepše iznenađenje bila je mnogobrojna publika sa zavidnom kulturom slušanja i odličnog književnog ukusa, ističe Željka.
Optimistična je po pitanju opstanka poezije u vreme kada se sve manje čita i kada smo svi na društvenim mrežama.
– Sigurna sam da će opstati. Mora. Čvrsto verujem, uprkos aktuelnim grubostima ovog sveta, da će lepota ipak spasiti svet, a poezija je lepota i to posebna, čak i onda kada razobličuje, kritikuje i pokazuje stvarnost onakvom kakva jeste. Čitajte poeziju. Slušajte druge kako je čitaju. Posmatrajte lica onih koji slušaju. To su čudesno lepa, osmehnuta, prosvetljena lica ljudi koje je poezija osvetlila iznutra, zaključuje pesnikinja iz Sremske Mitrovice Željka Avrić.

Pazovčani posežu za poezijom nakon predstavljanja novih knjiga

Prema oceni bibliotekara u Staroj Pazovi, čita se manje nego što bi oni želeli, pa tako i poezija.
– Vezani smo za nju, ali je ne konstatujemo kao takvu, još od najranijih dana, kada učimo pesmice. Kod nas mlađi uzrast, učenici do četvrtog razreda osnovne škole dosta čitaju poeziju, što kroz obaveznu lektiru, ali i deca koja pred prolećne susrete, a koja hoće da recituju, traže poeziju. Odrasli posežu za poezijom nakon predstavljanja novih knjiga, a inače ne toliko. Upravo književnim večerima pokušavamo da je nametnemo našim čitaocima, kaže Ljiljana Sekimić, direktorka Narodne biblioteke „Dositej Obradović“ u Staroj Pazovi.
Staropazovačka biblioteka sa svojim ograncima spada među najbogatije po knjižnom fondu u Sremu i redovno na svoje police stavlja i nova izdanja poezije, prateći izdavaštva, bilo autorske zbirke ili antologije, tako da čitaoci nisu uskraćeni za savremeno poetsko stvaralaštvo. Primetno, najtraženiji su klasici dečje književnosti, ali ima i dosta savremenika za preporuku.
Bibliotekar Marija Vučković, primetivši da joj deca donose pesmice, pokrenula je program „Pesnici – vesnici“.
– Videla sam da su talentovani i zato sam smatrala da ih treba podržati, ali na ovaj način deci se približava lepa reč. Jer kada pišu pesme, onda i čitaju poeziju. Cilj manifestacije „Pesnici – vesnici“ je da deca dolaze u biblioteku, da zavole knjigu i da se osmele da govore pred drugima, objašnjava Marija Vučković.
Sa ovim programom je počela u Starim Banovcima i nastavila u Staroj Pazovi, tako da će ovog proleća biti održan već po šesti put. U programu učestvuju učenici sve tri osnovne škole u Staroj Pazovi, koji u bibliotečkom prostoru pred ostalim učesnicima i svojim roditeljima govore svoje stihove. Uvek bude veliki broj zainteresovanih, a i sada je u najavi oko 60 malih pesnika.

Matej Vuruna

Festival „Inđija Pro Poet“ afirmiše mlade i promoviše svetske pesnike

Književnici i pesnici iz celog sveta osam godina unazad svakog proleća sastaju se u Inđiji, na tradicionalnom, Međunarodnom festivalu „Inđija Pro Poet“. Nastao u želji da se Inđija upiše na mapu kulturnih događaja, za cilj ima afirmaciju mladih, ali i promociju već priznatih i poznatih književnika i pesnika iz celog sveta. Idejni tvorac, jedan od organizatora i direktor Međunarodnog festivala „Inđija Pro Poet“ je Miodrag Jakšić koji ističe da svake godine, tokom pet dana pomenute književne manifestacije ugoste književnike, književne prevodioce, pesnike i kantautore iz više od 20 država.
– Svake godine realizujemo tradicionalni festivalski program poput Književnih meridijana, Književnog matinea, promocije novih knjiga i drugo. Na otvaranju svakog festivala dodeljuje se i glavna nagrada „Gran pri Pro poet“, istakao je Jakšić i dodao da su do sada, to priznanje dobili srpski pesnik Ivan Negrišorac, Matija Bećković, Milovan Vitezović, Pero Zubac, Ljiljana Habjanović Đurović i Ljubivoje Ršumović.
U okviru programa „Inđija Pro Poet“ učesnici obilaze i inđijske osnovne i srednje škole, kako bi im približili domaću i svetsku poeziju i prozu.

Nadahnjivati se pesmom i pesmu živeti, poručuju Irižani

Kao prvo srpsko čitalište, Srpska čitaonica u Irigu sa velikim ponosom pamti, sakuplja i čuva, uprkos turbulentnim vremenima kroz koje je morala da prođe, lepu i istorijski značajnu zbirku poezije.
– Uvek i sa razlogom treba isticati poeziju umne Milice Stojadinović
Srpkinje, nadarene Vrdničke vile i mnogih drugih patriotski orijentisanih pesnikinja i pesnika, čiji stihovi krase školske čitanke i bibliotečke police. Kao primer uvek uzimamo nju jer „Njen san o velikom srpskom narodu bio je jedna viša stvarnost, ali ne hrana za svakidašnjicu“, kako je rekla Anica Savić Rebac o Miličnoj poeziji, ističe Milica Uverić, direktorka Srpske čitaonice u Irigu.
Celokupan bibliotečki fond čitaonice u Irigu sastoji se od 52.300 knjiga, od kojih ima oko 4.000 knjiga poezija, što dečijih, što pesama za odrasle.
Današnjica i brzina života su savremenoj književnosti, a pogotovo poeziji dale neko drugačije i nezavidno čitalačko mesto.
– Otuda je nužno slaviti 21. mart, kao Svetski dan poezije, koji čitaonica i slavi od njenog ustanovljenja, ističe Milica.
Ona dodaje da se danas poezija sve više vezuje za zanos, snove, maštu i nešto što racionalnoj čovekovoj prirodi, koja sve želi da kontroliše i samim time i upravlja, izmiče.
– Da bismo sačuvali to što ljudstvo krasi, da bismo se vinuli i bili bliži tvorcu koji nam nesebično pruža nadu, utehu i ljubav, neophodno je pesnički
zanos pratiti, čitati i nadahnjivati se pesmom i pesmu živeti, poručuje Milica Uverić.

U Rumi najčitanije ljubavna i refleksivna poezija

U velikom bibliotečkom fondu Gradske biblioteke „Atanasije Stojković“ u Rumi, od oko 80.000 knjiga, postoji poseban deo koji je posvećen samo poeziji, a naravno, najviše je domaće poezije.
– Najpopularnije su uvek ljubavna i refleksivna poezija. Iako poezija nije u trendu, njen značaj ne bledi i Svetski dan poezije je prilika da se podsetimo njene moći da u nekoliko stihova prenese emociju, misao i lepotu jezika. Pozivamo sve da 21. marta zastanu na trenutak i pronađu stih koji će ih dotaknuti. Ja predlažem jednu kratku pesmu Vislave Šimborski:

Tri najsmešnije reči

Kad izgovorim reč Budućnost,
prvi slog već odlazi u prošlost.
Kad izgovorim reč Tišina,
narušavam je.
Kad izgovorim reč Ništavilo,
stvaram nešto što ne može stati pod to ime.

Upravo ova pesma govori o moći jezika, prolaznosti i paradoksima života. Savršena poetska misao za ceo svet, kaže bibliotekarka Marina Kranjčević.
– Mladi nam traže Bukovskog, Bodlera i Alana Poa, ali ih vrlo radu uzimaju i stariji čitaoci. Gledano sa zavičajnog aspekta imamo najviše pesnika: Dragan Janković, Miroslav Ninković, Janika Peči… Janikina nova knjiga čeka štampu, reč je o zbirci pesama, a što se tiče Miroslava Ninkovića, njegova zbirka poezije „Ni za pucanj, ni za molitvu“ knjiga je koja je prošle godine imala najveći tiraž, kaže bibliotekarka Jelena Vidaković
– Od vrtića, preko zabavišta, osnovne škole do gimnazije, deca upoznaju različite pesme i njihove autore. Na početku, to se pesme za decu, a u gimnaziji veoma ozbiljne, sadržajne i zanimljive različite vrste pesama. Naši učenici rado čitaju, tumače i analiziraju poeziju, uočavajući različita razmišljanja i osećanja lirskog subjekta i poseban, neobičan i simboličan doživljaj stvarnosti, kaže Nadica Pokrajac, profesorka srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji „Stevan Puzić“.
Milana Velikić, učenica 4d1 odeljenja piše pesme od drugog razreda osnovne škole.
– Išla sam na literarnu sekciju u Pećincima. Sekcija se zvala „Ruže i kavaljeri“, a podučavao nas je nastavnik Radovan Drljača. Volim da pišem rodoljubive, misaone, pesme o prirodi, o životima ljudi sa sela, ali i o ljubavi, kaže Milana.
EMN