11.07.2019.
Intervju

DIANA MILOVIĆ, DIREKTORKA ZAVODA ZA RAVOPRAVSNOT POLOVA

Veliko interesovanje za otkup seoskih kuća

Rodna ravnopravnost je koncept koji znači da sva ljudska bića imaju slobodu da razvijaju lične sposobnosti i prave izbore bez ograničenja nametnutih strogim rodnim ulogama; da se različito ponašanje, želje i potrebe žena i muškaraca u jednakoj meri uzimaju u obzir, vrednuju i podržavaju. Ovo je moto, rečenica koja stoji na prvoj stranci interent prezentacije Zavoda za ravnopravnost polova. Sa direktorkom ove pokrajinske institucije razgovarali smo ne samo na temu rodne ravnopravnosti, nego i o položaju žena, njihovom ekonomskom statusu i kako ga poboljšati. A sve u cilju osnaživanja i žena, njihovih porodica, ali i vojvođanskog sela uopšte. Bez ekonomski snažnih žena nema i ekonomski snažnog sela. Ne kažu za džabe da kuća ne stoji na zemlji, nego na ženi. Pogotovo seoska kuća.

  

M NOVINE: Zavod za ravnopravnost polova postoji od 2004. godine. Kako biste ocenili vaših 15 godina rada? Šta su bili primarni ciljevi prilikom osnivanja Zavoda i koliko su oni ispunjeni?

DIANA MILOVIĆ: Zavod je osnovan kao pokrajinski institucionalni rodni mehanizam sa ciljem promovisanja koncepta rodne ravnopravnosti i izrade preporuka za integraciju rodne perspektive u sve politike, mere, akcije i programe koje Pokrajinska vlada donosi i sprovodi.

Ciljevi Zavoda ispunjeni su kroz njegov delokrug delovanja koji se pre svega odnosi na istraživačke programe u cilju stvaranja baze podataka o položaju žena koji bi predstavljali osnov za izradu preporuka za poboljšanje njihovog položaja; zatim kroz edukativne programe koji za cilj imaju povećanje nivoa znanja o značaju rodne ravnopravnosti i potrebi ugrađivanja rodne perspektive u sve društvene sfere života i pružanja podrške lokalnim samoupravama u sprovođenju politike jednakih mogućnosti, kao i na promotivne programe koji putem različitih aktivnosti i kampanja promovišu koncept rodne ravnopravnosti na teritoriji AP Vojvodine.

Važan segment našeg rada jesu i podsticajne aktivnosti koje realizujemo putem konkursa, a koji za cilj imaju ekonomsko osnaživanje žena, ali i sveobuhvatno unapređenja položaja žena na teritoriji Vojvodine.

 

Aktivnosti vaše institucije dele se na edukativne, podsticajne, promotivne, istraživačke i izdavačke. Koliko ljudi učestvuje u realizaciji ovih programa i ko su vam najvažniji partneri u realizaciji tih programa?

Sve aktivnosti Zavoda sprovode zaposleni u našoj ustanovi, ali zbog ograničenog kapaciteta i uredbe o zabrani zapošljavanja, po potrebi angažujemo i spoljne saradnike i saradnice koji imaju iskustvo u programskoj temi koju realizujemo. Zavod blisko sarađuje i sa civilnim sektorom, što je negde i obaveza naše države po međunarodnim konvencijama koje je usvojila. Dragocena je i saradnja sa udruženjima žena sa sela kojima posvećujemo veliki deo programa.

 

 Koje od ovih aktivnosti daju najbolje rezultate?

Svaka od naših delatnosti daje značajne rezultate, ali bih izdvojila edukativni program poput „Akademije veština“ koji već treću godinu realizujemo. Cilj programa je ekonomsko osnaživanje, a program tj. obuka je namenjena početnicima u biznisu, kao i onima koji imaju razvijen biznis ali su im potrebne dodatne veštine i znanja kako bi svoju poslovnu ideju unapredili i promovisali. Do sada je ovaj program završilo ukupno 76 polaznika i polaznica.

Drugi program je već dobro poznat javnosti, u pitanju je „Konkurs za dodelu bespovratnih  sredstava bračnim parovima sa teritorije AP Vojvodine za kupovinu kuće na selu“ koji realizujemo od 2015. godine.

Ovo je vrlo popularna mera Pokrajinske vlade jer promoviše rodnu ravnopravnost u praksi. Podsećam da je jedan od ciljeva konkursa dodeliti kuću koja će ravnopravno biti uknjižena na oba bračna partnera čime žena postaje suvlasnica nepokretnosti.

Do sada je na ovaj način 248 porodica dobilo kuću (dakle, isto toliko žena), a za program je iz budžeta Pokrajinske vlade izdvojeno 241 milion dinara.

I na kraju bih izdvojila i našu izdavačku delatnost koja je veoma specifična jer je jedinstvena u regionu. Mi smo jedina državna institucija koja publikuje rukopise iz ove oblasti i do sada je Zavod objavio 36 naslova. Svi radovi su dostupni na našem sajtu u elektronskoj verziji www.ravnopravnost.org.rs/izdavacka-delatnost/

Svake godine raspisujemo konkurs za nove publikacije, tako da zainteresovani autori i autorke mogu pratiti našu internet stranicu i informisati o uslovima za učešće na konkursu.

 

 Što se tiče materijalnih sredstava za realizaciju programa, da li ste zadovoljni njihovim obimom? Kakvu saradnju imate sa republičkim i pokrajinskim organima?

Moram istaći da je budžet koji se opredeljuje svake godine za potrebe našeg Zavoda, a iz sredstava Pokrajinske vlade, upetostručen u odnosu na prethodni period. To govori o zainteresovanosti Vlade da ova tema ima značaj kakav zaslužuje. Naravno da nismo sasvim zadovoljni visinom budžeta, jer uvek treba više, ali se sasvim dobro snalazimo i u onom što nam je opredeljeno. Saradnja sa pokrajinskim organima je odlična i unapređuje se svakodnevno. Što se tiče saradnje sa republičkim organima, smatram da ona nije na nivou na kom bi trebalo da bude, pa radimo na tome da se ona unapredi.

 Program otkupa seoskih domaćinstava je veoma popularan. Koliko je mladih parova na ovaj način došlo do svog krova nad glavom. I da li se u budućnosti broj otkupljenih domaćinstava može povećati, pošto znamo da je broj onih koji konkurišu uvek veći od mogućnosti otkupa kuća?

Kao što sam već rekla, ovaj program je veoma popularan jer ima i tu demografsku i socijalnu dimenziju. Svake godine na konkurs stigne mnogo veći broj prijava nego što to budžet za dodelu sredstava dozvoljava, ali Pokrajinska vlada ima sluha za ovaj program i u rebalansu budžeta uvek bude i dodatnih sredstava za realizaciju tj. raspisivanje novog ciklusa Konkursa, tako da smo prošle godine u toku godine imali dva ovakva konkursa.

 

Šta se konkretno može unaprediti u oblasti zakonske regulative kako bi se neravnopravnost žena bar donekle smanjila? Šta je već urađeno?

Osnovno je da se zakoni suštinski primenjuju, a ne da postoje deklarativno tj. samo na papiru. Jer imamo značajan napredak kada je u pitanju zakonska regulativa u ovoj oblasti. Veliki deo promena i pomaka kada je u pitanju tema rodne ravnopravnosti leži i u samom mentalitetu našeg društva i u svesti da razvoja i napretka nema bez učešća oba pola.

Na primer, najveći pomak učinila je policija kada je u pitanju nasilje prema ženama. Zakon o sprečavanju nasilja u porodici je to dodatno unapredio. Država je uz saradnju sa civilnim sektorom i međunarodnim organizacijama sprovela brojne obuke za zaposlene u institucijama koje se bave nasiljem i to je dalo rezultata kada je pitanju borba protiv rodno zasnovanog nasilja.

 

Na koji način zainteresovani mogu da učestvuju u projektima i programima Zavoda? Koji su potencijali ženskog preduzetništva i zašto se on teško iskorišćava u Srbiji?

Naši konkursi su vrlo transparentni, postoje jasno definisani uslovi učešća i svi koji te uslove ispunjavaju mogu konkurisati u programima Zavoda. Inovativnost u idejama je uvek dobrodošla i Zavod je uvek otvoren za saradnju sa onima koji pokažu inicijativu u osmišljavanju novih projekata i programa.

Što se tiče ženskog preduzetništva, istraživanja Zavoda za ravnopravnost polova pokazala su da su žene, naročito iz manjih i ruralnih područja Vojvodine, nakon formalnog školovanja zainteresovane za dodatne obuke i usavršavanje znanja što je glavni kriterijum za razmišljanje o pokretanju sopstvenog biznisa.

Smatra se da je žensko preduzetništvo jedan od neiskorišćenih resursa privrednog razvoja, iako je potencijal veliki. Podaci pokazuju da se one retko odlučuju na preduzetništvo i pokretanje sopstvenog biznisa, a manje od jedne četvrtine preduzeća je u privatnom vlasništvu žena. Specifični problemi u ženskom preduzetništvu najčešće se tiču straha od rizika, porodičnih problema, nedostatka potrebnih informacija, otežanog pristupa finansijskim izvorima i različitim strukovnim udruženjima, niskog nivoa znanja o određenoj oblasti poslovanja, kao i većeg broja muškaraca u biznis sektoru.

 

Po Vašem dosadašnjem iskustvu, da li se položaj žene u našem društvu promenio i da li je rodna ravnopravnost zastupljena u našem društvu i u kojoj meri?

Citiraću američku feministkinju i psihoanalitičarku Džulijet Mičel koja je rekla da su „Žene najduža revolucija“. Šta to znači? Da borba za ženska ljudska prava stalno traje, da se ona iznova i iznova osvajaju. Neka se gube, nova dobijaju. Razvoj društva, tranzicija, migracije, generalno, globalne promene u svetu utiču na promene i Srbija je takođe deo tih promena. Veliki deo problema u našem društvu leži u patrijarhalnom obrascu ponašanja koji odmalena postavlja jasne rodne uloge i koje se kasnije tokom života teško menjaju. Rodno zasnovano nasilje je jedna od posledica tih duboko društveno ukorenjenih shvatanja da je žena „zaslužila batine“. Zato je važno rodnu ravnopravnost uvesti u obrazovanje od najranijeg uzrasta. Istovremeno raditi i sa decom i sa roditeljima i menjati svest o podelama, izborima, različitosti, negovati uverenje da svako imao pravo da živi u skladu sa sopstvenim potrebama i razvija lične sposobnosti i pravi izbore bez ograničenja nametnutih strogim rodnim ulogama.

 

Koliko, po Vašem mišljenju, aktivnosti Zavoda utiču na povećanje nataliteta?

Zavod za ravnopravnost nije ustanove socijalne zaštite. Naša tema nije povećanje nataliteta. Rodna ravnopravnost je razvojno pitanje i ono mora biti inkorporirano u sve sfere društvenog, javnog i političkog života. Rodna ravnopravnost može biti tema povećanja nataliteta jedino u kontekstu lobiranja ustanova koje se bave ovom temom da se zakonski sistem promeni i omogući bolje uslove ženama koje planiraju porodicu. Država mora da napravi takav „ambijent“ koji će uticati na odluku roditelja da prošire svoju porodicu. Ukoliko vi još uvek imate poslodavce koji otpuštaju radnice koje ostanu u drugom stanju, ili imate problem sa čuvanjem male dece, onda je teško razmišljati o povećanju porodice i rađanju još dece. Nezaposlenost takođe utiče na povećanje nataliteta.

 

Da li Zavod može da konkuriše za sredstva predpristupnih fondova EU?

Naravno. Zavod je već učestvovao u jednom projektu u okviru Prekogranične saradnje Srbije i Mađarske. Ovo je bio jednogodišnji projekat (2013/2014) u kome smo sa dva partnera, Garancijskim fondom AP Vojvodine i mađarskim partnerom iz Bač-Kiškun županije realizovali aktivnosti koje su bile usmerene na žene iz ruralnih područja sa obe strane granice. Cilj je bio osposobiti žene da zajedno, kroz treninge i intenzivnu interakciju, steknu nove veštine, razviju svoje poslovanje i međusobnu saradnju, uspostave kontakte, razmene ideje, istraže i pronađu mogućnosti za buduće zapošljavanje. Projekat je direktno bio usmeren na žene preduzetnice koje imaju potrebu za daljom izgradnjom poslovnih kapaciteta i žene koje su nezaposlene.

Projekat prekogranične saradnje bio je još jedna prilika da se obezbedi institucionalna podrška i kompletira mozaik programa kojima se osnažuju seoske žene da razvijaju poslovne i komunikacione kompetencije i da artikulišu neformalne i neekonomske delatnosti u pravcu tržišno orjentisanih delatnosti, odnosno da organizovano i legalno privređuju radeći poslove za koje se osposobe i postanu relevantne akterke procesa revitalizacije vojvođanskog sela.

Z. Popović

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.