MILANA VONDRAČEK, MASTER INŽENjER FITOMEDICINE O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE KROZ POLjOPRIVREDNE AKTIVNOSTI

Važnost savesne upotrebe pesticida

O zaštiti životne sredine i negativnom uticaju koje naše delatnosti na nju imaju, govorimo samo kada treba obeležiti Dan planete Zemlje ili Dan zaštite životne sredine. Svakako da je to tema i problem koji stalno treba imati u vidu, a jedan od velikih zagađivača zemljišta i vode je i poljoprivredna proizvodnja.
Moderna poljoprivreda ima zadatak da obezbedi maksimalnu proizvodnju u pogledu kvantiteta i kvaliteta. Podaci da 80 – 90 odsto poljoprivredne proizvodnje dolazi iz intenzivnih sistema koji su velikim delom dokazali svoj štetan uticaj na životnu sredinu, među kojima su svakako preterana i nestručna primena pesticida, primena mineralnih đubriva, intenzivna obrada zemljišta, su samo neki od činilaca koji su dokazali svoj štetan uticaj na zemljište i smanjen sadržaj organske materije, humusa, sa nekadašnjeg proseka od pet na zabrinjavajućih jedan i po procenata.
Zato je važno da poljoprivrednici savesno upotrebljavaju pesticide i da znaju posledice koje neodgovorno korišćenje hemijskih sredstava nosi kako po zdravlje čoveka, tako i po životnu sredinu.
– Efikasnost pesticida je uslovljena njegovom pravovremenom primenom u odnosu na štetne agense, fenofazu gajene biljke, trenutne i predviđene vremenske uslove. Savetujem proizvođače da pre upotrebe preparata obavezno pročitaju uputstvo i da se pridržavaju znakova opasnosti, oznaka upozorenja i obaveštenja navedenih na deklaraciji.Treba čitati deklaraciju preparata i poštovati karencu. Pri radu sa hemijskim sredstvima treba koristiti odgovarajuću zaštitnu odeću i opremu, ističe Milana Vondraček, master inženjer fitomedicine i profesorka u SSŠ „Stevan Petrović Brile“ u Rumi.
Pre hemijskog tretmana se u obzir uzimaju vremenske prilike, a hemijske tretmane treba raditi po fenofazama biljke, uvek u večerenjim satima kada je rad korisnih insekata smanjen. Hemijski tretmani se ne smeju raditi kada je biljka u cvetanju sa insekticima, ta radnja je zakonski zabranjena jer nosi pogubne posledice po oprašivače.
Primenom istog preparata više puta može doći do pojave rezistentnosti prouzrokovača bolesti, štetočina i korova. Ova pojava predstavlja jednu od glavnih problematika intenzivne poljoprivrede i izaziva potrebu za sve većim dozama pesticida. U upotrebi je preko 1.500 vrsta pesticida, a od toga su polovina herbicidi i fungicidi, baktericidi su 27 procenata i insekticidi 19 odsto.
Veliki problem predstavlja toksičnost pesticida na razne vrste koje nisu cilj suzbijanja, kao što su zemljišni mikroorganizmi, insekti, biljke, ptice, oprašivači…
Velika je zabrinutost za ljudsko zdravlje, uključujući efekte ostataka pesticida u hrani i ulazak pesticida u lanac ishrane kroz proces nazvan bioakumulacija, jer pesticidi prolaze kroz sve sfere zemljišta. To su hemijska sredstva novije generacije, pa ćelije našeg organizma još uvek nisu našle mehanizam za detoksikaciju ovih materija. Pojedina sredstva je Svetska zdravstvena organizacija klasifikovala kao potencijalno kancerogena, zatim mnogi pesticidi mogu da utiču na naša čula i nervni sistem. Postoje i istraživanja koja dokazuju i dovode u vezu pesticide sa neurodegenerativnim bolestima. Insekticidi su u ovom slučaju najopasnija grupa pesticida, jer imaju mehanizam delovanja na nervni sistem.
Istraživanja potvrđuju i dokazuju da se u površinskom sloju zemljišta zadržava preko 90 odsto od primenjene količine pesticida. Bitno je znati da samo 10 – 15 procenata pesticida dospe do ciljanih štetočina, a ostatak završi u vodi, vazduhu i zemljištu.
– U rešavanju ovih ekoloških problema moj stav je da veliku ulogu ima pojedinac. Svako je pozvan da svojim primerom i odgovornošću menja situaciju. Rešenje mnogih od ovih problema se može pronaći u obrazovanju i promeni svesti, jer je jedino Zemlja ono što svi imamo zajedničko, ističe Milana Vondraček.
Ona savetuje da se prioritet postavi u smeru sadnje starih autohtonih sorti kao što je šljiva crvena ranka i da se vrši setva naših starih semena, čuveni kukuruz osmak. Zatim, racionalna upotreba pesticida i konsultacija sa ljudima iz struke o načinu upotrebe hemijskih sredstva, đubrenje zemljišta na osnovu hemijske analize zemljišta, zatim plodored i setva onih kultura koje obogaćuju mineralni sadržaj zemljišta.
Milana ukazuje i na značaj pravilnog odlaganja korišćene ambalaže pesticida i više inspektora na terenu.
S. Dž.