MALO IZOŠTRENO

Dan početka elementarne nepogode

Gle drskosti slučaja, Medlin Olbrajt umrla je uoči godišnjice bombardovanja Srbije, koje je ishodovala kao tadašnji državni sekretar SAD – a. Uoči bombardovanja one geografije kojom su je Srbi, kao devojčicu, izvodili izvan dohvata nacista. Srpski vernici pravde zanemaruju da je doživela lepu starost od 85 godina, ispunjenu arogancijom zaslužnog dužnosnika velesile, koja ne dopušta čovečanstvu da sastavi bar deset godina bez rata, pa likuju što ju je stigla božja kazna.

Čudna neka kazna, ali nećemo o božjem aršinu, jer će nas eksperti za božansku pravdu zbog njenog protezanja na eshaton lako ućutkati.

Upokojena gospođa, naime, videla je na kraju svoga ispunjenog života i rat u Ukrajini, još jednu radost za njene oči i dušu, još jednu potvrdu da će u svetu koji iza nje ostaje i dalje upravljati Đavo, a ne Bog.

Neki istoričari nalaze da je Drugi svetski rat dokaz da nacizam nikada nije oprostio Srbima izbor strane u Prvom svetskom ratu, a bombardovanje Srbije 1999. godine  je dokaz da nisu bili oprostili Srbiji njen izbor strane u Drugom svetskom ratu. Trebalo bi mnogo više rečenica da se objasni kako se odluka administracija SAD – a 1999. da bombarduje  Srbiju i otme joj južnu pokrajinu podudarila sa povređenom sujetom nacizma i njegovim zavetom da ustane tamo gde  je posrnuo. Na teritoriji Srbije.

Ne manje muke trebalo bi da se objasni kako se i u kom trenutku u Mariji Jani Korbel, kćerki atašea za štampu u čehoslovačkoj Ambasadi u Beogradu, dogodio preobražaj iz osobe progonjene od fašizma u osobu sledbenika i kasnije podvižnika fašizma.

Mi dobro znamo da bi bombardovanja Srbije bilo i da ga nije ishodovala Medlin Olbrajt. Učinio bi to neko drugi da se zatekao na mestu državnog sekretara SAD – a u tome trenutku. Neko drugi bi zapovedio otimanje od Srbije njene južne pokrajine, primarno radi smeštaja vojne baze. Neko drugi bi od Prištine dobio, kao napojnicu za uslugu, razume se: kroz privatizaciju, kosovsku telefonsku kompaniju „Ipko”, i neko drugi, a ne Medlin Olbrajt, kasnije bi je prodao slovenačkom operateru „Telekom Slovenija”. I tako oprao „napojnicu”.

Iako dobro znamo da bi Srbija bila bombardovana i bez Medlin Olbrajt, mi gospođinu smrt u njenoj 85. godini uzimamo kao božju pravdu za učinjeno.

A zemaljsku pravdu Srbi su sami sproveli. U Okružnom sudu u Beogradu 18. septembra 2000. godine, osuđeni su u odsustvu zbog nezakonite agresije na SRJ i zločina nad stanovništvom na po dvadeset godina robije predsednik SAD – a Vilijem Klinton, državni sekretar SAD – a Madlen Olbrajt, ministar odbrane SAD – a  Vilijem Koen, britanski premijer Toni Bler, šef britanske diplomatije Robin Kuk, generalni sekretar NATO – a Džordž Robertson, francuski predsednik Žak Širak, šef francuske diplomatije Alan Rišar, nemački predsednik Gerhard Šreder, šef nemačke diplomatije Joška Fišer, ministar odbrane Nemačke Rudolf Šarping, generalni sekretar NATO – a  Havijer Solana i glavnokomandujući NATO – a za Evropu, američki general Vesli Klark.

Nešto kasnije je iz procesnih razloga presuda ukinuta i suđenje vraćeno na početak, da bi 2001. Okružno javno tužilaštvo u Beogradu odustalo od gonjenja četrnaestoro okrivljenih, a Okružni sud u Beogradu obustavio postupak protiv naredbodavaca i izvršioca bombardovanja Srbije, zarobljene u imenu SRJ.

Ali smrtonosno bombardovanje nije prošlo bez ikakve kazne. NATO avijacija raketirala je zgradu medijske kuće RTS – a u strogom centru Beograda, usmrtila šesnaestoro mladih radnika ove kuće, a država Srbija je uhvatila direktora RTS – a Dragana Milanovića i osudiula ga na deset godina zatvora.

Država Srbija je osudom Milanovića i oslobađanjem Medlin Olbrajt, Klintona, Blera i ostalih poručila da je NATO bombardovanje bilo nešto kao elementarna nepogoda, kao zemljotres ili poplava, kao nepogoda tokom koje je grom udario u zgradu RTS – a i pobio šesnaestoro mladih ljudi. Milanović je uzet kao neodgovorni direktor, koji nije primenio mere iz pravilnika o postupanju u nepogodama.

Nije samo Srbija usrećena Srbima. Među Francuzima, Nemcima, Poljacima, Hrvatima, Bošnjacima… preovladavaju Srbi, jer se diljem zapadnog sveta bombardovanje Srbije uzima kao elementarna nepogoda. Od Boga poslata, a Bog ne odgovara nikome. Razaranje Libije, Iraka i Sirije desilo se usled elementarne nepogode. U Iraku je zapadnjačka avijacija ubila pola miliona dece, bila je to velika elementarna nepogoda.

Tek sada se, eto, u Ukrajini dogodila prva agresija posle Drugog svetskog rata. Sve do sada smo svedočili samo elementarnim nepogodama. Kako ovih dana reče češki predsednik Tomislav Zeman, agresor je ona država koja napadne drugu pre nego što je napadne SAD.