31.01.2019.
Kolumna: Četke & Metle

SADA & OVDE

Novac u rukama

Dragiša Kovačević iz Stejanovaca je prvi srpski poljoprivrednik, koji je dobio bespovratna sredstva iz Evropske unije. Za kupovinu mašine za branje višanja, čija je vrednost pet miliona dinara, neki tamo Nemci, Francuzi, Belgijanci, Španci, i ostali, Dragiši su dali tri miliona, da ne vraća.Tri miliona dinara iliti 25 hiljada evra je lepa para i vredi se pomučiti oko tih IARD konkursa. Sad, što je evropska birokratija zahtevna i komplikovana, to je druga priča. Mnogo kontrole zbog mnogo pokušaja zloupotrebe evropskih fondova, pretpostavljam, a i birokratija je sama po sebi troma i komplikovana, pa bila ona evropska ili srpska.

Dakle, počelo je, kaže ministar Nedimović. Srpska poljoprivreda konačno može računati na evropski novac i to je lepa vest. On je pre neki dan u Stejanovcima, kada je uručivano rešenje Dragiši Kovačeviću, izneo i podatak da 70 posto izvoza poljoprivrednih proizvoda ide na tržište Evropske unije. Evropa je naš ubedljivo najznačajniji ekonomski partner u svim oblastim, sem energetike gde Rusi suvereno vladaju. Od 2000. godine iz zemalja EU je u Srbiju došlo preko tri milijarde evra bespovratne pomoći za realizaciju raznih projekata u oblasti državne uprave, vladavine prava, poljoprivrede, energetike, zapošljavanja. Poslednji primer pomoći Evrope je reforma katastra i elektronski upis u zemljišne knjige, koji je finansirala vlada Velike Britanije. Vlada Švajcarske finansira reformu poreza na imovinu. Reći će neko da ovo baš i nisu zemlje EU što je tačno, ali su u svakom slučaju evropske.

Međutim, ma koliko oni davali, nama nikad neće biti baš po volji. Ni Evropa, ni zapad uopšte. I to je većinsko osećanje u Srba, koje nikakav novac neće promeniti, bar ne u dogledno vreme. Ovde je uvek u manjini bio onaj sloj društva koji je bio sklon zapadnim vrednostima i idejama. Većinski smo bili okrenuti istoku, što zbog vere pravoslavne, što zbog naše istorije i uloge Rusije u njoj. Zato ćemo mi evropske pare uvek rado uzeti, ali da ćemo nešto baš trzati ne evropske vrednosti, Evropsku uniju, i sve što ima prefiks evropsko, jok! Reći će neko, pa oni su nas bombardovali. Jesu, ali naš prezir i otpor prema zapadu i njegovim idejama i vrednostima, nema veze sa bombardovanjem. On traje bar od 1804. godine, za koju smatram da je godina formiranja moderne srpske države. Znači od uvek. E, sad dokle će ta zrikava politika moći da se vodi ne znam. To gledam kupus, vadim meso može jedno vreme, odnosno jedno vreme može da se lažemo i sa Evropom i sa braćom Rusima, međutim doći će vreme kad će neko reći –stoj! Al’ dotle, šta fali da budemo k’o umiljato jagnje što dve ovce sisa? Samo da nam ne presedne.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.