MILOŠ MILOŠEVIĆ, ŠEF STRUČNOG ŠTABA, IGRAČ I TRENER MLAĐIH KATEGORIJA RUKOMETNOG KLUBA „RADNIČKI 1958“ IZ ŠIDA

Povratak šidskog rukometa na mesto koje mu pripada

Nama je u stručnom pogledu važno da kroz dobru organizaciju stvorimo mlade igrače koji će stasavati i narednih godina nositi ovaj klub. Ko dobro radi, ima odgovarajući sistem i kontinuitet, ne mora da brine za rezultat, ali on ne može doći „instant“, brzo, već postepeno i planski, kaže Miloš Milošević, šef stručnog štaba

U sportskom životu Šida rukomet je oduvek imao posebnu ulogu. Iza Rukometnog kluba „Radnički“ stoji najveća sportska tradicija koja seže u davne pedesete godine kada je iz školskih sekcija i „malog rukometa“ koji je šidska omladina oberučke prihvatila, oformljen gradski rukometni klub. U potonjim decenijama on će svojim navijačima doneti pregršt sportskih radosti i postati mesto okupljanja mnogih generacija koje su ime svog grada pronele širom nekadašnje Jugoslavije. Dugu istoriju „Radničkog“ beleže godine uspeha, ali i neminovnih padova posle kojih bi ljubitelji kluba nalazili način da ga podignu na zdrave noge. Nešto slično dešava se u poslednje dve sezone u kojima „Radnički 1958“ nastupa u A grupi Druge vojvođanske lige, gde je trenutno na prvom mestu. Od završetka regularnog dela deli ih tri prvenstvena kola i plej-of nadmetanje za ulazak u viši takmičarski rang. Šiđani su i prošlu sezonu završili kao prvi u grupi, ali su u završnici u nedostatku sportske sreće doživeli neočekivane poraze i ostali bez najbolje pokrajinske lige.
Grupa rukometnih radnika, šidskih sportskih entuzijasta, bivših i sadašnjih igrača, uverena da njihov „Radnički 1958“ zaslužuje mesto u višem – ne samo vojvođanskom već i prvoligaškom, odnosno superligaškom takmičenju, „udarila“ je nove organizacione temelje kluba. Na takvoj osnovi nižu se dobri rezultati oličeni ne samo u plasmanu tima, već i činjenici da je šidski rukomet vratio popularnost, a gradska sportska hala izgrađena krajem „sedamdesetih“ upravo za potrebe rukometnog sporta, beleži najveću posećenost u Drugoj vojvođanskoj ligi. U svemu tome najvažniji je podatak da se u konkurenciji za najbolji seniorski tim nalazi 25 igrača širokog uzrasnog raspona od 15 do 34 godine, uz brojku do sedamdesetak dečaka raspoređenih u mini rukometu i uzrasnim kategorijama od 12, 14 i 16 godina koji se aktivno takmiče u svojim ligama. Uz to je ostvarena i stručna saradnja sa ženskim rukometnim klubom čime je ova sportska priča zaokružena na najbolji način. Na čelu šidskog rukometnog projekta u specifičnoj ulozi šefa stručnog štaba, ujedno igrača prvog tima i jednog od trenera mlađih kategorija, nalazi se Miloš Milošević sa svojim najbližim saradnicima Mariom Pernarom, Miodragom – Miletom Perovićem i Bojanom Golićem.

Razgovor sa Milošem Miloševićem počinjemo sećanjem na veliku tradiciju iz vremena stare Jugoslavije kada su u Šid dolazili veliki klubovi, a „Radnički“ bio prepoznatljivi rukometni brend iza koga je stajala tadašnja moćna Mesna industrija „Srem“. Na osnovu priča poznavalaca sportskih prilika iz ranijih vremena, Miloš nas uverava da je „Radnički“ imao idealnu podršku kroz uslove za rad i treninge kakvu nije imala većina klubova na ovim prostorima. Prve ozbiljnije krize u finansiranju i radu kluba nastaju uporedo sa opštom društveno – ekonomskom nestabilnošću.
– Jedna od pozitivnih stvari iz najuspešnijih godina kluba upravo je ta rukometna tradicija koja je prenošena na mlađe generacije u Šidu, tako da ovde interesovanje za rukomet, u ozbiljnoj konkurenciji drugih sportova, oduvek postoji i mi se nadamo da ćemo upravo kroz sistematski rad sa mladima postići željeni cilj – da vratimo šidski rukomet gde mu je mesto, kaže naš sagovornik, trener i igrač „Radničkog 1958“.

Decenija posvećenog trenerskog rada

Poput mnogih šidskih dečaka, Miloš Milošević je prve rukometne korake načinio na čuvenom betonskom igralištu „Partizana“ gde su počinjali mnogi sportisti. Usledili su treninzi u školi rukometa, a u petom razredu i prelazak u „Radnički“. Igrom sudbine, Miloševićevi današnji saradnici Pernar i Perović tada su mu bili prvi treneri. Bio je deo najuspešnije mlade generacije šidskog rukometa koja je osvajala drugo i treće mesto na državnom nivou. Usledio je odlazak na Fakultet fizičke kulture i angažovanje u mnogim klubovima nekadašnjeg „saveznog“ – superligaškog ranga. Igračko iskustvo i boravak van Šida potvrdili su ugled ove sremske sredine u rukometnom svetu. Po završetku studija, gde je odbranio diplomski i master rad iz oblasti rukometa, vratio se u svoju sredinu i 2015. godine dobio je posao nastavnika, odnosno profesora fizičkog vaspitanja koji i danas radi. U Šidu je našao porodični i profesionalni mir ali je sportsko angažovanje vezao za „Radnički“. Aktivno je igrao, kratko vreme i u klubovima van Šida. Ubrzo je stekao trenerske licence i počeo rad sa najmlađim kategorijama šidskih rukometaša.
Neki od njegovih učenika već su napravili ozbiljne karijere u jakim ligama Srbije i inostranstva, uključujući i članstvo u reprezentacijama, na šta je trener Milošević opravdano ponosan. Očigledno je njegova upućenost na rad sa školskom decom uticala na opredeljenje da radi sa mladima. Kruna Miloševog trenerskog rada je pozicija trenera reprezentacije Vojvodine koju čine dečaci uzrasta do 16 godina. Ovaj poziv smatra zaslugom prepoznatog i kvalitetnog rada u „Radničkom“.

On se slaže sa konstatacijom da je globalni problem rukometnog sporta masovnost, ali je uveren da se na klupskom nivou u Srbiji dobro radi i da su klubovi sve ambiciozniji. Miloš Milošević tvrdi da su manje sredine u celom svetu tradicionalno povoljnije za razvoj rukometa, ali veći gradovi često „odvode“ formirane igrače. Poput drugih sportova i rukometni treneri ulažu vanredni trud da dečake i devojčice pored silnih izazova današnjice zadrže u sportu.
Trenutno, igrači šidskog rukometnog kluba na prvenstvenoj pauzi drže čelo tabele. Do sada su od 11 mečeva zabeležili svega jedan poraz i to sa golom razlike. Publika sa nestrpljenjem čeka plej-of i ukrštanje sa B grupom Druge vojvođanske lige. Trener i jedan od ključnih igrača ekipe u crvenim dresovima može biti zadovoljan do sada ostvarenim. Najozbiljniji protivnik za viši plasman u osam mečeva završnice po svemu sudeći biće ekipa „Vojvode Stepe“ koja ima identičan učinak i bori se za povratak u društvo vojvođanskih prvoligaša.
– Naša ambicija u ovom momentu je plasman u Prvu vojvođansku ligu. To nam je cilj i prioritet i sve radimo da bi ga ostvarili. Generalno smo zadovoljni dosadašnjim rezultatima, uz manji pad u jednoj prvenstvenoj utakmici. Teško je igrati sezonu bez poraza, ali mi smo zainteresovani isključivo za pobede, naročito jer smo se prošle godine „opekli“ na dva gostovanja i izgubili bodove u oba dela prvenstva. Svesni smo da imamo dobru ekipu sa kojom možemo da ostvarimo zacrtani cilj. Tako je bilo i prošle sezone, ali tada prelazak u viši rang nije bio apsolutni prioritet, već potreba da se klub dovede na organizacioni nivo na kome je sad, a to znači da se na treninzima odlično radi, da najveći broj naših igrača čine upravo rukometaši iz Šida koji su ponikli u klubu i da su sportska hala i navijači prepoznali kvalitet i značaj „Radničkog“. Naravno, veoma su bitni izuzetna podrška i razumevanje šidske lokalne samouprave koja nam maksimalno pomaže. Uz njih su i mnogobrojni pojedinci, članovi uprave i prijatelji kluba koji svojim sredstvima pomažu njegovo funkcionisanje. Nama je u stručnom pogledu važno da kroz dobru organizaciju stvorimo mlade igrače koji će stasavati i narednih godina nositi ovaj klub. Ko dobro radi, ima odgovarajući sistem i kontinuitet, ne mora da brine za rezultat, ali on ne može doći „instant“, brzo, već postepeno i planski, kaže Miloš Milošević.
Posebnost prvog tima „Radničkog 1958“ jeste u činjenici da ga pored Šiđana različitih generacija čine svega dva igrača dovedena „sa strane“ da pomognu ekipi. Pored Miloša, u timu „Radničkog“ igra čak sedam igrača iz čuvene omladinske selekcije 1992/93. godišta koja je bila neprikosnovena u svojoj generaciji na državnom nivou. Stariji momci ovde su iz ljubavi prema klubu i gradu, voljni da klincima prenesu rukometno znanje i prepuste vodeću ulogu u timu. Sistem rada podrazumeva tri do četiri nedeljna treninga za seniore i svakodnevne treninge za mlađe kategorije. Od igrača u svim selekcijama traži se sportski način života i ponašanja. Svako ko odstupa od ovih normi nema mesta u radu kluba.
Dejan Mostarlić