22.06.2017.
Intervju

Vladimir Sanader, gradonačelnik Sremske Mitrovice

Imaćemo problem nedostatka radne snage

Razgovor sa gradonačelnikom Sremske Mitrovice Vladimirom Sanaderom vođen je posle rebalansa budžeta za 2017. godinu. Rebalans je rađen između ostalog i zbog priliva sredstava u budžet iz Republike i Pokrajine koja su namenjena za izgradnju podvožnjaka, kanalizacije u Laćarku i Naselju Mala Bosna, škole u Mačvanskoj Mitrovicu i druge namene. Opozicija je kritikovala odluku o rebalansu tvrdeći da su planirana sredstva nerealna. Gradonačelnik negira te tvrdnje i smatra da je budžet planiran u realnim okvirima.
– Budžet je planski akt. Mi moramo budžetom planirati poslove, jer ako ih ne planiramo, nećemo moći ni da ih realizujemo, da raspisujemo tendere. Zakon jasno kaže, ako nema pozicije u budžetu, ne može ništa da se radi – kaže Vladimir Sanader.

M NOVINE: Izgradnja podvožnjaka je svakako najkrupnija investicija koja je u gradu realizovana poslednjih godina. Kada će on konačno biti završen?
VLADIMIR SANADER: Druga faza izgradnje podvožnjaka upravo počinje. Prva faza je završen u predviđenom roku, i predstavlja četiri petine ukupnih radova. Ukupna vrednost podvožnjaka premašila je prvobitni plan. Od Ministarstva privrede dobijeno je dodatnih 30 miliona dinara izgradnju kružnog toka kod Elektrodistribucije za koji će i Grad izdvojiti isto toliko sredstava. Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine uložiće dodatnih 80 miliona dinara. Kada se sve sabere, podvožnjak će koštati oko 700 miliona dinara od kojih je Sremska Mitrovica uložila oko 600 miliona.

Opozicija vas kritikuje i tvrdi da budžet nije realno planiran. Kako ste zadovoljni realizacijom budžeta?
Budžet je u prvom kvartalu imao bolju dinamiku u odnosu na prošlu godinu za nekih tri do četiri procenta. Može to da ide još bolje, ali to onda podrazumeva određene represivne mere, pre svega postupke izvršenja za naplatu poreza na imovinu, uglavom. Još uvek nismo pribegli tim metodama, a s obzirom na to da imamo prilično dobru naplatu izvornih prihoda, nismo krenuli u tom pravci. Utužujemo samo one dužnike koji konstantno ne plaćaju svoje obaveze, a neko masovnu utuženje nismo radili. Očekujem priliv u budžetu od prodaje gradskog građevinskog zemljišta u zoni Jezero. I tu će biti nekih sto miliona dinara priliva u budžet.

Da li planirate povećanje stope poreza i da li ćete smanjivati procenat olakšica za redovne platiše poreza na imovinu?
Stopa poreza na imovinu je u Sremskoj Mitrovici bila dosta niska u odnosu na druge lokalne samouprave. Maksimalna stopa je 0,4 procenta, a kod nas je dugo bila 0,25 odsto. Prošle godine smo imali povećanje i planirano je da će se u narednih četiri do pet godina stopa usklađivati i kretaće se ka zakonskom maksimumu. S obzirom na to da je porez na imovinu naš najozbiljniji prihod, i s obzirom na to da su nam uskraćena druga sredstva iz republike, i da je najavljuje i dalje smanjenje transfera, pre svega kad je reč o porezu na zarade, mi moramo sva ta sredstva da nadomestimo iz naših izvornih prihoda. Videćemo kakvi efekti će biti ove godine, ali ja se nadam da sledeće godine neće biti povećanja stope poreza na imovinu. Što se tiče cene kvadrata nekretnina, ona zavisi od prosečne cene u ostvarenom prometu nekretnina u određenoj zoni. Kad je reč o olakšicama, mislim da to nećemo ukidati i da ćemo ostaviti tu stimulativnu meru.

Već smo pomenuli da su velika sredstva uložena u izgradnju podvožnjaka, bazena i škole u Mačvanskoj Mitrovici. Šta je sa ostalim započetim infrastrukturnim projektima kao što je kanalizacija u Laćarku?
Nije lako odvojiti sredstva za završetak kanalizacije, jer je u pitanju skupa investicija. Mi imamo drugu ideju u koju bismo uklopili i laćaračku kanalizaciju. Radi se o izgradnji prečistača za otpadne vode. U tom kontekstu, kroz javno – privatno partnerstvo planiramo da sve odjednom isfinansiramo. Uradili smo generalni projekat, a koristili bismo sredstva iz evropskih fondova. Radi se o izuzetno skupom projektu koji se procenjuje na oko desetak miliona evra. Na bazi tog projekta, pošto nama treba određena količina otpadnih voda, gledali bismo da završimo i kanalizaciju u Laćarku. Zaštita životne sredine je imperativ Evropske unije, to je poglavlje 27, i država će morati da obezbedi kanale kojima bismo došli do evropskog novca, a naš deo bi bio nekih 15 procenata. Što se tiče rekonstrukcije puteva, s obzirom na to da se i tu radi o velikim investicijama jer, rekonstrukcija puta košta gotovo isto kao i izgradnja novog puta, postoji ideja da se kroz javno – privatno partnerstvo to završi. Da u dve do tri godine „presvučemo“ ceo grad, pa da to posle otplaćujemo. Jedino tako, u kratkom roku mogu da se reše svi problemi u putnoj infrastrukturi. Ono što mogu najaviti je rekonstrukcija Niske ulice u Laćarku, pošto smo tu pustili javni prevoz. U gradu moramo uraditi Ulicu Petra Preradovića, sa pružnim prelazom Mala Bosna. Projekat pružnog prelaza je završen, obezbedili smo gumene panele za prelaz, obezbedili smo i sredstva. Sada očekujem da će pokrajinski sekretarijat izdati dozvolu i da ćemo to uskoro završiti. Škola u Mačvanskoj Mitrovici će biti završena pre nego što je planirano. Mislim da će do drugog polugodišta sledeće godine đaci biti useljeni. Bazen će takođe biti završen u roku. Mogu da kažem da smo za izgradnju tih objekta dobili dosta sredstava iz republike.

Najavili ste u radove na utvrđivanju savskog keja, odnosno projekat mobilnih panela za odbranu od poplava. Dokle se stiglo u tom poslu?
Posao utvrđivanja obale Save je u toku. Reč je o 700 metara mobilnih panela u gradskom delu obale Save, dok bi se jedan deo obale izdigao postavljanjem betona, tamo gde nema nadzida. Na tom projektu se radi intenzivno. Kompletan projekat košta oko pet miliona evra. Pokazalo se da Mačvanska Mitrovica nije toliko ugrožena kao Sremska Mitrovica. Prvo bismo radili montažne panele od Naselja Stari most do pešačkog mosta, a ostalo bismo radili u fazama. Sa urbanističke strane montažni paneli su jako dobri, providni su i ne ugrožavaju pogled na reku.

Čini se da je ovoj gradskoj administraciji „zapalo“ da radi velike i skupe projekte.
Došlo je takvo vreme. Posle 2014. godine pokazalo se da je veliki problem slagati milion i po džakova sa peskom. A realno, takve vode se sada mogu očekivati češće nego što je to bio slučaj u prošlosti. Kako država napreduje, mora i lokalna samouprava da prati trendove, pre svega u ekologiji, a to je izuzetno skupo. Mi imamo problem sa animalnim otpadom koji ćemo pokušati da rešimo. Pojaviće nam se ponovo problem sa zapuštenim kanalima jer i u one očišćene sada se ponovo baca životinjski otpad. Nažalost mi nemamo ni ekološku kulturu, ali realno ljudi nemaju gde sa tim otpadom. Očekujemo da će se otvoriti kafilerija i ušli bismo u organizovano sakupljanje animalnog otpada na teritoriji grada. Inače, kanalska mreža je u dosta dobrom stanju. U saradnji sa pokrajinom očišćeno je dosta kanala. Što se tiče bujičnih voda dosta dobro smo zaštićeni, posebno kad je reč o fruškogorskom delu grada.

Šta lokalna samouprava radi kako bi pomogla poljoprivrednim proizvođačima u infrastrukturnom smislu?
U sklopu radova na čišćenju kanalske mreže radimo na tome da neke od tih kanala osposobimo da mogu postati i kanali za navodnjavanje. Imamo plan da kod Martinaca napravimo kanalsku mrežu za navodnjavanje. Njome bi bilo obuhvaćeno oko četiri hiljade hektara. To ćemo raditi zajedno sa ministarstvom poljoprivrede i fondom Abu Dabi. Čekamo da se usvoji prostorni plan posebne namene za navodnjavanje. Mi smo uradili generalne projekte za navodnjavanje regiona Srema, gde su obrađeni Popova bara i Petrovci kod Martinaca i Jarak, odnosno kanal Jarčina. Paralelno sa tim pokušaćemo da izvršimo elektrifikaciju određenih terena gde postoji povrtarska i voćarska proizvodnja. Već smo u pregovorima sa Elektrovojvodinom oko projektovanja stubnih trafo stanica. Kao pilot projekat možda će biti izabran baš Jarak. Na taj način pokušaćemo da pomognemo poljoprivrednicima koji gaje radno intenzivne kulture, povrtarima, voćarima, duvandžijama. U Mačvi sa povrtarima koji gaje papriku u kontaktu smo što se tiče njihovog udruženja. Pokušavamo da ih organizujemo i da nađemo nekog ko će vršiti otkup po mnogo boljoj ceni nego što je to sada. To je moguće, ali tu su problem sami proizvođači. Imamo primer čoveka iz okoline Sombora koji ima 56 hektara paprike na otvorenom i koji postiže cenu od 1,3 do dva evra za kilogram. To je paprika odličnog kvaliteta i u nju mora mnogo više da se uloži, ali i zarada je zato mnogo veća. Kvalitet se plaća i tržište za takvu robu je neograničeno. U tom smislu pokušavamo da sa mačvanskim povrtarima napravimo plan kako bi oni uspeli da proizvedu papriku koja ima dobru cenu.

Što se tiče ulaganja i otvaranja novih radnih mesta, izgleda da je tu situacija prilično optimistična. Najavili ste nove investitore?
U industrijsku zonu Jezero uskoro će doći dve kompanije, iz Bosne i Hercegovine i Austrije. Firma iz Bosne i Hercegovine planira da gradi gasnu elektranu i zaposlila bi nekih 70 radnika. Što se tiče austrijske firme, radi se o proizvodnji termoizolacionih materijala. Oni bi ovde doveli i firmu iz Nemačke koja proizvodi tankove za pivo. I tu bi radilo takođe oko 70 radnika. Nama svakih mesec – dva pada broj nezaposlenih. Trenutno je 5.300 nezaposlenih lica na evidenciji. Od početka godine nekih 600-700 ljudi je našlo posao. Nisu oni samo skinuti sa evidencije, nego su baš zaposleni. Oseća se već da je tržište radne snage proradilo. Kompanija poput Kuper standarda ima kapacitet za 500 radnika. Italijanska kompanija Super šu koja se bavi proizvodnjom cipela uskoro treba da počne sa izgradnjom pogona. Oni su ušli u realizaciju projekta u momentu kada je država menjala regulativu oko dodele subvencija. Zbog toga je nastao mali zastoj. Zemljište je izlicitirano i uskoro počinju sa izgradnjom objekta u zoni Sever. U pitanju su dve hale u kojima će raditi po 300 radnika. Ta kompanija je prilično aktivna kad je reč o obuci budućih radnika. Oni su izrazili želju da na susednoj parceli dovedu još jednog partnera. Zatim, tu je Mitros koji razvija proizvodnju i trenutno zapošljava preko 300 radnika, a koji bi do 2020. trebalo da zaposli hiljadu radnika. I bivša Luvata, sadašnji Modini, treba da proširi proizvodnju i zaposli oko 600 radnika. Pojavljuje se i kompanija koja je kupila Pinkijevu hladnjaču i planira proizvodu kornišona. Uz postojeće kompanije, mi ćemo ubrzo imati problem sa nedostatkom radne snage. Očekujem i porast zaposlenih u poljoprivredi, kada se reši problem sezonske radne snage. Ko bude hteo da radi neće imati problem da nađe posao. Tako da bi Mitrovica polako mogla da krene sa rastom broja stanovnika, jer se u Mitrovicu ljudi uveliko doseljavaju u potrazi za poslom.

Kad je reč o drugim delatnostima i drugim aktivnostima lokalne samouprave, neizbežna je i priča o ulaganjima u kulturu. Kako Vi gledate na ulogu kulture u savremenom razvoju grada?
Ono što je ideja, kada je u pitanju kultura, jeste da jedan deo kulturnih aktivnosti mora biti u povezan sa turizmom i da mora dati određen doprinos razvoju turizma, a turizam treba da donese prihod koji će se vratiti u budžet iz kog će se ponovo finansirati kultura. Naravno, jedan deo kulture mora biti neprofitabilan i institucionalizovan. Međutim, mnoge institucije kulture u gradu bi trebale da se uključe i da budu u funkciji razvoja grada, odnosno prezentacije grada i privlačenje turista. Možda se to ne primećuje, ali po rastu prihoda od boravišne takse vidimo da sve veći broj ljudi posećuje Sremsku Mitrovicu. Mi moramo Sirmijum da „vozdignemo“, imamo Carsku palatu, uskoro sredstvima Ministarstva kulture počinjemo rekonstrukciju amfiteatra na Žitnom trgu i to je taj antički deo kulturne i turističke ponude. Treba da napravimo vezu centra grada i Save, da se glavne manifestacije odigravaju u centru i na obali reke. Sava bi bila drugi elemenat, ali fali nam pristanište. Evo, ovog proleća su tri kruzera bila na Savi. Pokušali smo turiste sa tih brodova da uvedemo u grad, ali to su organizovane turističke ture koje imaju svoj unapred predviđen plan puta. Sad pokušavamo da se uvežemo sa turističkim agencijama kako bismo ubuduće te turiste mogli da dovedemo u grad, ali i da ih odvedemo u Frušku goru, što je treći segment turističke ponude, vinski deo, jezera i manastiri. Nadam se da ćemo uskoro prodati hotel Ležimir. Ljudi se dosta interesuju za taj objekat. Znači, koncept je Fruška gora – Sava – Sirmijum. U sve to treba uklopiti kulturu.

Da, ali novca za kulturu je malo, a kulturni sadržaju koštaju. Kako sa malo novca napraviti bogatu ponudu?
Naravno, para ima malo. Ali, smatram da nešto može da se uradi i kreativnošću ljudi koji su zaposleni u ustanovama kulture. Neki dan sam imao sastanak sa direktorima ustanova kulture i rekao sam da u kulturi para ima malo, ali da zato ima mnogo ljudi. Zato bi mogli malo da osmisle kulturne sadržaje koji ne koštaju mnogo, a mogu biti interesantni građanima. Te ustanove moraju da pruže doprinos opštem razvoju grada.

Kad je reč o turizmu, pomenuli ste još neke pravce razvoja. Međutim, i turistička infrastruktura zahteva mnogo ulaganja.
Stavićemo akcenat i na sportsko – rekreativni turizam. U planu je izgradnja kampova poput onog na Zasavici. Za neke stvari nije potrebno toliko novca, koliko je važno da postoji spremna i kompletna dokumentacija. Kada imate papire i sve potrebne dozvole, mogu se i sredstva naći. Mitrovici nedostaje i pristanište na Savi. To je takođe skup projekat, ali smatram da se kao javno – privatno partnerstvo može realizovati. Na turizmu se mora raditi. Ono što mi planiramo je forma masovnog i jeftinog turizma. Ako bi to zaživelo i hotel Sirmijum bi brzo našao kupca. Sa druge strane, tu je i privatni smeštaj, ljudi će, ako imaju interesa, stanove koje već izdaju pretvoriti u turističke kapacitete. Izdavaće ih za deset – dvadeset evra dnevno. To nije nikakva novost, to se masovno radi kada ima potražnje za takvim vidom rentiranja.

Uz svu ovu priču o razvoju, uvek postoje oni kojima je potrebna pomoć šire zajednice. Kako ste zadovoljni socijalnom zaštitom u gradu?
Uvek postoje oni kojima je pomoć neophodna. Postoje kanali kroz koje se ta pomoć pruža, pre svega uprava za socijalnu zaštitu i Centar za socijalni rad. I Kancelarija za smanjenje siromaštva se pokazala kao dobro rešenje, ima zainteresovanih za taj projekat. Pojedinačnih slučajeva sa teškim problemima uvek ima i mi pokušavamo da pomognemo koliko je u našoj moći. Angažovali smo se oko pomoći školi „Radivoj Popović“ kako bi se vratila u neki normalan režim rada. Treba da rešimo dnevni boravak za decu sa posebnim potrebama, da im stvorimo uslove za rad. Gerontodomaćice rade na teritoriji grada. Imali smo dobru saradnju sa Karitasom, ali sad smo zbog zakonskih prepreka malo oslabili tu saradnju. Meni je zbog toga žao. Karitas sada ima program palijativne zaštite u saradnji sa mitrovačkom Bolnicom, što je jako dobro. Mi ćemo pokušati da pronađemo zakonsku mogućnost da ih uključimo u sistem. Dosta su oni dobro radili taj posao i mi nikad nismo imali nikakvih nesuglasica.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Required fields are marked *

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.