Vladimir Sanader, gradonačelnik Sremske Mitrovice

Rešavamo probleme Apoteke i pasa lutalica

Prošle srede, 15. marta na sednici Gradskog veća doneta je odluka o prodaji parcele u Radnoj zoni Sever 2 italijanskom investitoru koji će tu graditi fabriku za proizvodnju obuće u kojoj bi zaposlenje našlo oko 600 radnika. Obuka dela radnika je u toku, budući zaposleni se obučavaju u pogonu ovog investitora u Vladimircima.
Gradonačelnik Sremske Mitrovice Vladimir Sanader za M novine kaže da se uskoro očekuje da se potpiše ugovor o prodaji parcele, te čim investitor isplati parcelu, kreće sa pripremom projektno – tehničke dokumentacije.
– Po njihovim najava izvesno je da bi krajem godine hala mogla biti završena. Investitor je dobio i pozitivno rešenje komisije Razvojne agencije Srbije u vezi sa subvencijama koje može da ostvari po osnovu broja zaposlenih i po osnovu investicij – navodi Sanader.

M NOVINE: Kako napreduju radovi na izgradnji bazena, podvožnjaka i škole u Mačvanskoj Mitrovici? Kada će biti završena realizacija ovih kapitalnih projekata?
VLADIMIR SANADER: Mi smo u planiranoj dinamici što se tiče izgradnje podvožnjaka i mislim da će radovi koji se odnose na sam podvožnjak biti završeni do juna ili jula. Izgradnja servisnih saobraćajnica zavisiće od brzine kojom ćemo dobiti projekat i završiti tendere, ali mislim da će do novembra kompletno sve biti gotovo i da ćemo dobiti upotrebnu dozvolu za taj objekat.
Krenula je druga faza radova na izgradnji bazena. S obzirom na to da smo imali veoma niske temperature, moralo se sačekati da otopli malo. Uskoro će biti postavljeni stakleni delovi na objektu i fasada, počeli su i unutrašnji radovi, postavljaju se instalacije. Kada se zatvori objekat, počeće se sa postavljanjem keramike na obe školjke bazena. Na kraju ostaje da se montira mašinska sala i bazenska tehnika. Mislim da će otvaranje bazena biti najverovatnije u septembru.
Uskoro treba da se nastave radovi i na izgradnji nove škole u Mačvanskoj Mitrovici. Ugovoreni su radovi u iznosu od devet miliona dinara, a sredstva su obezbeđena iz Pokrajine. Konkurisali smo i kod Ministarstva privrede za određena sredstva i očekujemo rezultate konkursa. Nakon toga raspisaćemo javnu nabavku za završetak prve faze radova, kako bi đake mogli da uselimo u novu zgradu škole i da se krene u rušenje stare škole.

Prošle nedelje u Sremskoj Mitrovici otvorena je Kancelarija za smanjenje siromaštva. Koliki je značaj ovog projekta za Grad?
U pitanju je projekat koji se radi u saradnji sa nevladinom organizacijom „Duga“. Grad kao partner učestvuje sa 1,640.000 dinara u ovom projektu. Želimo socijalno ugroženo stanovništvo radno da angažujemo. Korisnici novčane socijalne pomoći iz Laćarka i Mačvanske Mitrovice, za sada, koji su radno sposobni biće preusmeravani u Kancelariju za smanjenje siromaštva. Grad će sklopiti ugovor sa JKP „Komunalije“ i JKP „Vodovod“ i kod njih će korisnici biti angažovani, ali za svoj rad neće dobijati novac, nego pomoć u naturi. Isto tako, Grad će sklopiti ugovore sa nekoliko trgovinskih lanaca, a korisnici će dobijati vaučere za kupovinu namirnica. Moći će da dobijaju i drva. Za to vreme dok su radno angažovani neće im se isplaćivati jednokratne novčane pomoći. Cilj nam je da radno sposobne korisnike socijalne pomoći povežemo sa poslodavcima, da počnu da rade i da shvate da mogu da žive od svog rada.

Ulice Sremske Mitrovice pune su pasa lutalica. Priča se da Kanis više ne udomljava pse, jer im Grad ne daje novac za hranu. Isto tako problem predstavljaju i nesavesni vlasnici koji puštaju pse. Kada će azil konačno biti izgrađen, kako bi se rešio ovaj problem?
Psi lutalice su problem cele Srbije. Smatram da nismo bili spremni za tako liberalan zakon koji je donesen pre nekoliko godina, po kojem je na gradovima da reše taj komunalni problem. Gradovi ni infrastrukturno ni finansijski nisu bili spremni da uđu u jedan tako ozbiljan poduhvat. Mi smo uradili planska dokumenta, urađen je idejni projekat azila i raspisan je tender za izradu glavnog projekta. Opredelili smo parcelu, došli smo do idejnog rešenja i sada je ostalo da uradimo projektnu dokumentaciju do kraja i da ishodujemo građevinsku dozvolu. Pokušaćemo izgradnjom azila sistemski da rešimo problem pasa lutalica, da u okviru azila postoji veterinarska služba, služba za hvatanje, zbrinjavanje i udomljavanje pasa. Psi će morati da se čipuju i sterilišu, ali azil će biti ograničenog kapaciteta, te dok ga budemo gradili moraćemo da razmišljamo šta ćemo kada se popune kapaciteti.
Problem je i to što se kod nas izbacuju psi iz drugih opština. Nama se svaki dan na ulici pojavljuju drugi psi. O tome smo obavestili policiju i samo je pitanje kada će neko od njih biti uhvaćen. U dogovoru sa saobraćajnom policijom biće pojačane kontrole na ulasku u grad, pa ćemo da vidimo ko izbacuje pse. Nadam se da to ne rade organizovano lokalne samouprave.
Maksimalno ćemo pojačati nadzor komunalne policije i inspekcije, oni će dobiti čitače za čipove i krenućemo u akciju kažnjavanja nesavesnih vlasnika u gradu. Tu nećemo imati milosti, kažnjavaćemo sve one čiji se psi nađu bez vlasnika na ulici.
Pomažemo Udruženju Kanis koje ima prihvatilište za napuštene pse, i ove godine ćemo im pomoći. Nije istina da Kanis ne dobija novac za hranu. Činjenica je da je populacija pasa koju su oni prihvatili velika, a sredstva iz budžeta su ograničena, to je problem.

Početak godine obeležio je i štrajk zaposlenih u Apotekarskoj ustanovi. Lokalna samouprava se angažovala u rešavanje ovog problema. Koliko novca je isplaćeno iz gradskog budžeta za plate i otpremnine i koji su sledeći koraci ka stabilizaciji poslovanja Apoteke Sremska Mitrovica?
Određen broj ljudi, nezdravstveno osoblje, proglašeno je za tehnološki višak. Isplatili smo pet zaostalih zarada i otpremnine, što je Grad do sada koštalo oko sedam miliona dinara. Sada se potpisuju sudska poravnanja sa dobavljačima i očekujem da se što pre odblokira račun Apoteke, kako bi počelo snabdevanje lekovima. Što se nas tiče, sve što smo se dogovorili sa radnicima smo i ispoštovali. Pokušaćemo da rešimo problem Apoteke, ako se pokaže da može da posluje na pozitivnoj nuli, ostavićemo je da radi. Ako ne, tražićemo novo rešenje, da li kroz javno – privatno partnerstvo, ili likvidaciju i prepuštanje objekata nekom drugom uz uslov da preuzme zaposlene, videćemo. U svakom slučaju, nećemo dozvoliti da se i dalje pravi bilo kakav gubitak.

Često su zaposleni u Apoteci lokalnu samoupravu isticali kao glavnog krivca za stanje u ovoj zdravstvenoj ustanovi. Direktora niko ne spominje, kao da on ne snosi odgovornost za ustanovu koju vodi. Čak ga je Skupština, da tako kažem nagradila, kada mu je nedavno produžen v.d. status.
Država je donela propise, a da pre toga nije pripremila svoje apoteke da se snađu na tržištu. Time je napravljen ozbiljan problem. Sve gradske apoteke su u svakoj smeni imale po jednog farmaceuta, dok druge apoteke to nisu poštovale. Otvarali smo apoteke i u selima kako bi lekovi bili dostupniji građanima. U jednom momentu prednost koju je imala državna apoteka, a to je da izdaje lekove na recept se gasi, sve od goreg navedenog ostaje i onda nastaju problemi. Možda je ranije trebalo sprovesti racionalizaciju broja zaposlenih, ali to nisu laki koraci. Možda je direktor u tom pravcu trebao da sugeriše, moguće da bi to bio deo rešenja. Ali to se nije desilo, teško je donositi takve odluke. Mislilo se da će se vremenom stabilizovati rad, nažalost do toga nije došlo. Ali svakako da se nije znalo da će danas u gradu biti 55 apoteka.