28.02.2019.
Kultura

ŠID: PROMOCIJA KNJIGE U ILIJANUMU

Iliji s ljubavlju

U Muzeju naivne umetnosti Ilijanum, u sredu uveče 20. februara, promovisana je knjiga Od Ilije Čvarka do Ilije Bosilja. Naravno da je centralna ličnost ove knjige Ilija Bašičević i njegova porodica. Jedan audio-intervju dr Vojina Bašičevića, sina Ilije Bosilja, pretočen je u štampani intervju, a kao rezultat svega toga je knjiga, koja je ovom prilikom predstavljena Šiđanima.

Kako je nastala ova knjiga, objasnila je Ljubinka Pantić, direktorka Ilijanuma.

– Moj kolega Radovan Sremac, saznao je prošle godine da postoji jedan audio-intervju, kojeg je dr Vojin Bašičević dao Dragoslavu Simiću, tadašnjem uredniku Radio Beograda. To je intervju koji je trajao satima i   nalazi  se na sajtu koji vodi gospodin Simić. Slušali smo taj intervju i učinio nam se jako interesantan, jer smo tu saznali neke podatke koje nismo znali, ne samo o porodici Bašičević, već i o životu u Šidu, u vreme pre i posle Drugog svetskog rata. Poželeli smo da taj intervju predstavimo javnosti u štampanom obliku. Da bi to realizovali, obratili smo se Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, konkurisali smo kod njih za sredstva. Oni su ovaj naš projekat prepoznali kao nešto što zavređuje pažnju i zahvaljujući tim sredstvima ova knjiga je ugledala svetlo dana – rekla je direktorka.

Priređivač knjige, Radovan Sremac, takođe je dao pojašnjenje o tom inetrvjuu i nastanku knjige.

– Intervju obuhvata period od 1878. godine, pa sve do današnjih dana. Priča ima tri horizonta, tri nivoa. Prvi je opšta priča o našem Šidu, ima dosta stvari koje nismo znali o Šidu. Mislim da je Vojin Bašičević trenutno jedan od najstarijih Šiđana. Najviše ima priče o poljoprivredi, stočarstvu, jer su oni kao porodica bili usmereni na to. Ima priče i o spoljnoj trgovini u to doba, počeo je Sremac.

– Drugi nivo je priča o porodici Bašičević, koja je jedna od starijih šidskih porodica. Pripadali su srednjem sloju zemljoradnika – ne bogatih, ne siromašnih. Već krajem 18. veka jedan Bašičević je izabran za šidskog kneza, i to već govori da su oni bili na nekom zavidnijem nivou, da su bili ugledniji, nastavio je Radovan.

– Treći nivo, koji je za nas i naš muzej najznačajniji, jeste priča o umetničkom radu Ilije Bosilja. Razmišljali smo kakav naslov knjige da bude. Pošto su Bašičevići u Šidu imali nadimak Čvarci, a to je zabeleženo još kod prvih upisa u matične knjige u 18. veku, gde ne piše Bašičević već Čvarkov, i čim se toliko dugo zadržalo, nema negativnu konotaciju. Ilija je u Šidu bio poznat kao Čvarak, danas je Ilija Bosilj.

Jedan od naših najznačajnijih naivaca, ako ništa drugo čovek, čiju najveću kolekciju slika ima Sofija Loren, istakao je Sremac.

– Put od zemljoradnika, koji je detinjstvo proveo u šumama, sa čobanima obrađujući zemlju – do slikara! Celog veka je imao neke probleme. Odbio je da daje kukuruz Beogradu, kako ne bi bio upućen Trećem Rajhu. Počinje Drugi svetski rat, ali nisu uhapšeni, iako su bili na spisku. Posle rata došao je u sukob sa komunističkom vlašću, odbio je da uđe u zadrugu. Dosta vremena je proveo u zatvoru, na kraju je ipak pristao da uđe u zadrugu. Tada ostaje bez zemlje i počinje da stvara novi svet. Čovek, koji u 62. godini počinje da slika, i odmah za života postaje broj jedan što se tiče naive i marginalne umetnosti, objasnio ja Sremac.

– U nastavku intervjua, Vojin Bašičević priča o ideji nastanka muzeja i početku rada muzeja, o svim problemima koji su pratili ovu priču. Knjiga ima dosta porodičnih fotografija, neke su i prvi put publikovane – na kraju je rekao Radovan Sremac.

Intervju sa Vojinom Bašičevićem, na osnovu kojeg je nastala ova knjiga, emitovan je 2005. godine na programu Radio Beograda.

D. Popov

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.