19.12.2018.
Kolumna: Mrtav ugao

MRTAV UGAO

Zimski san

Završena je grupna faza fudbalske Lige šampiona i Lige Evrope. Čeka nas pauza u evropskim takmičenjima do februara sledeće godine. U međuvremenu, gledaćemo finansijski unosno takmičenje koje se zove Svetsko klupsko prvenstvo i lude Engleze koji mamurni pikaju loptu dan posle Nove godine, dok ostali odmaraju. Naše lige neće biti do februara zahvaljujući „vrhunskim“ terenima i infrastrukturi. Tradicionalni srpski zimski san.

Ali da se vratimo mi na evropska takmičenja. Dobili smo učesnike nokaut faze. Može se reći da u Ligi šampiona nije bilo većih iznenađenja. Pisao sam ranije o Totenhemu i njihovom očajnom startu. Mislio sam da su se već oprostili od nokaut faze, ali sam pogrešio. Uspeli su da se uzdignu, i posle neobjašnjivog remija između Intera i PSV-a u poslednjem kolu, prođu dalje.

I dalje sam mišljenja da je Ajaks hit sezone. Prošli su tešku grupu i ostali neporaženi protiv mašinerije zvane Bajern Minhen. Ruku na srce, Bajern se muči pomalo od početka ove sezone, ali to ne umanjuje uspeh ekipe iz Amsterdama. Imaju odličnu ekipu, nekoliko vanserijskih talenata i našeg Dušana Tadića koji igra sjajno. Po meni, jedna od zanimljivijih ekipa za gledanje.

Crvena zvezda se oprostila od Evrope utakmicom protiv Parižana na prepunom Rajku Mitiću. Opšti je utisak da se nije obrukala. Istina, doživela je debakl u Parizu i Liverpulu, ali realno, to su ekipe koje bi svakom mogle u nekom momentu da stave četiri – pet komada. Ono što je dobro za Zvezdu je, da su se igrači zalagali i ginuli na terenu. Dali su sve od sebe i ništa im se ne može zameriti. Na kraju krajeva, otkinuli su bodove Napoliju i Liverpulu i dodatno zakuvali situaciju u grupi. Niko se tome nije nadao. Napoli je, ispostaviće se, fasovao zbog bodova koje je izgubio u Beogradu. U poslednjoj utakmici, Parižani su bili prejaki za Zvezdu. Ništa čudno, razlika u kvalitetu je ogromna. Ali Zvezdini igrači su na toj tekmi pokazali nešto novo u našem fudbalu – karakter. Znam da se mnogi neće složiti sa mnom, ali meni se dopalo ono provociranje i ćuškanje Mbapea i Nejmara i konstanti pritisci na sudiju. Pa majku mu, došli su im na noge, ne treba ih valjda samo pustiti da se prošetaju kroz Beograd. Iako su za klasu jači. Nema sumnje da je trener Milojević uradio odličan posao ove sezone i da je napravio pravi kolektiv. Nešto što se, priznaćete, retko viđa u našem fudbalu.

Što se tiče Lige Evrope, tu je situacija malo komplikovanija. Mnogo je ekipa koje su nepoznanica, ne samo nama koji pratimo fudbal kraj malih ekrana, već i njihovim rivalima u grupi. Iznenađenja su češća, kako pozitivna, tako i negativna.

Treba istaći maksimalan učinak Salcburga i Ajntrahta. Naš Luka Jović redovno trese mreže u dresu nemačkog tima, i uz Tadića je najbolji srpski igrač u Evropi ove godine. Hrvatski Dinamo je takođe odigrao odlično i zauze prvo mesto u nimalo lakoj grupi. Čelzi i Arsenal su se prošetali kroz grupnu fazu i nema sumnje da će, uz Sevilju i Viljareal, biti jedni od glavnih kandidata za osvajanje titule. Ulog raste kako sezona odmiče, i osvajanje ovog takmičenja garantuje mesto u Ligi šampiona sledeće sezone.

Razočarali su Milan i Marsej. Prosto je neverovatno da takve dve ekipe nisu uspele da se plasiraju u nokaut fazu ovog takmičenja. Tim pre što im i ne ide tako loše u nacionalnim prvenstvima. Ali dobro, pitanje je kave prioritete klubovi postavljaju pred sebe na početku sezone. Ili je to, ili su jednostavno odvratno odigrali. Nisam pametan.

I na kraju, nedavno se pojavila vest da UEFA želi da osnuje još jedno takmičenje koje će biti rangirano ispod sadašnje Lige Evrope. Zašto da ne? Ne razumem ljude koji viču da im se to ne sviđa i da će sada naši klubovi još teže do Lige šampiona. Pa šta? Neka igraju tamo gde im je mesto. U zemljama kao što je Srbija, nacionalna prvenstva su prevaziđena stvar. Ceo svet se globalizuje, zašto ne bi i fudbal. Na primer, neka regionalna liga bi za prostore bivše Jugoslavije bila pun pogodak. U uslovima jače konkurencije, stvaraju se jake ekipe i klubovi. Ko nije sposoban, leti napolje. E sad, to što živimo na Balkanu i što bi, kasnije ili pre, pala krv na stadionima, to je već stvar za dublju analizu. Izgleda da je lakše potucati se po Letonijama, Azerbejdžanima i Andorama, nego li srediti svoje dvorište pa raspaliti fudbala.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.