JOVANA ANTIĆ, ODBOJKAŠICA „SREMA“

Sezona „začinjena“ Jovaninom energijom

Jovana je prošla sve selekcije kluba i postala jedan od oslonaca mitrovačkog superligaša

Odbojkašice „Srema“ idu ka zacrtanom cilju i u susret zimskoj pauzi zauzimaju sigurnu poziciju u središnjem delu tabele, blizu četiri najkvalitetnija tima prvenstva. U ekipi Mitrovčanki pored nekoliko iskusnijih pojačanja u ovoj sezoni, sve važnija uloga, ali i veća odgovornost pripadaju devojkama poniklim u najmlađim generacijama kluba. Pored kapitena Dunje Grabić od čije energije i raspoloženja u dobroj meri zavisi rezultat kompletnog tima, Jovana Antić je igračica koja svojom energijom, znanjem i iskustvom takođe drži stabilnost ekipe. Osamnaestogodišnja srednja blokerka, odrasla u odbojkaškoj školi „Srema“ u svakom meču „ostavlja srce“ na terenu. Neretko to čini i izvan terena, odnosno aut linije kada glasno bodri i podržava saigračice na parketu. U Jovaninim superligaškim nastupima ove sezone primetna je evidentna želja za igrom i daljim dokazivanjem. Sasvim očekivano, jer u prethodnom prvenstvu zbog neugodnih povreda nije mogla da pomogne ekipi. Dokazano talentovana odbojkašica sa iskustvom u reprezentativnim selekcijama, svojevremeno dva puta najbolji pionirski i kadetski srednji bloker Srbije i Vojvodine, ove godine sa „Sremom“ je potpisala prvi profesionalni ugovor. Sa Jovanom Antić razgovarali smo dan posle pobede nad beogradskim „Radničkim“ i meča desetog superligaškog kruga koji je odlično odigrala. Stvari za sada idu planiranim tokom.
– Uspeli smo da pobedimo utakmice u kojima smo bili favoriti, uz nekoliko odličnih izdanja protiv naših najboljih timova. Poslednji meč protiv „Radničkog“ dobile smo preokretom posle njihove prednosti u prva dva seta. Držanjem fokusa na prijemu i u fazi napada pokazale smo kvalitet i istrajnost, zbog čega sam ponosna na saigračice i sebe. Borimo se sa umorom koji sustiže ekipu u ovako gustom takmičarskom rasporedu, pa se dešavalo da nekim protivnicama poput „Zvezde“ ili „Partizana“ sopstvenim greškama po broju poena prepustimo ceo set, ali borimo se protiv toga i nadam se da ćemo u narednim mečevima u susretu sa najboljima pokazati još više i nastaviti sa dobrim igrama, kaže Jovana Antić.

Na putu od simpatije do prepoznatog talenta
Jovana Antić u odbojkaški sport ulazi na najlepši način, iz ljubavi, ali ne toliko prema odbojci koliko prema dečaku, simpatiji koji je trenirao mušku odbojku, a kasnije se okrenuo košarci. Ceo njen razred u „Pinkijevoj“ školi išao je na odbojku. Isto je učinila i učenica tadašnjeg trećeg razreda koja je prethodno uspešno trenirala rukomet, tenis, atletiku i još poneke sportove. Posle nekoliko uvodnih treninga, profesor i trener Bratislav Dostanić prepoznao je kvalitet nove devojčice. Posvetio se radu sa Jovanom i za nedelju – dve dana ona prelazi u stariju grupu. Kaže da pre dolaska na prvi trening nije imala veze sa odbojkaškom loptom niti je poznavala osnovne tehnike ovog sporta. Posle godinu i po dana u školskom timu, GŽOK „Srem“ angažuje profesora Gorana Nešića koji je na nivou svih mitrovačkih škola selektovao najperspektivnije odbojkašice. Antićeva je postala deo pionirki gradskog odbojkaškog kluba sa kojima je radio sadašnji trener prvog tima Nikola Kapric. Jovana je zahvalna svim trenerima i stručnjacima koji su prepoznali kvalitet i unapredili njenu igru.
– Mogu da kažem da me je na početku osnovama odbojke naučio nastavnik Bratislav Dostanić koji mi je dao „vetar u leđa“. I dan danas kada se sretnemo lepo se ispričamo. On ima pozitivan utisak o meni, baš kao i ja o njemu. To je divan trener i čovek pa mi je drago što i danas kod njega treniraju mnoga deca. Među njima će sigurno biti kvalitetne selekcije devojčica koje će u ovom sportu uspeti. Smatram da je odbojka lep ženski sport koji zaslužuje da postoji i da se razvija, naročito ovde u Mitrovici gde ima odličnih trenera i uslova za pravi napredak, kaže Jovana Antić koja se pored pomenutih priznanja za najbolju srednju blokerku u republici i pokrajini, može pohvaliti istovrsnim priznanjem na Prvenstvu Balkana ili višestrukom poveljom Sportiste godine, Grada Sremske Mitrovice.

Jovana igra na poziciji srednjeg blokera, što je jadna od fizički zahtevnijih pozicija u timu jer podrazumeva veliki broj skokova i prilično je zamorna. Pored bloka, njen jači adut trebalo bi da bude i uloga u napadu koja zahteva stalno usavršavanje i vežbu. Odbojkašku karijeru Jovana je počela na mestu primača, ali je u periodu pauze zbog jedne od povreda posmatrala treninge sa aktuelnom rotacijom, gde je odlučila da se oproba na mestu „srednjaka“. Publika, treneri i saigračice prepoznaju Jovaninu srčanost i želju da po svaku cenu pruži sve od sebe. Takva je od prvih odbojkaških dana, a naročito od svoje 14. godine kada je počela sa treninzima u punom kapacitetu. Verovatno je, ne štedeći se na terenu i sama pogoršavala stanje svojih povreda. U pitanju je devojka koja je u karijeri lomila gotovo svaki prst na ruci, a prošle godine „sustigle“ su je najnezgodnije povrede stopala i kolena. Međutim, zdravstveni pehovi nisu uplašili tek punoletnu prvotimku „Srema“. Uobičajenu psihološku barijeru i strah posle povrede nije osećala ni u jednom momentu – čak je u prošlonedeljnom meču u Beogradu, posle duže vremena, a na svoju inicijativu, uklonila steznik sa kolena. Nasuprot očekivanoj nesigurnosti osetila je olakšanje i dodatnu slobodu u pokretu noge.
– Takva sam osoba, da kad nešto poželim i zacrtam, obično to i uradim. Imam visok prag bola i mogu mnogo da istrpim, što verovatno nije dobro, ali takva sam. Desilo se da sam posle povrede stopala na jednoj nozi nesvesno prebacivala težište na suprotnu, desnu nogu gde su usledile nove, slične i još teže povrede stopala i kolena, tako da posle treninga nisam mogla da hodam kako treba i šepala sam, kaže Jovana Antić koja je u takvom stanju, ne znajući za ozbiljnost svoje povrede odigrala jedini prošlosezonski meč sa „Spartakom“.

Reprezentacija Srbije – dragoceno iskustvo
Poziv u reprezentaciju Srbije Jovana je prvi put dobila kao učenica osnovne škole. Kod nastavnice likovnog nije bio problem pogledati u telefon ili odgovoriti na neku bitnu poruku. Jednom prilikom tokom časa, Jovana se prvi put javila na telefonski poziv. Na vezi je bila mama koja joj prenosi odličnu vest da je pozvana u redove državnog tima. Bilo je to u pionirskoj konkurenciji. Jovanina radost bila je neopisiva premda se nadala ovakvom pozivu i oduvek verovala da ima kvalitet za najbolji nacionalni tim. Spisak od četrdesetak devojčica postepeno se sužavao, do konačnih 14, među kojima je ostala i mlada Mitrovčanka. Na prvoj Balkanijadi sa reprezentacijom „uzela“ je zlato, a potom i na narednoj koja je bila u kadetskoj konkurenciji. Jovana smatra da je boravak sa najboljom srpskom selekcijom „doradio“ njenu tehniku i spremnost za poziciju srednjeg blokera. Ovde se sretala sa različitim tipovima igračica i sistemima odbojke iz mnogih država. Na svom prvom Evropskom prvenstvu stekla je dragoceno takmičarsko iskustvo, da bi na narednom prvenstvu kontinenta srpska ekipa posle neplaniranog poraza ostala bez završnice. Poslednji nastup u reprezentaciji bio je sa juniorkama na Svetskom prvenstvu u Osijeku. Narednog leta jiniorke Srbije putovaće na svetski šampionat u daleku Indoneziju. Novi poziv srednjoj blokerki „Srema“ sasvim je izvestan. Jovana je pre povrede, uz tadašnje saigračice Anu Mihajlović i Sonju Danilović prisustvovala izbornom treningu igračica sa šireg spiska selektora seniorskog državnog A tima. Ako zadrži ovu energiju i nastavi sa dobrim partijama, Antićeva nesumnjivo ostaje na radaru stručnog štaba i kandidat za stalno mesto u nacionalnoj selekciji.

Tek posle dijagnostike i odgovarajuće terapije stala je na noge. Na polovini aktuelnog prvenstva, neugodna povreda samo je ružna prošlost. Jovana je zadovoljna jesenjim igračkim učinkom, iako smatra da on može biti bolji. Ona i ekipa – kako sama reče, iz meča u meč postepeno rastu. Zato je raduje i profesionalni ugovor sa „Sremom“, jer smatra da se u klubu ozbiljno i kvalitetno radi, pa je uz postojeće trenere i stručni štab moguć igrački i lični napredak. Antićeva je dobila višegodišnji ugovor i ne namerava da u sadašnjim okolnostima menja klub. Želi da sačeka punu igračku i psihološku zrelost, a potom je moguć odlazak, najverovatnije u neki od klubova iz inostranstva.
– Trenutno mi je ovde super, jer sam u svom klubu, svojoj okolini, okružena društvom i prijateljima, kaže naša sagovornica, učenica završnog razreda sportskog smera „Mitrovačke gimnazije“.
Jovana je profesionalna odbojkašica, ali će školovanje nastaviti u nekom od usmerenja bliskih sportu, najverovatnije nutricionizmu, jer je u vreme karantina proučavala individualne treninge i adekvatan način ishrane koji je sportistima neobično važan. Trudi se da školske obaveze ispunjava redovno. Često je to teško zbog intenzivnih treninga i kalendara takmičenja. Većina gimnazijskih profesora razume povremeni psihofizički umor svoje učenice, ali su pojedini predavači neshvatljivo zahtevni i strogi prema devojci koja igra elitni, najviši takmičarski odbojkaški rang, a ujedno nosi dres reprezentacije Srbije. Za Jovanu Antić odbojka je život i obaveza od početka do kraja bezmalo svakog dana, pa ne čudi što u malobrojnim trenucima slobodnog vremena ne želi da priča o svom sportu i posmatra utakmice.
Dejan Mostarlić