STANjE U POLjOPRIVREDI ZBOG ZAHLAĐENjA

Voćari očekuju manje prinose, u ratarstvu neizvesno

Naglo zahlađenje, kiša i jak vetar posle toplog vremena, ostavili su posledice u voćnjacima. Nikola Kosanović iz Starih Banovaca pri pregledanju svog mladog zasada, koji je lepo cvetao i razvijao se, primećuje da su dosta opali plodovi kajsije, kojih je i bilo malo zbog ranog cvetanja kada nisu još pčele mnogo radile, a na šljivama pojavu crva. Ima i zdravih plodova, ali ne očekuje rod kao prošle godine kod šljiva. Jabuke i kruške su trenutno u jako dobrom stanju, ali u narednom periodu mora se pristupiti tretiranju, jer otopljenje i velika vlažnost pogoduju razvoju bolesti i štetočina.

Kiša je svakako dobrodošla voćarima, povrtarima i ratarima, jer je bila velika suša, kaže Jovan Stošić, agronom u Delta agraru.
Vetar nije pogodovao posebno repi koja je niska, pogotovo iz kasnijih setvi tako da je bila osetljiva na poleganje. U zavisnosti od faze razvoja, kukuruz je bolje podneo aktuelne vremenske uslove, a i soja dobro niče. Kod pšenice se primećuju oštećenja zbog prethodne suše, a neki usevi već ulaze u fazu klasanja, što je period kada treba tretirati protiv fuzarijuma.
U prethodnom periodu u Staroj Pazovi je napadalo je oko 20 litara kiše.
Porodično gazdinstvo Kazimirović u Irigu ima dva hektara pod kajsijom, odnosno oko 2.000 stabala, dok na jednom hektaru imaju oko 1.000 stabala dunje.
Kada je reč o kajsiji, inače veoma osetljivom voću, na ovom gazdinstvu imaju pedesetak stabala sorte koja ranije cveta i ona je namenjena za konzum, dok je rod ostalih namenjen za preradu, dakle za proizvodnju rakije ili pekmeza.

Kako saznajemo od Dimitrija Kazimirovića, kajsija je završila cvetanje i već ima formirane plodove, a rod je već smanjen jer je bilo mraza u fazi cvetanja. Ako bi sada bilo još nekih mrazeva, to bi dodatno uticalo na smanjenje roda.
Sa ranim sortama koje su ranije cvetale nije bilo problema, međutim gazdinstvo Kazimirović ima najviše kasnijih sorti tako da očekuju da će rod biti upola manji nego što bi bilo uobičajeno. Ova godina je topla, kajsije dospevaju u julu, a ove do potrošača će stići već u junu.
Što se tiče dunja, one cvetaju tek u drugoj polovini aprila, a ove godine su već precvetale, ali nije zametnut plod, tako da je još neizvesno kako će ovo hladno vreme uticati na njih.
Između 18 i 20 litara kiše palo je po kvadratnom metru na teritoriji Sremske Mitrovice, sa dolaskom zahlađenja.
– To značajno utiče na podizanje vlage u zemljištu, što omogućava normalno klijanje i nicanje useva koji su zasejani i naravno, kasnije kada se prosuši, da se nastavi setva. Problem je hladnoća. Temperatura ispod pet stepeni Celzijusa usporava biološke procese, klijanje i nicanje se tada zaustavljaju sve dok se temperatura ne podigne do 15 i više stepeni. Zato ne bi valjalo da potraje hladnoća. Usevi koji su tek zasejani, ukoliko je došlo do klijanja, mogu da propadnu. Par dana se može izdržati svakako. Kada je u pitanju sneg koji je pao na području Fruške gore, brzo se istopio, on se ne zadržava, ne bi trebalo da bude problema. Što se tiče jesenas zasejanih kultura, zbog hladnoće dolazi do žutila, kod nekih do crvenila, antocijana, ali biljka to pregura, reč je o prolaznoj fazi, istakao je Marko Đuričić stručni saradnik Poljoprivredne stručne službe u Sremskoj Mitrovici.

Hladnoća ne prija ni pčelama

Nagli pad temperature nikako nije prijao ni pčelama, jer se usporila vegetacija.
– Pčele izađu samo kad su sunčani intervali na sat – dva vremena, vegetacija ne daje ništa, što je šteta, jer je bagrem u punom jeku. Pčela će uraditi što je do nje, ali ako nema medenja, odnosno lučenja nektara, sve je džabe… Ne može na dva stepena noćne i na 15 stepeni dnevne temperature da dođe do medenja. Vreme bagrema će proći usporeno, samo je pitanje koliko će ga ostati do trenutka kad otopli i koliko će ga pčele moći iskoristiti. Svaki propušten dan je izgubljena dobit. Nismo optimistični. Sledeća veća paša je lipova paša. Ne može čovek biti više pametan kada će to biti, ali će sigurno poraniti kao i ova, ispričao je Tomislav Kostić, pčelar.