MALO IZOŠTRENO

Propast naroda Ksosa

Godine 1856. plemenu Ksosa, koje je već stotinu godina odolevalo anglo-burskim kolonijalistima, javili su se duhovi, koji su od ovog naroda zatražili da im prinese žrtvu klanjem najboljih grla stoke. Za uzvrat, duhovi će narodu Ksosa podariti zdravlje i blagostanje. Nakon ispunjenja prvog zahteva, duhovi su svakog dana uvećavali svoje zahteve, sve do konačne odluke plemenskog poglavice da narod Ksosa pobije svu živu stoku i spali sve zalihe žita. Za uzvrat, tvrdili su poglavica i proroci, duhovi će stupiti u savez sa plemenom, oslobodiće ga engleske vladavine i vratiti mu mnogostruko veću imovinu od žrtvovane.

Tačno određenog dana, pojaviće se iz zemlje hiljade grla stoke, lepših i izdašnijih od onih koje su do sada gajili, i ogromna stada prekriće njihove pašnjake. Iz zemlje će nići brzo sazrevajuća žita, i nestaće bolesti i staračke nemoći.

Ako li ne poslušaju poruke duhova, pašće nebo na njih i smrskaće ih.

Naravno, bilo je među pripadnicima plemena Ksosa i onih koji nisu verovali u ispravnost ubijanja sopstvne stoke i uništenja žita, ali su zbog poslušnosti prema poglavici ipak uništili sve što su imali.

U obećani dan 1857. godine, ništa se nije dogodilo. Duhovi nisu ispunili svoje obećanje. Umesto najavljenih desetina hiljada grla stoke, vazduh na horizontu je u obećani dan drhtao zlokobno prazan. Umesto brzo sazrevajućih  i rodnijih žita, zemlju je pritisla pustoš. Prema podacima britanskih vlasti, samo u manjem delu naroda Ksosa, delu pod njihovom kontrolom, umrlo je 1857. godine 68.000 ljudi.

Ovu istinitu tragediju opisao je Elijas Kaneti u izuzetnom antropološkom delu „Masa i moć“. Baveći se antropološkim fenomenom opsenjivanja mase i njenom pokornošću pred proročkom voljom, Kaneti se indirektno ograđuje od političkog aspekta naglašavanjem neuspešnih britanskih nastojanja da se narod Ksosa, razume se: prema britanskim izvorima, odvrati od opasne poslušnosti prorocima.

Da je narod Ukrajine i znao nešto o propasti naroda Ksosa pitanje je i da li bi uspeo da se odupre savremenim prorocima, koji su ga pozivali da poništi sve što je imao i umeo kako bi se kvalifikovao da mu bogovi daruju mnogo bolje i mnogo  više od onoga što je sam dugo i mučno stvarao.

Ukrajina nije prva koja je dopustila da je proroci prevare. Protesti i pobune protiv „diktatorskih režima” u arapskim zemljama 2010. i 2011. godine pokrenuti su upravo proročanstvima o budućnosti kao nagradi za uništenje sadašnjosti. Obećanȏ je, kao i u slučaju Ksosa, izostalo, a države i narodi su sunovraćeni ili bar unazađeni.

Pre „arapskog proleća” prevrat sadašnjnosti izvela je i Demokratska opozicija Srbije posle 2000, u drugim razmerama i sa drukčijim posledicama. Ako se dobro sećamo redosleda, proroci su u Srbiji najpre tražili uništenje domaćeg bankarskog sistema, jer su duhovi obećali da će poslati mnogo bolje banke, koje će biti snažan oslonac privredi i građanima. Proroci  su zahtevali i da brzo predamo sopstvena preduzeća u ruke tržišnog kapitala, da bi nam duhovi poslali moderna i konkurentna preduzeća u kojima ćemo imati posla i hleba u izobilju. Ispraznili smo obore, zaustavili smo domaće klanice i opasno osumnjičili smisao gajenja žita. Tako promenjeni, obećano je, brzo ćemo utrčati u EU. U najavljeno vreme, kao i vek i po ranije u slučaju naroda Ksosa, ne dogodi se obećanȏ. Istina, poslane su obećane banke, ali su prorci potpuno omanuli u predviđanju oslonca privredi i građanima. Došli su novi vlasnici preduzeća, a sa njima nezaposlenost i siromaštvo. Nije stigla nagrada ni za prazne obore, neuzorane njive, zatvorene fabrike. Mnogi pripadnici plemena počeli su da slute da su proroci omanuli, ali nazad nisu mogli, jer su želje duhova već upravljale njihovim životom. Slutnje dobiše krila, jer do zabludelog plemena stigoše iz zemlje bogova glasovi da će tamošnje ključne banke biti nacionalizovane da bi postale oslonac za privredu i građane. Šta više, iz zemlje bogova počeše da stižu glasovi da tržište nije samo po sebi pametno i da se privreda ne može sasvim prepustiti njegovoj bezdušnosti.

Spremnost jednog naroda da upadne u istu zamku u koju je upao i narod Ksosa omogućava njegovo veoma plitko poznavanje sopstvene prošlosti i apsolutno poznavanje budućnosti. Paradoksalno, narodi mnogo bolje poznaju svoju budućnost od svoje prošlosti. Prošlost je, naime, i ovakva i onakva, a budućnost nam je, naprotiv, savršeno poznata, i nema nikakve sumnje da će se odvijati baš kako je vidimo uz pomoć proroka.

Narodu Ksosa je sopstvena kultura koja ga je održavala postala ništavna naspram budućnosti koju su najavili proroci. Ksosi su izabrali da skrate put u takvu budućnost: da unište sadašnjost, koja je uvek tekovina prošlosti, kako bi budućnost poput anticiklona nahrupila na njeno mesto. Prema britanskim podacima, poglavica plemena Ksosa po imenu Kreli, živeo je dugo posle masovnog umiranja njegovih izgladnelih podanika. Umro je od starosti, ne od gladi.