08.03.2018.
Intervju

Gradonačelnik Sremske Mitrovice, Vladimir Sanader

Mitrovica prednjači u regionu po stranim direktnim investicijama

Grda Sremska Mitrovica se četvrti put za redom dobija priznanje uglednog engleskog časopisa Fajnenšel tajms, ovoga puta u kategoriji top deset evropskih mikro gradova budućnosti za 2018. i 2019. godinu, po efikasnosti troškova. Mitrovica u kontinuitetu dobija ovo priznanje od 2012. godine, i dokazala je da prednjači u regionu po stranim direktnim investicijama.
– Svake druge godine se dodeljuju ta priznanja i četvrti put je ovaj ugledni časopis Sremsku Mitrovicu svrstao među top deset gradova za investiranje. To je dokaz da i dalje držimo tempo sa drugim gradovima koji su u međuvremenu napravili svoje industrijske zone i poboljšali svoje kapacitete, kaže na početku razgovora gradonačelnik Sremske Mitrovice Vladimir Sanader.

M NOVINE: Grad Sremska Mitrovica ovo priznanje dobija u momentu kada su postojeće industrijske zone uglavnom popunjene, a stopa nezaposlenosti je ispod devet procenata.

VLADIMI SANADER: Činjenica da smo mi obe naše industrijske zone prodali u proteklih desetak godina pokazuje da je Mitrovica dobro mesto za investiranje. Namerno kažem prodali, jer mnogi su investitorima poklanjali zemljište. Mi još uvek nikome nismo poklonili deo zemljišta, što ne znači da nećemo ukoliko se pojavi investitor koji će doneti dosta toga dobrog gradu. Pre svega mislim na preradu poljoprivrednih proizvoda. Mislim da je ta činjenica dovoljna da možemo reći da je Mitrovica dobra za investiranje, da su gradske službe posvećene investitorima, da postoji kancelarija za lokalni ekonomski razvoj koja je servis investitora. Cela gradska uprava na upit i zahtev investitora u vrlo kratkom roku odgovara građevinske dozvole se izdaju u roku kraćem od zakonsko kao prioritetne. Pored nabrojanog mi moramo da se pozabavimo dualnim obrazovanjem i formiranje onih smerova, pre svega u Tehničkoj školi „Nikola Tesla“ i TŠC školi, koji će biti potrebni privredi. Nama to jako dobro ide u brodogradilištu Vahali, na Mitrosu i nekim drugim firmama, koje su potpisale ugovore o dualnom obrazovanju. One sredine koje budu imale obrazovanu i kvalifikovanu radnu snagu, imaće i fabrike. Ovi ostali, će teško doći da novih radnih mesta. Sve to što smo radili i što radimo pokazuje da je ova nagrada opravdana.

Konkurencija među gradovima se zaoštrava. Da li su u planu nove industrijske zone.

– Krenuli smo da proširimo industrijsku zonu Jezero i zonu Sever jedan. Postoje parcele severno od auto puta, na putu prema Manđelosu sa desne strane, koje će uskoro biti pretvorene u građevinsko zemljište, rade se planovi detaljne regulacije. U pitanju je 40 hektara, i još 10 hektara u zoni Jezero, tako da ćemo imati građevinskog zemljišta na raspolaganju ukoliko se pojave novi investitori. Što se tiče investicija, mi pre svega očekujemo proširenje poslovnih aktivnosti kompanija koje već rade u gradu. Tu pre svega mislim na Mitros, koji radi na 30 posto kapaciteta. Oni će uskoro krenuti u izgradnju novog pogona za preradu svinjskog mesa. Zatim, Modine takođe gradi još jednu halu uz postojeću gde bi oko 150-200 ljudi našlo posao. Kuper je na polovini svog kapaciteta, i oni bi još oko 500 ljudi mogli da zaposle. U suštini, mi imamo stopu nezaposlenosti ispod devet posto. U Sremskoj Mitrovici danas radi preko 20.000 ljudi. To je svojevrstan rekord čak i u odnosu na osamdesete godine. U takvim okolnostima očekujem da će doći i do porasta zarad, jer konkurencija i tržište su već počeli da deluju. Nadam se da ćemo uspeti da ostvarimo i veći životni standard od nekih 20-ak procenata u narednih godinu – godinu i po dana što bi bio preduslov i za brži rast tercijarnog sektora. S te starne je dobro ovo što se dešava, a sa druge strane mislim da će nam i faliti radne sneg. Počeli su ljudi sa juga i istoka Srbije se doseljava se u Rumu i Mitrovicu, što je jako dobro. Mislim da bismo mogli da se vratimo na broj od 90 hiljada stanovnika, u odnosu na sadašnjih 80 hiljada. Inače Srme je postao centar investiranja, Mitrovica, Ruma, Šid sada pravi industrijsku zonu i to će svakako dovesti do konkurencije, a konkurencija je uvek dobra.

Sa tolikim brojem radnika, potrebno je ustrojiti i javni prevoz prema njihovim potrebama. Da li će u toj oblasti biti nekih promena?

Otvorili smo priču javno privatnog partnerstva u oblasti javnog prevoza. Neće više tu vrstu usluga ugovarati kroz javne nabavke, nego će se raditi elaborat. Želimo javni prevoz da ugovorimo na duži vremenski period kako bismo dobili i jeftiniji i kvalitetniji prevoz za naše građane. Pokušali smo sa predstavnicima kompanija da dogovorimo, i polako krećemo u realizaciju. Tražimo najpovoljniju varijantu za budžet. Da se naprve linije do industrijskih zona, do Mitrosa. Luke Leget, zone Sever i mislim da smo na dobrom putu. I poslodavci su otkazali sopstveni prevoze tako da sada cela ta priča ima smisla. Sve može da se uskladi, i radno vreme, nije to sporno. Postoji kritična masa radnika koja omogućava da se organizuje javni prevoz. Te linije će sigurno zaživeti, imaćemo pokriven ceo grad, sva sela. Naš cilj je da što jeftinije omogućimo ljudima da idu na posao i u školu. Što više ljudi bude koristilo javni prevoz, biće i više linija.

Godina 2017. u Sremskoj Mitrovici će upamćena po podvožnjaku i bazenu. Da li se i za narednu godinu planiraju neki krupni infrastrukturni objekti?

Pre svega da kažem da smo izmirili sve obaveze iz prethodne godine. Ostale su neke sitnije stvari koje će u narednih mesec dana biti završene. Što se tiče novih projekata, čim vreme dozvoli krećemo u rekonstrukciju Ulice Vuka Karadžića u centru grada. Kada završimo rekonstrukciju te ulice biće konačno završen i kompletiran projekat pešačke zone u gradu. U toku je konzervacija antičkih iskopina na Žitnom trgu i izgradnja amfiteatra za letnju pozornicu. Radiće se do kružnog toka kod Carske palate do iza Stoteksa a kod Stoteksa će biti postavljen novi pešači prelaz sa semaforima. Ova ulica je ostala neuređena, baš zbog svoje frekventnosti. Mi nemamo neku alternativu, nemamo savsku magistralu, tako da ćemo sada stisnuti zube i u naredna tri meseca ćemo morati da se strpimo dok se radovi ne završe. Dalje radićemo novu zgradu škole „Jovan Popivić“. Nadam se da ćemo dobiti jedan lep objekat, jer po projektu to bi trebalo da bude jedna od pet najmodernijih škola u Srbiji. Ove godine će biti završena škola u Mačvanskoj Mitrovici. Aktuelan je tržni centar od desetak hiljada kvadrata na prostoru nekadašnjeg Fudina. Mi smo planom detaljne regulacije tu predvideli izgradnju hotela i naselja prema Savi. Kada se to sve realizuje dobićemo jedan moderan gradski kvart. Teren je očišćen, dozvola će biti uskoro dobijena, rešili smo imovinsko pravne odnose, i u suštini sve je spremno za početak radova. Tu će biti zaposlen i određen broj ljudi, a i nećemo više morati da idemo u Šabac ili Novi Sad, jer sve atraktivne firme će biti i u Mitrovici.

Pred odbornicima Skupštine grada uskoro će se naći izveštaj o realizaciji budžeta za prošlu godinu. Na kom procentu će biti to izvršenje i da li ste zadovoljni izvršenjem budžeta s obzirom na to da su u prošloj godini završeni krupni infrastrukturni projekti?

Ja mislim da će procenat izvršenja budžeta biti preko 80 odsto. To je dobro, ali može i bolje. Šta znači imati sto posto realizaciju budžeta? To znači da ste sve poslove završili u jednoj godini, što je praktično nemoguće. Većina poslova i investicija u infrastrukturu se protežu na više od jedne budžetske godine. Nama je za rekonstrukciju ulice Vuka Kradžića 25 miliona dinara bilo planirano za prošlu godinu, ali dok su prošli postupci javnih nabavki ušli smo u zimu i nismo mogli to da realizujemo u 2017. Iz tog razloga može biti manja realizacija, ali ako nemate velike projekte realizacija budžeta može biti i sto posto, to nije sporno. Međutim, ako imate velike projekte, onda se oni realizuju u više od jedne budžetske godine, što utiče na procenat realizacije. Ja sam zadovoljan budžetom od 2,6 milijardi sopstvenih prihoda. Još nekih 40 miliona dinara prihoda će se realizovati. Prošla godina je bila dobra što se tiče rasta i poreza na zarade i na imovinu. Poljoprivrednike smo oslobodili dela poreza na imovinu zbog suše. Uprkos tome, ja sam zadovoljan što se tiče prihoda. Što se tiče rashoda, to su obaveze koje lokalna samouprava ima po zakonu i na to ne možemo mnogo da utičemo. Zarade rastu u javnom sektoru i tu jedan deo novca odlazi ali i transferi su dobri i ne možemo biti nezadovoljni. Ažuriraćemo bazu podataka poreza na imovinu. Biće novih objekata u sistemu, tako da očekujem stabilne prihode od poreza na imovinu, koji je glavni izvor prihoda i gledaćemo da maksimalno proširimo obuhvat.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.