MALO IZOŠTRENO

Zašto „Vulinov zakon“ neće proći

Mala parlamentarna stranka potpredsednika srpske vlade Aleksandra Vulina podnela je Narodnoj skupštini Srbije predlog zakona o stranim agentima, identičan sa poznatim zakonom u SAD, „majci svih demokratija“. Predlog predviđa da se stranim agentima imenuju „sva udruženja i neprofitne organizacije koje u pretežnom delu finansiraju ili na drugi način pomažu druge države, njihovi organi, međunarodne i strane organizacije, strani državljani ili registrovane nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva“. U predlogu je doslovno prepisano iz američkog zakona da se pretežnim stranim finansiranjem smatra sticanje više polovine prihoda iz stranih izvora.
„Majka svih demokratija“ munjevito je reagovala izjavom portparola Stejt departmenta da su SAD duboko zabrinute zbog implikacija koje bi predloženi zakon mogao da ima na demokratiju, ljudska prava i osnovne slobode, uključujući slobode izražavanja i udruživanja. Reagovala je i „sestra“ iz Evropske unije preko RSE (Radio Slobodna Evropa) upozorenjem da svaki nacrt zakona treba da bude u skladu sa evropskim standardima: „Podsećamo da bilo koji zakon zemlje kandidata za članstvo u EU mora biti u skladu sa osnovnim demokratskim vrednostima EU, uključujući slobodu govora i izražavanja“. Iako je potpredsednik srpske vlade sa ponosom i poštovanjem prema američkoj demokratiji istakao da će srpski zakon doslovno biti prepis američkog, ni majka, ni sestra nisu nasele: quod licet Iovi, non licet bovi.
I, srpskog zakona o stranim agentima po svoj prilici neće biti: što je dozvoljeno bogu, nije dozvoljeno volu. Srbija će ovim predlogom, koji neće otići dalje od predloga, pokazati da nije poslušnik po ubeđenju već zbog pritisaka kojima je izložena. Nakratko će udahnuti slobodu da poželi ono što joj nije dopušteno. Neki od nas će sa prezrenjem da odbace tako mizernu blagodat, a neki će razumno naći zadovoljenje i u samom iskazivanju kakav vazduh želimo da udišemo. Ako dovoljno strpljivo i dovoljno dugo čekaš pored reke, i ako tvoji potomci nastave da čekaju, voda će jednom proneti i leš tvoga neprijatelja. Istina, brine te jedna sitnica: nemaš pojma šta će tvoji potomci želeti da čekaju.
Izdaleka se vidi da je rušenje izabrane vlasti bez izbora u poodmakloj fazi i da je finasirano iz stranih izvora. Jednako se vidi da se srpskom rukovodstvu čini da će putem prostog medijskog i političkog identifikovanja strane porudžbine „obojene revolucije“ moći neograničeno da se brani svesnošću nesumnjive većine građana Srbije. Međutim, upravo je medijsko identifikovanje „stranih plaćenika“, pogotovu kada pogađa pravo metu, ključni dokaz jednoumno usmerenoj birokratiji EU da predizborne kampanje u Srbiji stigmatizuju opoziciju i osiguravaju prednost partijama na vlasti. „Vulinov zakon“, kada bi bilo sreće da bude usvojen, bar jedan od izvora tenzija uklonio bi sa srpske političke scene.
Srbija, međutim, neće usvojiti zakon o stranim agentima. Prevladaće dnevni pragmatizam održavanja veštačke prijateljske atmosfere u odnosima sa birokratijom Zapada. Što se pak tiče njega, Zapada, on će nastaviti da finansira pokušaje obojene revolucije, makar sa ciljem da ovim vidom pritiska na izabranu vlast iznudi njene ustupke.
To znači da će plaćena mreža nevladinih organizacija, pošteđena od zakonske determinacije njenog posla po stranoj narudžbini, nastaviti sa radovima „rušenja Vučića“ bez izbora. Bliži se trenutak kada će, usled sudskog utvrđivanja odgovornosti za novosadsku tragediju, „krvava šaka vlasti” postati neupotrebljiv simbol, ali će se javiti drugi povodi za blokade fakulteta, puteva i parlamenata. Možemo da se kladimo da će prekrštene kosti na mrtvačkoj glavi biti simbol pod kojim će se jurišati protiv modularnih nuklearnih elektrana bez kojih Srbija ne može imati dovoljno struje.
Iako je odavna sve savršeno jasno, mi smo iznova dužni da se retorički rvemo sa paradoksom u kome Zapad preko prozapadne srpske opozicije tako prilježno ruši izabranu proevropsku vlast u Srbiji. Taj paradoks iznova ukazuje da Zapadu nije dovoljno da Srbija ima proevropsku vlast, kakva je sada, već da mu je bitna vlast koja će bezbolno otkačiti Kosovo i pridružiti se velikoj koaliciji za zavetni rat protiv Rusije.
Mnogi među nama uzimaju Vulinov predlog zakona o stranim agentima kao ozbiljnu inicijativu vlade suverene države. Zaista, ništa se ne može prigovoriti predlogu da „statut, delovanje i aktivnosti neprofitnih organizacija ne mogu biti suprotni ustavnom poretku niti usmereni na ugrožavanje demokratije, narušavanje integriteta Republike Srbije“. Možda bi i prozapadna opozicija prihvatila ovakav karakter zakona, a možda bi i portparol Stejt departmenta prihvatio. Ono što će presuditi Vulinovom predlogu je predložena odredba, preuzeta iz američkog zakona, „da istupanja predstavnika agenata stranog uticaja, štampani materijali kao i materijali koji se objavljuju putem elektronskih medija, informacionih i telekomunikacionih mreža ili se na drugi način vrši njihova distribucija, moraju imati oznaku da je organizacija upisana u Registar agenata stranog uticaja“.
Dragorad Dragičević