Milan Kovačević, zamenik pokrajinskog sekretara za obrazovanje

Škole u Sremu su u dosta dobrom stanju

Obrazovanje i proces obrazovanja će u budućnosti imati značajnu ulogu, ne samo iz perspektive evropskih integracija i približavanja Srbije članstvu u Evropskoj uniji, već pre svega iz puke činjenice da modernog i prosperitetnog društva nema bez obrazovanih građana. Sa zamenikom pokrajinskog sekretara za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Milanom Kovačevićem razgovarali smo o izazovima koji stoje pred obrazovnim sistemom Srbije, i u organizacionom i u finansijsko materijalnom smislu.
Uprkos godinama tranzicije kroz koje ovo društvo i država prolaze, naš sagovornik smatra da je obrazovanje jedan od boljih segmenata ovog društva.
– Nivo obrazovanja i naše školstvo je cenjeno i van granica Srbije. Naši učenici ostvaruju izuzetne rezultate u inostranstvu, to je svojevrsno priznanje sistemu obrazovanja – kaže Milan Kovačević.

M NOVINE: U poslednje vreme mnogo se priča o dualnom obrazovanju kao neophodnom uslovu razvoja privrede i društva u celini. Ako se prisetimo nekih modela obrazovanja iz prošlosti, doći ćemo do spoznaje da smo takav sistem obrazovanja ovde već imali i da to nije ništa nepoznato ni novo.
MILAN KOVAČEVIĆ: Mi smo inače imali dosta dobro uređen sistem obrazovanja, to mogu da kažem kao čovek koji je došao iz tog sistema. Sistem dualnog obrazovanja je postojao kod nas kao „škola učenika u privredi“, ali je on izgubljen uvođenjem usmerenog obrazovanja. To je bila takozvana Šuvarova reforma školstva. Pokušaj da se u istu ravan u prvoj godini srednje škole stave svi učenici bez obzira na postignute rezultate u osnovnoj školi, nije se pokazao kao dobar. Nekadašnja škola učenika u privredi je definisala dva dana opšte obrazovnih predmeta i tri dana obrazovne prakse. U tom sistemu imali smo i razvijenu privredu i privredne subjekte u kojima je postojala potreba za tim kadrovima, recimo za mašinbravarima, zavarivačima, mesarima, pekarima… U takvoj privredi su učenici mogli da steknu vrlo kvalitetnu praksu. Mi smo to sve izgubili usled loše privatizacije koja je sve ono što je bilo proizvodno uništila. Sada se stvaraju novi modeli koji se u suštini oslanjaju na naš nekadašnji model. Pomenuću mađarski model dualnog obrazovanja. Mađari su iz srednjih stručnih škola „izvukli“ praktičnu nastavu, i u školama ostavili samo opšte obrazovne predmete. Praktična nastava je prebačena u privredne komore, tako da privreda sama strukturira one kadrove koji su joj potrebni. U ovom sistemu nema prebacivanja loptice iz škole u privredu i obrnuto. Treba kazati da i u Mađarskoj ima otpora u realizaciji ovog modela, koji je izvorno nemački model.

Kad se pomenuli otpore, čini se da se ni kod nas novine ne uvode bez otpora.
Mi zaista nismo spremni za brze i dinamične promene. Mi još uvek nismo uveli nastavu informatike kao obavezan predmet i to u eri informatičkog društva.

Da li Vam se čini da su naša deca po završetku školovanja nepripremljena za praktičan život. Kako uskladiti potrebe tržišta i obrazovni sistem?
Pravo pitanje je upravo to, kako uskladiti privredu i obrazovanje. Mi imamo plan upisa i svaki direktor i svaka škola se bori da upiše određeni broj učenika. Čim se upiše manji broj učenika, u toj školi se pojavljuje tehnološki višak i direktor ima problem da uposli određen broj profesora. U takvim okolnostima ispada da su uspešni samo oni direktori koji uspeju da upišu što veći broj đaka. Evo primera, mi smo školovali kadrove u oblasti pejzažne arhitekture, ja ne vidim potrebu privrede za tim kadrom. Pa smo ogledno školovali rendžere, a naš sistem nacionalnih parkova još nije usklađen sa EU. Tako da ti naši rendžeri nemaju šta da rade. A sa druge strane školujemo medicinske tehničare i lekare koji masovno odlaze u inostranstvo. Da se razumemo, taj problem imaju i sve zemlje u okruženju, ne samo Srbija. Kažemo: odlaze nam stručnjaci. Jeste, odlaze, ali niko ne kaže zašto, šta je uzrok. Nemačko tržište najviše tih ljudi apsorbuje. Zato što najveći broj nemačkog medicinskog osoblja odlazi u Švajcarsku, Italiju, Afriku… Idu tamo gde su plate veće. Naši ljudi su tamo veoma cenjeni.

Kako ocenjujete naš obrazovni sistem u svetlu dinamičnih društvenih i ekonomskih promena, procesa evropskih integracija i izazova modernog vremena?
Mi smo deo Evrope, ma koliko oni to nama oponirali. Mi smo tu. Sa druge strane, u odnosu na proteklo vreme promenila se struktura kapitala i vlasništva. To je ključ za sve društvene promene. Kod nas se to dogodilo stihijski i zato toj stihiji plaćamo danak. Mi danas subvencionišemo otvaranje novih radnih mesta, a uništeno je mnogo toga dobrog. Mi smo imali model zadrugarstva koji je bio funkcionalan. Italijani su naš model prepisali i danas drže predavanja po svetu o tom modelu zadrugarstva. Mi se polako vraćamo na one grane na kojima smo bili, ali za to treba vremena. Sistem obrazovanja bi trebao da se inovira i restruktuira od predškolskog obrazovanja. S obzirom na masovne komunikacije, na to da su roditelji današnje dece na višem nivou obrazovanja u odnosu na naše roditelje. Deca već u vrtiću i osnovnoj školi dosta dobro rukuju mobilnim telefonima, tabletima, računarima i već u ranom detinjstvu umeju da koriste razne aplikacije. Taj nivo i edukacija prosvetnih radnika i primene u obrazovanju bio bi podložan promenama. Posebno bi nastavu od prvog do četvrtog razreda trebalo rasteretiti. Danas prvak ima obaveznih pet časova, a ima samo sedam godina. Pa ima izborni predmet, pa dodatnu nastavu i tako dalje. Dete od sedam godina ne može to da podnese u odnosu na svoj psiho-fizički razvoj. Još ako imate neke škole gde su smene statične, taj mali prvak kad ide popodne nema vremena ni da se odmori, roditelji ga popodne već čekaju da radi domaći i on nema vremena za igru, a to se odražava na dečju kreativnost.

Proteklih meseci ste obišli mnoge škole po Vojvodini. Kakva je situacija u vojvođanskim školama, gde je Srem u odnosu na Bačku i Banat?
Dosta obilazim škole, i sa ponosom mogu reći da su škole u Sremu u dosta dobrom stanju. Što se pokrajinskog sekretarijata tiče, dosta se ulaže u obnovu školskih objekata, ali ulaže se i u učenički standard. Mi smo digli budžet za subvencionisanje troškova puta za đake sa 87 na 187 miliona dinara. Subvencionišemo prevoz za sve učenike srednjih škole u stopostotnom iznosu. Srednjoškolcima je bio obezbeđen i besplatan ulaz na nedavno održan Sajam obrazovanja na kom su se predstavile sve visokoškolske ustanove i fakulteti iz Vojvodine. Taj sajam je posetilo 10.000 učenika iz unutrašnjosti. Što se tiče stanja objekata, prvi put smo opredelili 50 miliona za projekte i projektnu dokumentaciju za sanaciju školskih objekata. Škole nisu profitabilne ustanove, njima se retko ko bavi. Zbog toga smo doneli odluku da finansiramo projekte koji su potrebni školama kako bi mogle da konkurišu za sredstva. Bez projektne dokumentacije teško se mogu dobiti sredstva za rekonstrukcije i sanacije školskih objekata. Krajem marta će biti završen konkurs i videćemo kako će se to završiti. Osnovne škole su do sada aplicirale za oko 110 miliona, srednje škole su aplicirale ka nekih 48 miliona a domovi učenika za pet miliona dinara. Ovih dana raspisan je i konkurs za predškolske ustanove na koji će se javljati lokalne samouprave s obzirom na to da su one osnivači predškolskih ustanova.

Pokrajinska vlada je pomogla i izgradnju zgrade osnovne škole u Mačvanskoj Mitrovici, ali ulaže i u druge škole.
Pokrajina će značajno doprineti izgradnji zgrade osnovne škole. Za drugu fazu smo u januaru dali devet miliona dinara i dali smo četiri miliona za rekonstrukciju krova zgrade područne škole Jovan Jovanović Zmaj u Jarku. Pokrajinski sekretarijat aktivno učestvuje u podršci kako osnovnim tako i srednjim školama u Vojvodini. U poslednje vreme tesno sarađujemo sa pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu koji finansijski pomaže praktičnu nastavu u poljoprivrednim školama. Pomoć se koristi za nabavku sadnog materijala, protivgradnih mreža, poljoprivredne mehanizacije itd. U poljoprivrednoj školi u Rumi je završen objekat za praktičnu nastavu, radi se o veterinarskim tehničarima, napravljeno je savremeno prasilište. Pokrajinska vlada i Uprava za kapitalna ulaganja su u izgradnju tog objekta uložila znatna sredstva, kao i Opština Ruma i sama škola.

Kad se pomenuli Jarak, činjenica je da ste vi Sremac, a da se u poslednje vreme Sremci polako „vraćaju“ u pokrajinsku vladu. Jedno vreme ih nije bilo. Da li to znači da sada ne postoji animozitet u vojvođanskim strukturama prema Sremcima.
Na neki način ste u pravu. Sada je Sremaca u vojvođanskoj vladi mnogo više nego što ih je bilo ranije. Bitno je da Pokrajinska vlada, na čelu sa Igorom Mirovićem dosta ulaže u Srem. Moram pomenuti i to da po Vojvodini ima dosta neracionalno građenih objekata. Recimo u Bačkom Dobrom Polju koje ima četiri hiljade stanovnika izgrađena je fenomenalna sportska hala pri školi koja bi mogla da servisira 25 hiljada stanovnika. I što je još gore, u takvoj hali nije završen sistem za grejanje pa učenici zimi ne mogu da je koriste. Isti slučaj je sa Gospođincima… Ali mi ćemo to rešiti.

Kakav je plan Vašeg sekretarijata za naredne godine? Šta će biti prioriteti?
Napravljen je trogodišnji finansijski plan u oblasti obrazovanja. Apsolutni prioritet će imati projekti kojima se izbacuje azbest, bilo da je reč o krovnim pokrivkama ili fasadama. Drugo po važnosti je sanacija saniranih čvorova. Još mi nismo dostigli zadovoljavajući nivo u toj oblasti, kad je reč o sanitarnim čvorovima. Potrebno je malo poraditi na tome. Ima raznih primera na terenu, ali primećeno je da tamo gde je stabilan menadžment, mislim na direktora koji je dva-tri mandata na čelu škole, u takvoj školi je situacija bolja nego u školi u kojoj se svake dve godine menja direktor.