ODBOJKAŠICA IZ SREMSKE MITROVICE, MONIKA JOVANOVIĆ, VIŠE OD DVADESET GODINA USPEŠNA JE U EVROPI

Sa parketa „Zmajeve“ škole do Pirineja

Tradicija ženske odbojke u Sremskoj Mitrovici dobro je poznata svim ljubiteljima sporta, kao i činjenica da je iz grada na Savi od u poslednjih dvadesetak godina put „velikog“ odbojkaškog sveta otišlo mnogo kvalitetnih igračica. Monika Jovanović, odbojkašica španskog superligaškog takmičenja svakako je jedna od njih. Sportistkinja koja na pravi način reprezentuje rodni grad i zemlju, prve odbojkaške korake naučila je kao učenica „Zmajeve“ osnovne škole na treninzima kod profesora Zoltana Hegediša, popularnog Zolike. Ovde je, kaže i zavolela odbojku kao sport. U svojoj desetoj godini sa porodicom odlazi u Španiju gde će početi internacionalnu igračku karijeru vrednu poštovanja i jedinstvenog rekorda po broju osvojenih poena u jednom meču.
Monika je otišavši na Pirinejsko poluostrvo najpre obukla dres madridskog niželigaša „Alkorkorna“, da bi ubrzo nakon toga prešla u drugoligaški, a potom i prvoligaški rang, u redove kluba „Ukam“ iz Mursije. Potom karijeru nastavlja u Belgiji, posle čega se vraća u Španiju i sa klubom „Motorsan Gvadalahara“ postaje šampion Druge lige. Posle novog dokazivanja u Luksemburgu dobija pozive klubova iz španske odbojkaške elite – „Kiela Sokuljemanosa“ i „Fil Alkobendasa“ u kome i danas igra. Svaka od ovih ekipa beležila je odlične rezultate. Odbojkaški klub „Ukam Mursija“ bio je prvi u svom rangu takmičenja, a tim iz Belgije došao je do titule pobednika kupa i finalist tamošnje A 1 lige. Superligaš „Kiele“ u dva navrata – 2022. i 2023. godine bio je polufinalista španskog kupa i učesnik evropskog CEV takmičenja.
Desetogodišnjoj devojčici rođenoj 1991. godine odlazak u daleku mediteransku zemlju bio je nepoznanica i novo iskustvo koje je lakše prebrodila uz podršku porodice i naročito mlađeg brata Milana koji se takođe profesionalno bavi odbojkom. Trebalo je vremena da se navikne na novo okruženje, jezik, školu i prijatelje. Danas, pored aktivnog igranja u superligaškom klubu Monika ima vremena za svakodnevni posao, pošto se stepen profesionalnih obaveza i sistema sporta u izvesnoj meri razlikuje u odnosu na Srbiju.
– U Španiji postoji jedna profesionalna liga – Superliga, u kojoj se takmiči 12 klubova. Većina klubova trenira pre i posle podne, uz jedan slobodan dan u nedelji. U to ulazi i fizička priprema i studiranje uz video snimke protivničke ekipe. Za mlade sportiste i studente postoji mogućnost da kombinuju vreme treninga i studiranja. Uslovi zavise od samog kluba, ali u većini slučajeva uslov je odgovarajući stan koji se deli sa saigračicama, uz platu za svakodnevni život i troškove. Španska liga ove godine je veoma interesantna. Prethodnih godina najbolje su bile ekipe sa Kanarskih ostrva, pa slede ekipe centralne Španije i dve – tri ekipe malo nižeg ranga. Ove godine je veoma „tesno“ takmičenje. Svaka ekipa može sa svakom da izgubi, ali i da pobedi. U mom sadašnjem klubu u Madridu trenira se jednom dnevno, popodne, što igračicama omogućava da se bave drugim poslom ili studijama, pa bi se moglo bi se reći da je ovo poluprofesionalna ekipa koja igra u najboljoj španskoj ligi, kaže Monika Jovanović.
Najdominantnija igračica druge španske lige
Monika Jovanović je vlasnik neverovatnog individualnog rekorda, 50 poena osvojenih u jednom meču. Na veb stranici španske odbojkaške federacije svojevremeno su pisali o Monikinom rekordu u tamošnjem nacionalnom odbojkaškom takmičenju ostvarenom 2014. godine. Tada je na drugoligaškoj utakmici u dresu kluba „Motorsan Gvadalahara“ osvojila neverovatnih 50 poena i svoju ekipu dovela do pobede od 3:2 u meču koji je trajao gotovo dva sata. Monika je tada, piše na španskom odbojkaškom sajtu, izvela 102 od ukupno 177 ofanzivnih akcija svog tima. Uz visok procenat njenih uspešnih napada u tom meču zabeležene su svega tri uspešne blokade protivničke ekipe i 10 promašaja. Kako rivalke nisu mogle da pariraju raspoloženoj levorukoj korektorki, Monika Jovanović je proglašena za MVP igračicu meča, što je u prethodnih osam utakmica te sezone bilo treće ovakvo priznanje. Takav niz do tada nije ostvarila ni jedna igračica u prvenstvu. Rođena Mitrovčanka koja je i pre ovog susreta umela da postigne preko 30 poena, što se u odbojci smatra fantastičnim pojedinačnim učinkom, bila je statistički najdominantnija igračica druge španske lige. Španski sportski novinar nije propustio da naglasi kako je tadašnja dvadesettrogodišnja devojka iz Sremske Mitrovice najveći deo života i karijere provela u njihovoj zemlji. U svojoj izjavi Monika je rekla da je odbojka omiljeni sport u porodici Jovanović čiji članovi nisu propuštali ni jedan od njenih nastupa. Odličan igrački učinak i sama je pripisala zemlji svog porekla, tvrdeći da u Srbiji imate ohrabrenje i podsticaj da se bavite odbojkom jer je ovde odbojka sport „par exellence“.
Sagovornicu koja iza sebe ima više od 20 godina karijere pitamo da li je ostvarila odbojkaške snove i kakvi su joj planovi za budućnost.
– Pokušala sam da dođem do neke tačke sa kojom bi ja bila zadovoljna kao igračica odbojke. Svake godine želela sam da igram bolje i da nastupam u boljoj ekipi. Uvek sam pokušavala da igram u klubovima gde je viši nivo od dosadašnjeg, gde se trenira i radi najbolje. To me je uvek vodilo da se mnogo trudim i radim na sebi na svakom treningu, što me je činilo zadovoljnom. Mislim da se nikad ne ostvare svi snovi, ali ponosna sam na ono što sam do sada uspela, kaže Monika.
Što se tiče sportskih planova, želi da uživa u odbojci dokle god može. Trenutno je više skoncentrisana na posao i to je za sada prioritet. Ne isključuje mogućnost da se nešto „preokrene“ pa da prioritet ponovo postane odbojka, možda u nekom većem klubu. Nije o razmišljala o povratku u Srbiju, ali pošto ima bogato međunarodno iskustvo ne bi imala ništa protiv da neku sezonu odigra i kod „kuće“. Iako je u mlađim godinama napustila rodni grad, sećanja na detinjstvo i Sremsku Mitrovicu svakako su „živa“.
– Sećanja su mi veoma pozitivna i lepa. Kada si mali sve ti se čini lepo, veselo i veliko. Tako pamtim Mitrovicu. Imam familiju i prijatelje i često imam kontakt sa njima. Pošto mi je vreme ograničeno zbog posla i sporta, sve manje sam u prilici da dođem, kaže odbojkašica iz Madrida.
Srpska ženska odbojka godinama je u svetskom vrhu, pa smo Moniku upitali da li prati nacionalnu i klupsku odbojku, a naročito mitrovački GŽOK „Srem“ koji je godinama uspešan član srpske ženske odbojkaške elite.
– Pratim našu odbojku i srpske igračice. Najbolje su, naročito Tijana Bošković i Maja Ognjenović koje su „top“. Ima razlike u odnosu na špansku odbojku. Viši je nivo u Srbiji, kao i kultura odbojke i generalno sporta. Mislim da nam je sport u krvi i od malih nogu neki se sport trenira. Što se tiče „Srema“, pratila sam rezultate kluba više kada sam bila mlađa. Sad po nekad čujem vesti o klubu i radujem se kada nešto osvoje, kaže Monika.
Na kraju razgovora zamolili smo sagovornicu da na temelju višegodišnjeg iskustva koje datira od najmlađih dana uputi savet nekadašnjim sugrađanima i mladim sportistima o tome kako uspostaviti najbolji odnos prema sportu i obavezama koje on nameće.
– Moj savet je da treniraju što više mogu, da budu zainteresovani da svaki dan iskoriste trening 100 odsto i da nikad ne misle da su sve naučili i da sve znaju, jer svaki trening nas uči nešto novo. Ako pruže najbolje od sebe na svakom treningu dobiće snagu da se bore za svoje snove, poručuje Monika Jovanović.
D. Mostarlić
FOTO:
Svim srcem u igri, Monika Jovanović, Foto: Daniel Iribazarra