07.11.2024.
Aktuelno, Poljoprivreda

SETVA PŠENICE U IRIŠKOJ OPŠTINI

Može li se izbeći suša?

Fedor Pušić

Povećan je plan setve pšenice jer poljoprivrednici smatraju da se pšenica skida ranije, krajem juna ili početkom jula, tako da se izbegava period kada su velike suše i očekuje se dobar prinos

Ranija žetva suncokreta, kukuruza i soje, zbog vremenskih uslova, dovela je i do ranije pripreme zemljišta za setvu ozimih kultura, pšenice i ječma i uljane repice.
U iriškoj opštini poljoprivrednici smanjuju površine pod ozimim stočnim ječmom, jer cena ječma od 17 dinara, koliko je bila letos, nije ekonomska.
Zato se pod ovom kulturom našlo oko 300 hektara, dok je procena da će se u iriškoj opštini zasejati oko 2.500 hektara pšenice.
Setva ječma je završena, a na parcelama koje su ranije zasejane, ječam je već nikao i bilo bi dobro da ovih dana padne kiša, kako bi biljke što spremnije ušle u zimu.
Kod pšenice je setva pri kraju jer je bilo dovoljno lepih dana da se setva završi u optimalnom roku.
– Povećan je plan setve pšenice jer poljoprivrednici smatraju da se pšenica skida ranije, krajem juna ili početkom jula, tako da se izbegava period kada su velike suše i očekuje se dobar prinos, kaže Fedor Pušić, savetnik za poljoprivredu u Kabinetu predsednika Opštine Irig.
On ističe da je za ovu godinu već kasno, jer je setva gotovo završena, ali da bi uvek valjalo uraditi analizu zemljišta kako bi se tačno utvrdila struktura i osobine zemljišta, koji minerali nedostaju, jer svaki input je bitan u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda.
Sastav mineralnih materija u zemljištu je vrlo bitan, jer tako poljoprivrednici znaju koje mineralno đubrivo treba dodati, a ne da se baca nepotrebno.
– Sada se malo stalo sa analizom, jedino je rade voćari kada zasnivaju novi zasad voća. Poljoprivrednici su pre sedam – osam godina radili intenzivnije, sada sve manje, ali analizu zemljišta treba raditi bar svake treće godine. Rast cena repromaterijala i energenata podstiče potrebu za maksimalnim prinosima, jer ko nema maksimalne prinose nema ni prihoda od poljoprivrede, kaže Pušić.
Cena pšenice nije dobra i više godina je ista, a sve ostalo je poskupelo, ali kada se sve sabere, može se očekivati i dobar prinos, koji te cene kompenzuje.
Kada je reč o semenskom materijalu, sortiment je dosta poboljšan, ima i uvoznih sorti, jer naše semenske kuće slabije prate evropske trendove, tako da se koriste strane sorte.
– Mnogi poljoprivrednici su, zbog smanjenja troškova zasnivanja proizvodnje, sejali tzv. „prvu reprodukciju“, a to je seme koje su sačuvali od sopstvenog žita koje su proizveli. U tom slučaju predlažem da obavezno urade fiziološku zaštitu semena sa preparatima koji štite seme od predatora, prvenstveno bakterija, virusa i štetočina miševa, savetuje Fedor Pušić.
U Srbiji važi mera zabrane paljenja žetvenih ostataka, tako da postoji opasnost, jer ti ostaci pogoduju glodarima. Da bi se to izbeglo potrebno je prvo odraditi tanjiranje kukuruzišta i suncokreta i onda zaoravanje na dubinu od dvadesetak centimetara, koje je potrebno za setvu ozimih kultura.
– Ali poljoprivrednici to izbegavaju, jer su im to dodatni troškovi za proizvodnju. Zato opet na zimu možemo očekivati najezdu glodara ako bude topla zima, a lisica, sokolova i sove koji ih uništavaju, nema. To onda iziskuje akciju trovanja glodara, to se mora raditi jer smo prošle godine imali velike štete, kaže Pušić i dodaje da opet ulazimo u proizvodnu godinu punu neizvesnosti, jer nikako da se neke stvari u poljoprivredi stabilizuju, u pozitivnom smislu za proizvođače.

SETVA PŠENICE U RUMSKOJ OPŠTINI
Sve se više seje zrno „sa tavana“

Poslednjih nekoliko godina poljoprivredni proizvođači ne žure preterano sa setvom pšenice zbog toplog vremena, kada su insekti još aktivni – to su cikade i vaši koje su prenosioci virusnih oboljenja.
– Setva je u najvećoj meri krenula sredinom oktobra, a zbog lepog vremena radovi su se nesmetano odvijali, tako da je do kraja oktobra i setva na samom kraju, kaže Goran Drobnjak, stručni saradnik u Poljoprivrednoj stručnoj službi Ruma.
Vlage u zemljištu ima, ali bi bilo dobro da u narednom periodu padne i kiša, koja bi omogućila brže i kvalitetnije nicanje.
– Prošle žetve se pšenica odvajala po sadržaju proteina i cena joj je bila različita. Poljoprivrednici se trude da seju sorte koje su i prinosne i imaju visok nivo proteina, ističe Drobnjak.
U rumskoj opštini se u proseku seje oko 10.000 hektara pšenice.
Od Dejana Rahara, direktora zadruge „Grabovci“ saznajemo da je i kod njih setva počela u optimalnom agrotehničkom roku i da je do kraja oktobra završena na više od 95 procenata planiranih površina.

Dejan Rahar


U samoj zadruzi zasejano je oko 150 hektara, a u selu još oko 500 hektara.
Vreme je išlo na ruku setvenom poslu i kada je setva počela, pre desetak dana, bilo je vlage u zemlji.
– Sada ima malo manje, valjalo bi da padne kiša. Što se tiče cene semena, skupo je i odnos merkantile i semenske pšenice je tri i po ili četiri kilograma za kilogram semenske. Mi smo prodali manje repromaterijala nego prethodnih godina, više se seje pšenica „sa tavana“, kaže Dejan.
Svi pripremni radovi pred setvu su završeni na vreme, urađeno je osnovno đubrenje sa jednom trećinom azota u jesen.
– Mera lokalne samouprave za finansiranje besplatne analize zemljišta je dobra. Mi u zadruzi je obavezno radimo i onda đubrimo prema dobijenim preporukama, ističe Dejan Rahar.
U ovogodišnjoj žetvi pšenice u junu rod je u proseku bio oko pet i po tona po hektaru, što je zadovoljavajuće, ako se ima u vidu kategorija zemljišta u Grabovcima – gde je najviše njiva pete i šeste kategorije.

S. Džakula

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.