Možda poslednje decenije slobodnog čoveka

Već za godinu ili dve, ako ne i pre, kompjuteri će moći da pišu romane. Biće moguće zadati kompjuteru temu i fabulu, možda i samo siže, pa da odgovarajući program izbaci gotovu priču. Na primer, hoću istorijski roman sa ljubavnom tematikom, s tim da ljubav ima verske prepreke, i kompjuter će vrlo brzo napisati priču. Sasvim je moguće da izdavači pokrenu edicije ovakvih romana, i da budu zadovoljni jer neće imati obaveze prema piscima. Sasvim je moguće da tako napisani romani steknu svoje čitaoce. Sasvim je izvesno da će takvi romani biti bolji od romana koje pišu folk – zvezde i voditeljke tok-šoua.

Svaki pravi esteta poznaje prirodu umetnosti, i moć veštačke inteligencije ga ne plaši mnogo. Umetnička proza, na primer, slika je piščevog iskustva o svetu koji ga okružuje. Pisac, naime, svoj doživljaj transformiše u svoje iskustvo i predaje ga čitaocu. Veštačka inteligencija će, bez sumnje, uskoro već pisati prozu, ali s obzirom na to da veštačka inteligencija nema doživljaje, ona ne može imati ni iskustvo. Kompjuter će već sutra, na osnovu nemerljivo mnogo filozofskih, socioloških, kulturoloških, istorijskih i drugih gradiva moći da sklapa logične priče, čak veoma zanimljive, ali će one uvek biti proizvod maniupulacije nemerljivo velikim znanjem mašine, a ne njenim iskustvom. Da bi pisao umetničku prozu, kompjuter će najpre morati da se oženi, da rodi dete koje će dobiti ovčije boginje, da istrpi jad kad mu drugar preotme ženu… pa će tek onda moći da ima iskustvo za pisanje umetničke priče.

Velikim strahom obuzeti su i delatnici u obrazovnom sistemu, jer učenici i studenti već sada mogu da donose maturske, diplomske i doktorske radove i disertacije koje su im napisale mašine. Ali, i profesori-ispitivači mogu već sada da imaju inteligentne mašine koje će prepoznati razliku između ljudskog iskustva i tekstova veštačke inteligencije.

Razume se, mnogo je duži spisak benignih problema koji neminovno dolaze sa veštačkom inteligencijom. Velika većina u čovečanstvu doživljava vesti o napretku veštačke inteligencije kao nadu za pobedu nad bolestima i oskudicom. Iza te nade, uski krug nezamislivo bogatih svetskih vladara iz senke prišao je na korak da veštačku inteligenciju upotrebi za upravljanje čovečanstvom. Predviđa se da neće biti potrebna ista količina vitamina za inženjera i komunalnog radnika. Neće biti potrebne majke i očevi, jer će se ljudske jedinke odgajati u inkubatorima, a decu će vaspitavati roboti. Ljudski život će se produžiti i pojedinac će živeti koliko je optimalno produktivan. Starci neće postojati, jer će jedinka biti rashodovana kada njene funkcije počnu da slabe. Roboti će zameniti čoveka u rudnicima, ne samo Zemlje nego i obližnjih planeta, i rudar više neće biti potreban. Roboti će učiti decu, i učiteljice neće biti potrebne. Roboti će upravljati avionima, vozovima, kamionima, autobusima, i rizici od „ljudskog faktora” biće eliminisani, jer neće biti potrebni vozači, piloti, taksisti. Žene više neće morati da devet meseci nose bebu u materici, jer će se oplođene jajne ćelije razvijati u inkubatorima, a o deci po njihovom rođenju brinuće roboti u obdaništima. Mama više neće biti potrebna.

Predviđa se da će do 2050. godine biti stvorena super inteligencija, trilionima milijardi puta moćnija od sadašnje veštačke inteligencije. To će biti generativna inteligencija, koja će moći da sama sebe unapređuje. Nakon njenog stvaranja, koje je neizbežno, biće mogući danas nezamislivi skokovi tehničko – tehnološkog razvoja. Nobelove nagrade za pronalaske biće sasvim besmislene, jer će superinteligencija, u radnom režimu, pronalaziti rešenja koja bi stotinama godina čekala da ih čovek pronađe i okiti se Nobelovom nagradom.

Ijan Hart, jedan od američkih investitora, koji ulaže sredstva čak u 50 kompanija koje se bave istraživanjem veštačke inteligencije, veoma je uplašen ne brzinom napredovanja u osvajanju veštačke inteligencije već potpunim odsustvom regulative koja za dobro čovečanstva treba da kontroliše i usmerava veštačku inteligenciju prema etičkim normama ljudske vrste. Države i svetska zajednica ponašaju se kao da im je vrana mozak popila, pa im skraćenica od tri slova (GVI – generativna veštačka inteligencija) ne dočarava gigantske razmere procesa koji je otvoren.

Generativna veštačka inteligencija, kaže Hart u autorskom tekstu u „Fajnenšel tajmsu“, ustvari je bogolika veštačka inteligencija, odnosno, superinteligentni kompjuter koji uči i razvija se autonomno, koji razume svoje okruženje bez potrebe za nadzorom i koji je u stanju da transformiše svet oko sebe. Priroda ove tehnologije znači da je ekstremno teško predvideti kada ćemo tačno stići do te tačke. Bogolika veštačka inteligencija može postati sila izvan naše kontrole i sposobnosti razumevanja, a mogla bi da učini ljudsku vrstu prevaziđenom ili je čak i istrebi.