11.05.2023.
Aktuelno, Poljoprivreda

PREVENTIVA U BORBI SA KRPELJIMA

Hemija pobedila biologiju

Tokom pro­le­ća, sa lepim vre­me­nom, dola­zi i sve češći bora­vak u pri­ro­di. To važi i za ljude i za njiho­ve ljubim­ce. Među­tim, tu naj­vi­še vre­ba opa­snost od krpe­lja. Oni pod­jed­na­ko mogu biti opa­sni i za ljude i za živo­ti­nje.

– Krpe­lji pri­pa­da­ju poro­di­ci pau­ko­va, a sta­ri­ji su od ljud­ske vrste. Poje­di­ni pro­na­đe­ni fosi­li krpe­lja dati­ra­ju iz peri­o­da kre­de. To zna­či da isto­ri­ja bor­be čove­ka s krpe­lji­ma tra­je od postan­ka. Kroz evo­lu­ci­ju je od insek­ta koji se hra­nio i biljem, počeo da se hra­ni krvlju. To je jed­na veli­ka evo­lu­ci­ja, jer krv nema ele­men­te za opsta­nak, te su krpe­lji mora­li da stvo­re hilja­de enzi­ma, genet­skih pro­me­na i tako posta­nu jed­na „savr­še­na maši­na“ za obra­du hra­ne. U sebi sadr­ži čak i bak­te­ri­je koje mu stva­ra­ju vita­mi­ne B kom­plek­sa, bez kojih ne bi mogao da opsta­ne. Bor­ba s njima je kao bor­ba s vetre­nja­ča­ma. Pro­blem je što oni mogu pre­ne­ti i do 50 bole­sti izu­zet­no opa­sne za ljude, kaže vete­ri­nar iz Mar­ti­na­ca, Peri­ca Kosa­no­vić.

Naš sago­vor­nik doda­je i to da sva pod­ruč­ja na sve­tu ima­ju svo­je endem­ske bole­sti, pa tako i naše pod­ruč­je. Srem je isto­rij­ski gle­da­no, bio nasta­njen dugi niz godi­na kroz isto­ri­ju.

– Tako­zva­na vin­čan­ska kul­tu­ra je bila raz­vi­je­na na ovom pod­ruč­ju. Stal­no smo dola­zi­li u kon­takt s krpe­lji­ma, a život naro­da se odvi­jao u pri­ro­di, kroz rad u polju sa sto­kom. Tako se dola­zi­lo u kon­takt sa živo­ti­nja­ma. Ja sam vete­ri­nar, lečim živo­ti­nje i bri­nem o njima, ali prven­stve­no je ulo­ga vete­ri­na­ra da zašti­ti zdra­vlje ljudi. Pro­blem su zoo­no­ze. Pri­me­ra radi, kuć­ni ljubi­mac se zara­zi, infi­ci­ran je pre­ko krpe­lja, deca se igra­ju sa njim, dola­ze u kon­takt sa ljubim­ci­ma, koji ima­ju krpe­lje. Čovek može dobi­ti lajm­sku bolest, to je infek­ci­ja iza­zva­na bak­te­ri­jom, od koje mogu osta­ti posle­di­ce tokom čita­vog živo­ta. Psi mogu dobi­ti bolest koja se zove „babe­zi­o­za“, među­tim, od nje mogu obo­le­ti i ovce i konji. Pri­li­kom sisa­nja krvi on uba­cu­je bak­te­ri­je u doma­ći­na, a da bi se bolest raz­vi­la potreb­no je da pro­đe odre­đe­no vre­me, zato je veo­ma važno rea­go­va­ti na prve simp­to­me. To su gro­zni­ca, tem­pe­ra­tu­ra, bez­volj­nost, neve­se­lost… Uko­li­ko se bla­go­vre­me­no ne pre­du­zmu mere, može doći vrlo brzo do ugi­nu­ća živo­ti­nje. Posto­je dobri leko­vi, kaže Kosa­no­vić.

Pre­ven­ti­va je širok pojam, a naš sago­vor­nik obja­šnja­va da posto­ji više nači­na da se zašti­te i ljudi i živo­ti­nje.

–  Mno­gi me pita­ju zašto je neka­da bilo manje krpe­lja. Mislim da je odgo­vor na to pita­nje to što veći­na ljudi sada želi da ima lepo ure­đe­ne trav­nja­ke, a sva­ki trav­njak je mesto gde se skri­va­ju krpe­lji. U pro­šlo­sti, veći­na doma­ćin­sta­va je ima­la koko­ške koje su slo­bod­no šeta­le po dvo­ri­štu. One su, pored toga što su se hra­ni­le tra­vom, usput uni­šta­va­le i krpe­lje. To je bio­lo­ški način bor­be. Posto­ji i hemij­ski, a to su veo­ma jaki insek­ti­ci­di. Među­tim, nezgod­no je tre­ti­ra­ti celo dvo­ri­šte jer su takvi pre­pa­ra­ti tok­sič­ni, te mogu biti štet­ni za živo­ti­nje, pa i ljude koji se tuda kre­ću.

Medi­ci­na je napre­do­va­la, pa sada posto­je sred­stva za dugo­traj­nu zašti­tu. Takva sred­stva se sta­vlja­ju na kožu, pa se resor­bu­ju, a posto­je i u obli­ku table­ta za živo­ti­nje. Oni se aku­mu­li­ra­ju u koži i pot­ko­žno, te pri­li­kom ugri­za krpe­lja, to sred­stvo ih ubi­ja. Ipak, posto­ji opa­snost od tog ugri­za, jer je mogu­će da je već uba­cio bak­te­ri­ju doma­ći­nu. Zato je naj­bo­lje odmah rea­go­va­ti i odstra­ni­ti krpe­lja, a pri tom se oba­ve­zno javi­ti leka­ru. Sve bole­sti se mogu izle­či­ti bez posle­di­ca, u počet­noj fazi, zaklju­čio je Peri­ca Kosa­no­vić.

Krpe­lji koje mi može­mo vide­ti su meka­ni krpe­lji kojih ima oko 200 vrsta, a posto­je i tvr­di, sit­ni i ima ih čak oko 700 u sve­tu. Dakle, to je jed­na ozbilj­na popu­la­ci­ja.

 

A. Plav­šić

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.