24.02.2022.
Društvo

SLI­KAR­KA VESE­LIN­KA – BEBA MEKLA­RON

Lon­don zame­ni­la Erde­vi­kom!

Sli­kar­ka Vese­lin­ka – Beba Mekla­ron odlu­či­la je pre devet godi­na da sa sino­vi­ma Dani­je­lom (20) i Alek­san­drom (22) vre­vu engle­ske pre­sto­ni­ce zame­ni mirom živo­pi­snog sela Erde­vik, gde u auten­tič­noj srem­skoj kući doče­ku­je umet­ni­ke iz celog sve­ta!

– Pre više od 20 godi­na, napu­sti­la sam rod­no Sara­je­vo i posao slu­žbe­ni­ce u „Jugo­ban­ci“, oti­šla u Engle­sku i u Lon­do­nu zavr­ši­la Likov­nu aka­de­mi­ju, a potom i post­di­plom­ske stu­di­je. Tamo sam upo­zna­la supru­ga Koli­na i rodi­la sino­ve Dani­je­la i Alek­san­dra, pri­ča Vese­lin­ka – Beba Mekla­ron, koja dola­skom na selo nije pre­ki­nu­la sa peda­go­škom radom. Pored pro­iz­vod­nje organ­ske hra­ne i sli­ka­nja, ona i dalje pre­ko inter­ne­ta radi sa stu­den­ti­ma sa engle­skog govor­nog pod­ruč­ja, pri­pre­ma­ju­ći ih za pri­jem­ni ispit i master stu­di­je na Likov­noj aka­de­mi­ji.

Na važnu odlu­ku i pre­kret­ni­cu u živo­tu naj­vi­še je, kako kaže, uti­ca­lo zasi­će­nje urba­nim nači­nom živo­ta u pre­tr­pa­nom i užur­ba­nom vele­gra­du. Nakon borav­ka u Novom Sadu, dugo su tra­ži­li seo­sku sre­di­nu koja bi zado­vo­lji­la njiho­ve stan­dar­de i odgo­va­ra­la potre­ba­ma dece.

Potra­ga Mekla­ro­no­vih zavr­še­na je u Erde­vi­ku, jer je ovo selo, obja­šnja­va Beba, baš po njiho­voj meri– i rav­ni­čar­sko i pla­nin­sko, u bli­zi­ni šume i Naci­o­nal­nog par­ka „Fru­ška gora“, a za njih ide­al­no, jer su u bli­zi­ni i dva jeze­ra, gde sino­vi sa dru­go­vi­ma idu na peca­nje i kupa­nje.

– Našli smo sta­ru kuću, pra­vu sre­mač­ku, adap­ti­ra­li je i rekon­stru­i­sa­li u sta­rom duhu sa gon­kom. Ima­mo i baštu od 20 ari, koju obra­đu­je­mo zajed­no sa volon­te­ri­ma iz celog sve­ta, koji nam dola­ze pre­ko orga­ni­za­ci­je „Njufing“. Dola­ze nam gosti iz celog sve­ta– Argen­ti­ne, Rusi­je, Mađar­ske, Engle­ske, Austra­li­je, SAD, Japa­na, Kana­de, koji su volj­ni da nau­če o povr­tar­stvu, voćar­stvu, kuva­nju, sta­rim zana­ti­ma, kaže Beba, čija je kuća uvek puna pri­ja­te­lja i umet­ni­ka, među koji­ma su i pozna­te lič­no­sti, poput Gile­ta iz „Elek­trič­nog orga­zma“, koji se zalju­bio u Erde­vik na prvi pogled.

Kuća u Uli­ci Živo­ji­na Miši­ća u Erde­vi­ku odu­še­vlja­va pose­ti­o­ca odmah po ula­sku u dvo­ri­šte pre­pu­no skulp­tu­ra, koje su umet­ni­ci iz celog sve­ta i Bebi­ni pri­ja­te­lji osta­vi­li kao poklon. Pored sta­rog buna­ra, kle­pe­tu­ša, kući­ca za živi­nu i pse, tu je i hotel za pti­ce u živo­pi­snim boja­ma, hotel za insek­te, koje obo­ža­va njen sta­ri­ji sin Alek­san­dar i spi­ral­ni vrt u kome začin­sko bilje ovde buja leti.

U soba­ma opre­mlje­nim sta­rin­skim šifo­nje­ri­ma i kre­den­ci­ma, sa tka­nim pre­kri­va­či­ma i krpa­ra­ma na podo­vi­ma Mekla­ro­no­vi se gre­ju na drva i špo­ret sme­de­re­vac. Zido­vi pre­pu­ni Bebi­nih sli­ka, pej­za­ža, ali i apstrak­ci­ja i akto­va.

Kada dođu kod Mekla­ro­no­vih, gosti spa­va­ju u pro­stra­nom, adap­ti­ra­nom pot­kro­vlju, a rade u ate­ljeu i radi­o­ni­ci pre­pu­noj srem­skih anti­kvi­te­ta, koje je Beba dobi­la od selja­na.

– Čim gra­ne pro­le­će, tre­ba da dođe nova gru­pa po pro­jek­ti­ma koje radim. Seja­će­mo baštu gde gajim krom­pir, para­dajz, ren, čičo­ku, bun­de­vu, kra­stav­ce, a dete­li­nu tram­pim za kozji sir. Eks­pe­ri­men­ti­še­mo sa bilj­ka­ma, zači­ni­ma, poku­ša­va­mo da napra­vi­mo ide­a­lan sir, malo kiseo, više ljut. Sve tre­ba zna­ti i sve se da nau­či­ti. Naj­pre smo pla­ni­ra­li da ovde osta­ne­mo neko­li­ko godi­na, pa da kre­ne­mo za Austra­li­ju, ali su deca odu­še­vlje­na Erde­vi­kom i seo­skim nači­nom živo­ta, kaže Beba, koja u ovom srem­skom selu pove­zu­je kul­tu­re i ruši bari­je­re.

Nar­ci­sa Božić

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Required fields are marked *

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.