MALO IZOŠTRENO

Pokret podrške ili preporodne snage

Osnivanje Pokreta za narod i državu predsednik Srbije je najavio još pre dve godine, a neodložni državni prioriteti sprečili su ga da pokret proglasi na Vidovdan prošle godine. Na velikom narodnom zboru u Jagodini 24. januara predsednik je napokon označio početak osnivanja pokreta i zakazao njegovo proglašenje za Vidovdan ove godine. Do Vidovdana će građani Srbije predlagati njegovo ime, a mi se već sada usuđujemo na opkladu da će i pokret poneti ime „Vidovdan“, jer u srpskom jeziku verovatno ne postoji reč dublje simbolike i šireg značenjskog polja.
Neki osnovano primećuju da su sadašnji pokušaji rušenja vlasti bez izbora jači razlozi od prošlogodišnjih za otkazivanje osnivanja pokreta na prvi Vidovdan koji dolazi. Međutim, predsednik upravo zbog toga što su političke prilike u Srbiji gore nego prošle godine nema ni malo prostora za novo odlaganje. Njegovi kritičari se nadaju da je već zakasnio, podržavaoci veruju da ipak nije.
Predsednik Srbije na zboru u Jagodini nije otkrio bliže formulisana načela pokreta u osnivanju, što ne znači da ih on nema. To što ih ne saopštava može samo da znači da je izabrao da pokret najpre okupi ljude najšire shvaćenog patriotizma, onog patriotizma koji može da nađe kritični zajednički imenitelj oko koga se okupljamo, pa da potom dođe do osnovnih načela.
Deo nacionalne inteligencije, koju Vučić verovatno želi da vidi u pokretu, izvesno će se uzdržati od pridruživanja zbog rizika da bude provučen kroz neku stranačku inicijaciju, koja nije nemoguća ako će SNS biti baza pokreta. Mnogi još ne mogu da zamisle da će utihnuti prizemno glasnogovorništvo koje proteklih godina nije dopuštalo da izvan SNS ima patriotizma i inteligencije, i nije propuštalo da osnovanu kritiku proglasi neprijateljstvom prema Srbiji. Nebrojene kritike, nezlonamerne, gašene su mangupskom retorikom u velikoj Vučićevoj senci: osnuj partiju, majstore, pa sa svojom politikom izađi na izbore. Mnogo je „pogašenih“ kritičara sada poželjno u novom pokretu za narod i državu, ali je nepoznanica koliko njih se oseća trajno diskvalifikovanim.
Da li će pokret za narod i državu moći da ugasi razbuktali politički „građanski rat“ u Srbiji? Nema situacije u kojoj ne možemo biti bolji nego što jesmo. Da li ćemo pak biti dovoljno bolji zavisi od toga koliko će sadašnja vlast najavljenom borbom protiv sistemske korupcije pomoći ustanovljavanju još neformulisanih načela pokreta. SNS je narasla preko svojih mogućnosti da kontroliše samu sebe, narasla je do obima samoodrživosti na vlasti i do nemarnosti prema mišljenju građana o lokalnim franšizama korupcije, narasla je do sopstvenog osećaja da nema takvog blama koga Vučićeva popularnost neće moći da ispegla na izborima. Tačno je da sve stranke na vlasti, verovatno i svuda u svetu, brinu najpre o svojim članovima i simpatizerima, ali SNS je veća od ijedne partije u višestranačkoj istoriji Srbije, a proporcionalno je i u svetu među najvećima, pa je s toga i narasla do razmera koje ne dopuštaju da mnogo od njene brige prema ljudima preostane iza brige o članstvu i simpatizerima. Sa tako naraslim franšizama korupcije i sam predsednik mora da postupa oprezno, mora da nesumnjivo vrednim ljudima u SNS omogući kroz pokret iskazivanje u načelima koje i sama partija u osnovnoj ideji zastupa. Predsednik očekuje da najbolji iz SNS ponesu i rad novog pokreta, i računa da će ti najbolji biti privlačno društvo za nestranačke ljude velikog ugleda. Hoće li njegova računica dati željene rezultate, zavisi od sposobnosti vlade, a time i od sposobnosti najjače partije, da postupanjem, umesto deklarativno, pribavi podršku ciljevima koje predsednik proklamuje.
Ništa više o pokretu nismo saznali ni iz objave ministra za informisanje i telekomunikacije Dejana Ristića, koji je prvi posle jagodinskog zbora podržao osnivanje pokreta. Ristić se na sajtu ministarstva oglasio u prvom licu jednine, a „potpisao“ se samo svojom fotografijom, pa nije jasno da li podršku pokretu pruža ministarstvo ili Dejan Ristić. Ali ova nespretnost nije prepreka da naslutimo kako jedan pristojan funkcioner SNS doživljava pokret: „Kontinuirano jačamo svoju vojsku, sistem nacionalne bezbednosti i spoljnopolitičke kapacitete. Imamo najviše stranih direktnih investicija u odnosu na čitav region. Srbija je jedina država na tlu Evrope koja nije uvela sankciji Rusiji, a da pritom čvrsto stojimo na evropskom putu. Mi poštujemo načela Povelje Ujedinjenih nacija i čuvamo naš narod na Kosovu i Metohiji. Mi smo slobodarska zemlja. Zemlja vrednih ljudi! Došlo je vreme da još jednom svi zajedno stanemo pod veličanstveni srpski barjak. I baš zato POKRET ZA NAROD I DRŽAVU!“
Ova propagandna izjava ministra/ministarstva, pod uslovom da je ministar dobro obavešten, nagoveštava da posao pokreta ne treba da bude problematizacija ustava, nejasnih načela nejasnog suvereniteta Srbije, lošeg zakona o proporcionalnim izborima, otpora države antiporodičnoj vouk ideologiji ili pak lošeg zakona o obrazovanju. Naprotiv, pokret bi trebalo da osnaži sadašnje vođenje države. Osim ako je čestiti Dejan Ristić obavešten koliko i mi, to jest ni malo.
Advokat i funkcioner SNS Vladimir Đukanović, kome mnogi pripisuju poznavanje Vučićevih namera, ranije je izjavio da će u Pokret za narod i državu moći da ulaze članovi SNS koji se ne opredeljuju za jednu od strana u globalnom sukobu. Neki od nas su ubeđeni da sam koncept „neizabrane strane“ ne zahteva visoku moralnost u još uvek hrišćanskoj Srbiji. Neki od nas veruju da je „neutralnost“ samo umeće političke kulture da prikrije ono što trenutno smeta Srbiji.
Bez ikakve sumnje je važno osnivanje organizacije koja bi pomogla da se Srbija sprovede, ako je moguće neoštećena, kroz uski klanac između smrtno sukobljenih civilizacija. Do Vidovdana, međutim, ima izgleda da se pokret za narod i državu, pod neizbežnim imenom Vidovdan, profiliše kao preporodna snaga. Osim ako ne očekujemo previše.
Dragorad Dragičević