20.09.2017.
Društvo

Protesti roditelja iz šidske opštine

Ne žele da im deca idu u razred sa migrantima

Prvi septembar ove godine bio je drugačiji od prethodnih. Iako su u 15 opština đaci migranti dočekani srdačno, najviše je odjeknula vest o onoj gde tako nije. Vest da će od ove školske godine Ministarstvo prosvete uključiti više od 100 dece migranata u nastavu u četiri osnovne škole u šidskoj opštini, izazvala je negativne reakcije kod roditelja. Svoje negodovanje roditelji su iskazali na nekoliko mirnih protestnih skupova koji su održali u Šidu, Adaševcima, Višnjićevu, Moroviću i Bačincima. Na održanim skupovima započeli su i sa potpisivanjem peticije, a neki od roditelja ističu da će ukoliko deca migranti sednu u školske klupe, svoju decu ispisati i prebaciti u drugu školu.
Od Školske uprave u Novom Sadu zahtevaju da im se dostavi elaborat o integraciji dece migranata u školski sistem, zbog njihove zabrinutosti o načinu integracije i kvaliteta nastave koja će se sprovoditi.
Do sada je u školama u Srbiji upisano 252 dece migranata. Kako navode u Komesarijatu za izbeglice, protesta roditelja nije bilo nigde osim u Šidu. U Šidu je najavljeno još nekoliko protesta na kojima se nastavlja negodovanje roditelja zbog polaska dece migranata u škole.

Strah roditelja za obrazovanje svoje dece

Protesti roditelja i njihovo negodovanje zbog polaska dece migranata u šidske škole, okarakterisani su u nekim medijima kao sraman proizvod ekstremizma, s obzirom na to da je Šid jedini grad gde su organizovani protesti zbog polaska dece migranata u školu. Roditelji kažu da nisu protiv dece migranata i da to što su okarakterisani kao nacisti i šovinisti, ne zaslužuje nikakav komentar. Za sebe kažu da su pogrešno procenjeni i da se o njima stvorila pogrešna slika u javnosti, a samim tim i ružna slika o Šidu, koji je oduvek bio domaćinski raspoložen prema svima. Navode da nisu protiv toga da se deca migranata školuju, ali ne u mešovitim razredima. Kako kažu, nastavnički kadar nije adekvatno osposobljen za takvu vrstu nastave. Samim tim smatraju da njihova deca neće dobiti adekvatno i kvalitetno znanje potrebno za dalji nastavak školovanja.
– Naravno da nismo protiv te dece, svako dece ima pravo na školovanje. Mi imamo troje dece koji pohađaju osnovnu školu u Adaševcima. Najstarije dete nam ide u osmi razred. Ono zbog čega smo mi kao roditelji zabrinuti jeste kako će se ona kvalitetno spremiti za dalji nastavak školovanja, s obzirom na to da će deca migranata zbog nepoznavanja srpskog jezika učiti po posebnom programu i zbog toga nastavnici neće moći dovoljno da se posvete našoj deci. Drugi razlog našeg negodovanja je što nas roditelje niko nije blagovremeno obavestio o tome. Saznali smo tek na početku školske godine. Ništa lično nemam protiv bilo čije dece i mislim da smo se mi do sada pokazali kao dobri domaćini prema svima. Tako će biti i sada i mi ćemo ispoštovati sve one koji žive ovde s nama, a tako smo vaspitali i svoju decu. Ispoštovaćemo i sva pravila koja smo dobili od škole. Mislim da što se njihovih međusobnih odnosa tiče, tu neće biti nikakvih problema i da će se svi oni lepo uklopiti i međusobno družiti. Jedino zbog čega sam najviše zabrinuta je kvalitet nastave za našu decu i koliko će oni uspeti da se dovoljno spreme za upis u srednje škole. Nadam se da će se naći adekvatno rešenje za to – kaže za M novine Maja Đurić iz Adaševaca.
– Mi ne znamo da li su ta deca vakcinisana, kakvog su zdravstvenog stanja. Oni dolaze sa ratnih područja. Načuli smo da će njima prevodilac da prevodi na arapski jezik, čas od 45 minuta nije dovoljan ni našoj deci. Mi nemamo ništa protiv toga što ih naša država uvodi u obrazovni sistem, ali neka oni budu u posebnim odeljenjima. Tako bi lakše pratili nastavu, a i neće ometati našu decu – izjavio je za Večernje novosti Goran Hrček, jedan od potpisnika peticije i otac dečaka koji pohađa drugi razred osnovne škole u Višnjićevu. On tvrdi da će sina prebaciti u obližnju školu u Jamenu, samo ako se deca migranata pojave u đačkim klupama.

Deca migranti kulturni i poslušni

U prihvatnim centrima u Šidu, pored samaca, smešten je i veći broj roditelja sa decom. Sa njima u okviru dečijih kutaka, Dečijeg sela, svakodnevno rade vaspitači i ostali stručni kadar, a redovno se organizuju radionice gde oni kroz igru i učenje provode svoje slobodno vreme. Zdenka Ponjiger iz Šida nekoliko meseci je provela u prihvatnom centru gde je radila i pomagala migrantima i veći deo vremena provodila sa decom. O svojim iskustvima sa njima ona kaže:
– Imala sam priliku više od godinu dana da provodim vreme kako sa tom decom tako i sa njihovim roditeljima. Među njima ima dosta školovanih, obrazovanih i kulturnih ljudi. Moja iskustva sa decom su jako lepa. Oni su svi umiljati i kulturni i svi su oni poslušna deca. Svakodnevno ljudi iz Dečijeg sela rade sa njima, tako da su oni već naviknuti na neke obaveze i sigurna sam da jedva čekaju da krenu u školu. Ja nisam imala negativnih iskustava sa njima. Imam i ja dete u osnovnoj školi. Mišljenja sam da treba preduzeti preventivne medicinske mere sa njima, kako bi mi roditelji bili bezbedni u tom smislu. Ne treba praviti velike tenzije kako ih ne bismo preneli na decu i samim tim pravili lošu sliku o našem gradu. Ta deca nisu svojom voljom u Šidu i ako su prinuđeni i rešeni da ostanu ovde, zašto da se njihovoj deci ne omoguće uslovi za školovanje – ističe Zdenka.
Nažalost, šta o upisu migranata u redovan školski program misle nastavnici i direktori šidskih osnovnih škola, mediji nisu uspeli da saznaju, jer niko nije želeo bilo šta da komentariše za medije. Prema nezvaničnih informacija do kojih su novinari došli, direktorima i prosvetnim radnicima nije dozvoljeno da komuniciraju sa medijima.
Iz Opštine Šid za Radio televiziju Srbije kratku izjavu je dao načelnik Opštinske uprave Romko Papuga. On je rekao da to što su se u prethodnom periodu desili pojedinačni incidenti u Šidu u kojima su učestvovali migranti ne treba dovoditi u vezu sa novonastalom situacijom.
– To ne treba širiti, pogotovo što ta neka lošija iskustva potiču ne od dece i ne od porodica sa decom – izjavio je za RTS Papuga.

Strategija uključivanja u obrazovni sistem

Pomoćnica ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje Vesna Nedeljković razgovarala je 12. septembra u Šidu sa direktorima osnovnih škola te opštine o procesu uključivanja dece migranata u obrazovni sistem. Na sastanku je uspostavljena mreža podrške školama na lokalnom nivou kako bi se omogućilo da 113 dece migranata iz dva prihvatna centra, Adaševci i Principovac, počnu sa pohađanjem nastave u četiri škole u Šidu.
– Na procesu uključivanja dece migranata u obrazovni sistem Ministarstvo radi zajedno sa Ministarstvom zdravlja, Ministarstvom za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, Komesarijatom za izbeglice i Unicefom, što govori o odnosu Vlade Republike Srbije prema ovom pitanju – rekla je Nedeljković i naglasila da svako dete ima pravo na obrazovanje i da decu ne bi smeli deliti na beogradsku, migrantsku i šidsku.
Ona je dodala da je Ministarstvo u sprovođenju ovih aktivnosti posebno vodilo računa o deci koja su bez roditeljske pratnje kao i o potrebama dece koja su već u obrazovnom sistemu isto kao i o onoj koja će ući u obrazovni sistem.
Ministarstvo prepoznaje razloge za strah kod roditelja koji leži u nedovoljnoj informisanosti sredine, kao i sporadičnim iskustvima sa odraslim migrantima, međutim, to ne sme da bude razlog da se deci migrantima uskrati pravo na obrazovanje. Postoji jasna strategija uključivanja dece migranata u obrazovni sistem Srbije, koja je formulisana kroz stručno uputstvo, a obezbeđena je i mentorska podrška savetnika. Postoje i škole u kojima je sve to primenjeno i one mogu poslužiti kao primer dobre prakse, poručila je Nedeljković.
Ministarstvo kroz stručna uputstva i mentorsku podršku savetnika sprovodi jasnu strategiju uključivanja dece migranata u obrazovni sistem.

Pokrajina podržava upis u škole

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine saopštio je da je pitanje koje se odnosi na pohađanje nastave dece migranata u školama na teritoriji Republike Srbije, pa i u osnovnim školama na teritoriji opštine Šid, u nadležnosti Ministarstva prosvete, odnosno Školske uprave Novi Sad.
– Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice podržava upis dece migranata u škole i, budući da se radi o osnovnim školama na teritoriji AP Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat će u okviru svojih nadležnosti pružiti odgovarajuću podršku u rešavanju ovog problema – navodi se u saopštenju.

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.