ETNO – KUĆA „MAJKA ANGELINA“ U GRGUREVCIMA

Autentičan duh prošlog vremena

Etno – kuća „Majka Angelina“ nalazi se u Grgurevcima na obroncima Fruške gore i već devet godina vodi je Milka Petković Bjelica sa ženama iz  Udruženja ljubitelja seoskih običaja „Majka Angelina“. Milka, koja je vlasnica kuće, navodi da sa ove vremenske distance „Majka Angelina“ predstavlja paradigmu jednog vremena. U dvorištu se nalazi stablo kruške karamanke, koja je stara vek i po, bunar iz 1959. godine, koji je izgradio Milkin otac Ilija. U ekonomskom delu dvorišta se nalazi ambar koji je nekada služio za skladištenje kukuruza, a sada se koristi za okupljanje i druženje. Jednom rečju, celo ovo domaćinstvo odiše ruralnim ambijentom. Nakon smrti Milkine majke, gazdinstvo je kategorizovano i registrovano. Etno – kuća je dobila ime upravo po Milkinoj majci Angelini. Ovo gazdinstvo je ušlo i master plan Autonomne pokrajine Vojvodina, uvrštena je u turističku ponudu i nalazi se na turističkoj karti Sremske Mitrovice. U Etno – kući „Majka Angelina“ se održavaju kulturne manifestacije, poput likovnih kolonija.

– Sasvim slučajno sam zalutala u turizam, evo već devet godina. Etno – kuću je otvorio, tadašnji gradonačelnik Branislav Nedimović 2010. godine. On je tada imao viziju da se razvije jedna ruralna priča, da se iskoriste resursi Fruške gore u tom smislu. Tada na početku lokalna samouprava mi je dala izvesna sredstva koja su mi bila od pomoći, a nedavno su mi pomogli da osposobim i toalete, jer smo imali samo poljski. Moja majka je zaveštala ovu kuću da se ne proda, a ja to ni sama nisam želela, govori Milka.

U okviru kuće nalazi se etno – galerija, koja je nekada bila štala za krave, telad i konje. Galerija je ukrašena raznim umetničkim delima.

– U galeriji se održavaju razni sastanci, seminari, sednice udruženja. Ovde je sniman je i dečji kratkometražni film „Šašava flaša“. Prošle godine smo ugostili sigurno 500 dece predškolskog uzrasta. Mislim da je naš ambijent dobar za decu, da ima dosta sadržaja za njih. Ugostili smo nedavno i žene sa Homolja. Pravimo domaće kolače, ratarsku čorbu po receptu moje majke, sok od zove i višnje, navodi Milka.

U etno – kuhinji nalaze se stari očuvani predmeti, čije najveći deo Milkina majka donela u miraz.

–U kuhinji se nalazi očuvani kredenac u kom se nalazi očuvano posuđe iz austro – ugarskog vremena. Zatim, stalak za zimnicu, ručno šivene zavese, peškiri i torbe. Interesantno je i Sveto pismo koje datira iz 1903. godine, ali i stari album sa slikama moje majke i šivaća mašina, koja je stara 108 godina, objašnjava naša sagovornica.

Milka dodaje da se u sklopu kuće nalazi i etno – podrum, koji je lični pečat kuće. U njemu se nalaze burad za vino koja su pripadala gazda Iliji.

– Moji roditelji su se bavili vinogradarstvom, a podrum su sagradili logoraši. On je sada oslikan muralima i gosti često vole baš tu da se okupe i druže, navodi Milka.

Zatim, tu je i etno – spavaća soba u kojoj se nalazi krevet za roditelje, za dete i kolevka za bebu.

– Posteljina i jastuci u toj sobi su ručne izrade. Zidovi su ukrašeni molerajem, to jest valjkom, što je bio i stil svake sremačke kuće u to vreme. U ovoj spavaćoj sobi imamo i pismo iz 1871. godine, govori Milka

Udruženja ljubitelja seoskih običaja „Majka Angelina“ broji oko 16 članica i aktivno učestvuje u vođenju i održavanju kuće.

– Žene su se, hajde da kažem, na taj način izvukle iz štala. U okviru udruženja imamo i pesnikinje, navodi Milka.

Ona dodaje da je imala sluha za bavljenjem ruralnim turizmom i da vidi da se to polako menja u Sremu.

– Vidim da se sada sve više ljudi okreće seoskom turizmu i to je dobro i za ljude i za ruralnu sredinu. Selo se tako pokreće, nešto se dešava. Prema dosadašnjem iskustvu, mislim da je ljudima dosta hotela. Podjednako vole da dođu i deca i stariji, jer ih privlači nešto od čega smo se svi pomalo odrodili, a to je mir i priroda. Nema profita preko noći. Mi tek sad stajemo na svoje noge, nakon desetak godina. Ali, mora mnogo da se radi. Od ovoga se može živeti, ali morate biti uporni i da znate šta hoćete. Ljudskost i gostoprimstvo su važni, a preporuka je najbolja u ovom poslu, objašnjava Milka.

Milkina želja je da se njena ponuda usmeri na dečji obrazovni turizam, a u planu je da se u dvorištu izgradi i jedna pozornica.

– Ušli smo i u projekat ciklo turizma. Međutim, problem je put od četiri kilometra koji nas spaja sa Fruškom gorom. On je u prilično lošem stanju. To bi trebalo popraviti to bi mnogo značilo i nama koji se bavimo seoskim turizmom, ali i gostima, navodi Milka.

Z. Popović

foto: B. Tucaković