SEZONA BOSTANA SE PRIVODI KRAJU

Iako je suša, proizvođači zadovoljni

Sremci su nadaleko poznati po proizvodnji bostana. Nekada je svaka kuća u selu gajila dinje i lubenice. Bilo je i stajskog đubriva, jer je stočarstvo bilo razvijeno, a dobro je poznato da lubenice nisu mogle da se seju dok se u kućicu ne stavi stajsko đubrivo koje se dobro nagazi pa zatrpa zemljom. Tek tada se stavlja seme. Nekada plastenika nije bilo, nije bilo ni proizvodnje rasade. Seme je direktno stavljano u kućicu, a bilo je to vreme kada su, kažu stariji poljoprivrednici, i lubenice bile posebne slatke. Sada je drugo vreme pa se većina okreće plasteničkoj prozvodnji posebno dinje, koja stiže ranije i donosi bolju zaradu.

Ove godine, oni koji su imali plasteničku proizvodnju dinje, imali su šansu da prvi rod prodaju čak i za 120 dinara po kilogramu, što je izuzetno dobra cena. Dinja, kako plastenička, tako i ona koja se gaji na otvorenom polju, ove godine je bila veoma tražena. Nakupci su obilazili sremska sela i otkupljivali dinju, doduše, kako je povećavana količina na tržištu tako je i cena padala. Trenutno je oko 10 dinara, kažu paori iz Buđanovaca koji su nadaleko poznati po proizvodnji dinja i lubenica. Ista situacija je i u Dobrincima, koji takođe slove za jedne od najvećih proizvođača dinja i lubenica u našoj zemlji. Buđanovačke, dobrinačke i šašinačke lubenice su najpoznatije i uvek su najtraženije na tzržištu. Sada na daleko manjem prostoru, a nekada u celoj Jugoslaviji, posebno u Bosni, gde su Sremci tokom celog leta prodavali lubenice. Sada je površina pod dinjama i lubenicama daleko manja, ali na sreću, postoje poljoprivrednici koji od ove vrste proizvodnje ne odustaju. Ima i onih koji se odluče i da ovu vrstu proizvodnje zasnuju i na nekoliko desetina hektara, što jeste rizik, posebno zbog visokih ulaganja. Ipak kada dobro rodi, sve se isplati. Još ako i vremenski uslovi budu povoljni, onda rezultat ne može da izostane.

Međutim, ove godine vreme i nije išlo na ruku bostandžijama. Onda kada je trebalo kiše, nije je bilo, tako da je zalivanje bilo neophodno, što je svakako povećalo troškove ovogodišnje proizvodnje. Sreća je, kaže Milan, proizvođač lubenica iz Putinaca, što je cena bila dobra pa se o zaradi i može govoriti.

– Ova godina za lubenice baš i nije bila najbolja. Proizvodnja je bila teška posebno zbog vremenskih uslova i nedostatka kiše. Koristio sam navodnjavanje sistemom kap po kap, ali nisam zadovoljan. Pomoglo je, ali nije onako kako bi trebalo. Bez prave, dobre kiše nema ništa. Prinos je bio takakv kakav je. Sezonu sam priveo kraju i donekle sam zadovoljan. Bilo je roda, a najteža lubenica je imala nešto više od 18 kilograma i kao takva pobedila na šašinačkoj bostanijadi, koja je održana nedavno, kaže Milan.

Od proizvodnje lubenice neće odustati iako se tek poslednjih nekoliko godina bavi tim poslom.

– Bostan sejem poslednje četiri godine. To sam nasledio od strica i ujaka. Zavoleo sam to i evo sada imam priliku da uzgojem bostana. Mislim da ću nastaviti sa iako je dosta rizično, posebno zbog vremsnkih uslova, dodaje ovaj proizvođač.

Poput ovog putinačkog proizvođača, mnogi Sremci su ovogodišnju sezonu bostana priveli kraju. Sumiraju rezultat i na osnovu toga planiraju narednu sezonu, mada ima i onih koji zbog tradicije, čak i ako imaju gubitak, od dinja i lubenica ne odustaju.

Z. Markovinović