Izvestan pogled

Škola kao sigurna kuća za (ne)savesne direktorke?

1. Iako je Tužilaštvo odbacilo prijavu protiv učitelja Matea Žarka, pojedinci iz medijskog podzemlja ignorišu tu činjenicu, optužujući i dalje neosnovano nesrećnog učitelja, ne propuštajući da apostrofiraju da je dotični Hrvat

2. Ankica Jevtić, direktorka OŠ „Slobodan Bajić Paja“ ponovo na sudu: koliko će ovaj grad da košta njen lični rat protiv učitelja, koji doduše vodi prilično olako, ošljatorski, tj. nestručno i amaterski u pravnom smislu

3. Dok Škola „Slobodan Bajić Paja“ predstavlja poprište za lične obračune među zaposlenima, odnosno direktorke protiv „nepodobnog“ učitelja, dotle direktorka OŠ „Sveti Sava“ Dragana Sretenović ne želi da se meša u vršnjačko nasilje?

1. Iako je Osnovno javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici odbacilo krivičnu prijavu protiv Matea Žarka, učitelja Osnovne škole „Slobodan Bajić Paja“ u Sremskoj Mitrovici, koja je usledila zbog lažne prijave za izmišljeno zlostavljane učenika na ekskurziji, neki mediji i dalje ne prestaju da ignorišu ovu činjenici. Pojedinci iz medijskog podzemlja ignorišu tu činjenicu, optužujući i dalje neosnovano nesrećnog učitelja, ne propuštajući da apostrofiraju da je dotični Hrvat. Kako se jasno navodi u samom zaglavlju rešenja koje je sačinilo Tužilaštvo: odbacuje se izveštaj PU Sremska Mitrovica broj PU-1057/17 od 16.06.2017., smatran krivičnom prijavom… itd.
Rešenje je potpisala zamenik javnog tužioca Gordana Erak i protiv njega nije dozvoljen prigovor.

2. Iako je Tužilaštvo odustalo od podizanja optužnice protiv nesrećnog učitelja (Hrvata obaška!), suda će ipak biti. Naime, direktorki „Bajićeve“ škole Ankici Jevtić, nije bilo dovoljno to što je Tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu. Ona je, paralelno, povela i disciplinski postupak, nakon čega je donela rešenje o otkazu za učitelja Matea Žarka. Na njeno rešenje prigovor Školskom odboru je podnela učiteljev advokat Zorica Cundra, ali u logoraškoj atmosferi kakva vlada u Školi, ona je odbijena. Zato je Zorica Cundra podnela tužbu Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici.
U tužbi koja je polovinom januara predata Osnovnom sudu, navode se brojne proceduralne greške koje je direktorica Jevtić činila prilikom disciplinskog postupka, čak i najbanalnijih kao što je samo mesto i vreme. Posebno što je postupak već zagazio u zastaru:
Tužilac primećuje da je u st. 1 dispozitiva Zaključka br. 157 od 23.06.2017.god. decidno navedeno da se pokreće disciplinski postupak protiv tužioca, zbog osnovane sumnje da je dana 10.06.2017.god. pri povratku sa ekskurzije učenika četvrtog razreda, u večernjim satima, u autobusu, na relaciji Manđelos – Srem. Mitrovica, učinio povredu zabrane nad učenicima drugog odeljenja četvrtog razreda iz čl. 45 st. 5 i st. 6 Zakona na način i prema učenicima bliže navedenim u alineji 1 i 2 istog stava dispozitiva Zaključka. Rešenjem br. 256 od 22.12.2017.god. tužilac je oglašen krivim da je izvršio pod tač. 1 Zaključka povredu zabrane nasilja nad učenicima drugog odeljenja četvrtog razreda iz čl. 45 st. 5 i 6 Zakona tako što je dana 10.06.2017.god. u večernjim satima u autobusu pri povratku sa ekskurzije učenika četvrtog razreda na način i prema licima bliže opisanim u alineji 1 i 2 dispozitiva navedenog rešenja. Tokom postupka Zaključak br. 157 nije menjan ni u dispozitivu ni u činjeničnim navodima, a isti obuhvata relaciju Manđelos – Srem. Mitrovica, te se tužilac na raspravi održanoj dana 31.10.2017.god. na navode Zaključka i izjasnio. Rešenje prevazilazi granice Zaključka br. 157 od 23.06.2017.god., jer obuhvata navodne događaje u autobusu pri povratku sa ekskurzije što podrazumeva relaciju Subotica – Srem. Mitrovica, s tim da tužiocu nije stavljena na teret povreda zabrane niti bilo koja druga povreda radne obaveze ili radne discipline na relaciji Subotica – Manđelos, a isti je oglašen krivim za povredu zabrane izvršenu u autobusu pri povratku sa ekskurzije bez detaljnijeg navođenja mesta i vremena izvršenja povrede zabrane – piše u tužbi.
Sve u svemu, disciplinski postupak je vođen amaterski, ošljarski, totalno nestručno i neprofesionalno:
Reakcija tužene na navodnu povredu zabrane je krajnje neuobičajena i u suprotnosti sa Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje (Službeni glasnik RS br. 30/10). Navedenim Protokolom odeljenjski starešina je pre svih dužan da obezbedi zaštitu učenika od nezakonitih napada na njegovu čast i ugled što je u konkretnom slučaju bila Grujičić Svetlana. Tužena je dužna da ima Tim za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, s tim što članove i rukovodioce Tima za zaštitu određuje direktor ustanove iz reda zaposlenih. O slučajevima koji zahtevaju uključivanje Tima za zaštitu (2. i 3. nivo) dokumentaciju (službene beleške i svi drugi oblici evidentiranja podataka o licu, događaju, preduzetim radnjama i dr.) vodi, čuva i analizira za potrebe ustanove psiholog ili pedagog, a što u konkretnoj situaciji nije slučaj. Tužena ima Tim za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja čiji koordinator je upravo psiholog škole, a psiholog i pedagog škole su u konkretnom slučaju bili potpuno izuzeti u postupanju u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, pa čak nije ni utvrđeno da je zlostavljanja bilo već osuđeno ukoliko se isto desilo.
Sličnog mišljenja, kao advokat Zorica Cundra, je i redakcija lista M novine:
Detaljnom analizom provedenih dokaza u disciplinskom postupka, kao i odluka koje se napadaju ovom tužbom, tužilac dolazi do zaključka da je disciplinski postupak protiv njega montiran, vođen isključivo u cilju da se u istom tužilac oglasi krivim, da mu se izrekne mera prestanka radnog odnosa, jer je tužilac dugi vremenski period izložen svesnim delovanjem direktora tužene usmerenim da ga ponizi, omalovaži, da mu povredi dostojanstvo, ugled i profesionalni integritet i zdravlje. Sve radnje su usmerene da se umanje moralne vrednosti tužioca. Dug vremenski period unazad tužilac je izolovan, sa njim se ne razgovara, ne uspostavljaju se lični kontakti, izbegavaju se susreti. Sporni disciplinski postupak je rezultat postupanja neformalne grupe okupljene sa istim ciljem da tužiocu prestane radni odnos kod tuženog.
Kako stoje stvari Ankici Jevtić se, po svemu sudeći, smeši situacija u kojoj će izgubiti još jedan sudski spor protiv njenog „omiljenog“ radnika, učitelja Matea Žarka. Prošli izgubljeni spor je koštao Grad oko milion dinara. Ako i ovaj bude koštao bar toliko, hoće li se neko od nadležnih zapitati kome služi na čast što ima direktorku – štetočinu? Čije poslovne brljotine mora da plaća ceo grad?

3. Kako je krenulo, škole su postale sigurne kuće za veoma živopisne persone. I dok je „Bajićeva“ škola opasna po živote učitelja koji se ne sviđaju direktorima i njihovoj bulumenti, dotle je Škola „Sveti Sava“ sigurna kuća za maloletne nasilnike.
Uoči školskog imendana (i školske slave uopšte), baš dan pred Svetog Savu, u Školu je pozvan Josip Kolauti, čiji je sin Petar, učenik četvrtog razreda, od početka drugog polugodišta, prestao da dolazi na nastavu. U školu je prestao da dolazi iz straha, jer dva dečaka svakodnevno nad njim vrše fizičko nasilje. Petar je bolestan dečak, ima dobroćudni tumor i oteklinu na licu. Dečaci (oba starija od njega) to znaju i namerno ga udaraju, najviše baš na to mesto oteklo od bolesti.
Njegovom ocu je skrenuta pažnja da Petar mora da dolazi na nastavu, jer će snositi zakonske posledice. A kada je Josip tražio od Škole da mu neko odgovori kako će se njegovom sinu obezbediti bezbedan dolazak i odlazak iz škole do kuće, nadležni su samo slegali glavom, tvrdeći da su oni nenadležni. Iako je jedan od maloletnih siledžija učenik te Škole.
Otac Josip se žalio na svim mestima za koje zna. U policiji i Tužilaštvu su mu rekli da oni ne mogu praktično ništa da preduzmu, jer su nasilnici maloletnici koji još nemaju punih 14 godina. U Centru za socijalni rad su preduzeli određene mere nadzora za majku dvojice maloletnih nasilnika. Što se Škole tiče, tu je situacija još gora. Direktorka Škole Dragica Sretenović rekla je da ne želi da javno iznese svoje mišljenje o ovom slučaju. Zašto, nije želela da nam objasni. Zar kao direktorka nije trebala da porazgovara sa roditeljima, s obzirom na to da su u pitanju dva đaka škole u kojoj je ona direktor? Da li je škola sigurna kuća za maloletne nasilnike? Kome je ona direktor? Kome je odgovorna za svoj rad?
Šta je slično, a šta različito između Ankice Jevtić direktorke Osnovne škole „Slobodan Bajić Paja“ i Dragane Sretenović, njene koleginice iz Škole „Sveti Sava“? I jedna i druga vole da budu direktorke, ali obe su neodgovorne prema poslu za koji primaju platu!