Predsednik Pokrajinske Vlade Vojvodine Igor Mirović

Vojvodinu očekuje stabilan ekonomski razvoj

Razgovor sa predsednikom Pokrajinske vlade Igorom Mirovićem vođen je na temu budućeg ekonomskog i infrastrukturnog razvoja Vojvodine. Jedno od prvih pitanja ticalo se izgradnje tunela kroz Frušku goru. Na nedavno održanom sastanku sa ministarkom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zoranom Mihajlović razgovaralo se o izgradnji Fruškogorskog koridora, čiji sastavni deo je tunel. Ministarka je tada rekla da se može očekivati da bi prvi radovi mogli da počnu početkom 2018. godine, na deonici za koju bude završena dokumentacija.
Prvo pitanje za predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića bilo je koje su deonice u pitanju, kada kreće eksproprijacija, koliko je sredstava izdvojeno za ovaj projekat?
– Mi smo u pripremnoj fazi izgradnje Fruškogorskog koridora koja obično dugo traje, ako želimo da uradimo sve što treba da se uradi. Mi smo sa pripremama počeli u proleće 2014. godine. Ja sam vodio taj projekat kao ministar za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu, a počeli smo tako što smo pristupili izradi generalnog projekta, studije izvodljivosti, studije zaštite životne sredine i svih drugih neophodnih dokumenata. Finansirali smo izradu idejnih projekata na toj trasi. Na poslednjem sastanku sa predstavnicima ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i rukovodstvom JP Putevi Srbije dogovorili smo se da se pristupi izradi plana eksproprijacije što će biti osnov za samu eksproprijaciju koja bi trebalo da počne ove godine. Za izradu tog akta potrebno je tri do četiri meseca i nakon toga će po fazama krenuti eksproprijacija. To je završni čin pripreme kompletne, neophodne dokumentacije da bi taj posao mogao da se izvede – rekao je Igor Mirović.

M NOVINE: Na koji način će izgradnja koridora biti finansirana i šta će on značiti za Srem i grad Novi Sad?
IGOR MIROVIĆ: Vlada Srbije će odlučiti da li će se izgradnja puta finansirati kroz koncesiju ili na neki drugi način. Koncesija je najizvesnija zato što je ta trasa puta isplativa. Na sajtu Puteva Srbije može se videti da tom trasom prolazi od 11 do 12 hiljada vozila. Ta trasa će rešiti mnogo pitanja, saobraćaj kroz Irig, pitanje proširenja rumske industrijske zone, pitanje izbacivanja teretnog saobraćaja kroz Novi Sad i Petrovaradin, i mnoga druga. Otvoriće se i neka druga saobraćajna pitanja samog Novog Sad, pre svega veza Fruškogorskog koridora sa Bulevarom Evrope u budućnosti. Kad sve to sagledate, dođete do zaključka da je to jedna veoma značajna investicija koja na prvi pogled ne izgleda tako. Mi smo na samom kraju pripremne faze. Kako bude tekla eksproprijacija, tako će se ta faza završavati. Teret odlučivanja se zatim prebacuje na Vladu Srbije, jer su to značajna sredstva u smislu opredeljivanja modela finansiranja. U narednom periodu, koji je tu pred nama, pristupiće se izgradnji koridora. Mi smo učinili što smo mogli. Ja lično, sa svojim saradnicima, sam pripremio taj projekat. To je praktično prvi celovit pripremljen projekat u Vojvodini u poslednjih nekoliko decenija.
Mi tu ne stajemo. Na pomenutom sastanku sa predstavnicima ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dogovorili smo se da nastavimo, da na ovakav način, profesionalno i studiozno projektujemo brzu saobraćajnicu od Novog Sada do Zrenjanina, odnosno od Zrenjanina do Beograda. Očekuje nas potpisivanje protokola u narednih 60 dana i nastavićemo dalje sa pripremom tog projekta. Onda bismo imali trasu brzih saobraćajnica koja bi povezivala nekih 13-14 opština u Vojvodini, Irig, Rumu, Novi Sad, Žabalj, Titel, Zrenjanin, Opovo, Kovačicu, kao i delove Beograda. Ta trasa brzih saobraćajnica bi bila pretpostavka da se u njihovoj blizini privredna aktivnost razvija mnogo brže.

Koliko su spremno opštine Ruma i Irig ušle u čitavu tu priču i kakva je saradnja pokrajinske administracije sa tim opštinama, s obzirom na to da će koridor ići preko tih opština i da će upravo njima doneti najveće efekte?
Sarađivali smo veoma dobro. Oni pomažu koliko mogu. To nisu opštine sa velikim kapacitetom. Zato mi iz Pokrajine pomažemo da se ti kapaciteti ojačaju. Preduzimamo i druge mere. Pomažemo opštinu Irig, koja je mala opština, po prirodi stvari u nepovoljnijem položaju u odnosu na Inđiju, Rumu, Staru Pazovu koje su mnogo razvijenije. U tim opštinama je tradicionalno privreda i ranijih decenija bila u uzletu. Irig je uvek nekako bio na marginama. Sad smo definisali kroz direktnu pomoć Uprave za kapitalna ulaganja mnogo više sredstava koja želimo da uložimo u opštinu Irig. To je u funkciji razvoja sektora koji već postoje.

Kada se sagledaju svi potencijali koje Fruškogorski koridor nosi, i grad Novi Sad će u budućnosti drugačije izgledati?
Izgradnjom mosta Slobode Novi Sad je trebalo značajnije da se razvija na sremskoj strani. Međutim, nije se to desilo iz raznoraznih razloga, nekada političkih, nekada tehničkih, nekada je bio u pitanju nedostatak novca, i grad je jednostavno u razvojnom segmentu počeo da se širi prema Bačkoj. I to ima svoja ograničenja. To urbanisti polako uočavaju. Izgradnjom tunela kroz Frušku goru i celog tog koridora sa novim mostom koji treba da se gradi između Petrovaradina i koviljskog atara proširenje Novog Sada na sremskoj strani će dobiti svojevrsni zamajac, pre svega na Mišeluku, uz Petrovaradin i to nas čeka u budućnosti. Takođe, na trasi Bulevara Evrope očekuje se izgradnja još jednog mosta koji će se povezati na postojeću obilaznicu oko Sremske Kamenice i ući kod Paragova na buduću brzu saobraćajnicu prema Irigu. Inače u Novom Sadu postoji „psihologija“ sremske strane, misli se da je sremska strana daleko od centra grada. To je više mentalitetska stvar nego što je u realnosti tako.

U januaru su vojvođanske reke bile zaleđene i tada ste izjavili da je neophodno ući u nabavku ledolomaca. Osvrnuvši se na to zašto Srbija nema dovoljno ledolomaca, izjavili ste da je to pitanje za one koji su učestvovali u „prljavoj“ privatizaciji preduzeća koja su u svom vlasništvu imala ledolomce. Na koga ste konkretno mislili?
Nažalost neodgovornom privatizacijom koja je često imala i kriminalni tok potencijali koje smo imali, a ticali su se preduzeća koja su se bavila tim poslom, su upropašteni. Preduzeća su bankrotirala, tako da ledolomci nisu u funkcionalnom stanju. Zbog toga je Ministarstvo poljoprivrede pokrenulo to pitanje sa ciljem da se nabave ledolomci po modelu koji opredeli Vlada Srbije. Mi smo spremni da pomognemo, jer smatram da ne smemo više da budemo zavisni od pomoći drugih zemalja. Ove godine nas je spasao sporazum koji imamo sa Mađarskom, i na jedan odgovoran i profesionalan način oni su nam pomogli. U najkraće vreme će se izvršiti nabavka ledolomaca. Moramo se pripremati kao da će i sledeće godine biti leda na rekama kao što ga je bilo ove godine. Eventualna šteta bi za vojvođanske vodotokove bila ogromna i zato će Pokrajinska vlada pomagati koliko god može.

Na otvaranju novog pogona kompanije IGB Automotive Inđija najavili ste da će biti formirana posebna agencija koja će na osnovu Zakona o ulaganjima davati finansijske podsticaje investitorima u Vojvodini. Kome će podsticaji biti namenjeni, domaćim ili stranim investitorima?
Na poslednjoj sednici Skupštine Vojvodine doneta je odluka o osnivanju Razvojne agencije Vojvodine. Ona će imati četiri sektora sa ciljem da sva četiri učestvuju u strategiji i konkretnim odlukama o dodeli bespovratnih sredstava onim kompanijama koje žele da se dalje u Vojvodini razvijaju, a posebno u onim sektorima koje Razvojna agencija Srbije ne prepoznaje ili nema dovoljno sredstava da ih podstiče. Razvojna agencija Vojvodine će imati sektor koji će se baviti strategijskim analizama, inovativnim tehnologijama i stvaranjem osnova za finansijske podsticaje baš u te sektore koji su brzi, narastajući koji donose novi kvalitet. Recimo, pre deset godina u Novom Sadu smo imali 500 zaposlenih u IT sektoru, danas ih ima više od 10.000. Drugi sektor će se baviti promocijom potencijala u zemlji i u svetu koje Vojvodina ima. Treći sektor će se baviti saradnjom sa domaćim i međunarodnim fondovima kada je u pitanju razvoj Vojvodina. A četvrti sektor će biti priprema dokumentacione osnove za dodelu bespovratnih sredstava. Sredstva će dodeljivati sekretarijati na njihovim razdelima, u skladu sa zakonom o ulaganjima, i to preko konkursa. Cilj je da se poveća broj zaposlenih, da se podigne tehnološki nivo u kompanijama, da se razvijaju inovativni sektori, pre svega IT sektor, tehnologija u poljoprivredi, turizam i sve drugo što može biti od značaja za brži ekonomski rast Vojvodine. U operativnom smislu očekujemo da Agencija počne sa radom u maju, a da prva sredstva dodeli nakon rebalansa budžeta i nakon provedene otvorene i javne procedure o tome ko i pod kojim uslovima može da konkuriše za ta sredstva. Prioritet će imati domaće kompanije, ali je otvorena konkurentska borba, tako da mogu da konkurišu i inostrane firme. Potrebno je sačiniti pravilnik o dodeli sredstava, a očekuje nas i operativno uvođenje Razvojne agencije u rad i komunikaciju sa investitorima.

Šta izdvajate kao najznačajnije, kada je reč o investicijama u Vojvodini?
Mi smo sve investicije podelili na četiri grupe. Na nacionalne investicije, na investicije od značaja za Vojvodinu, regionalne i lokalne. Izgradnja brze pruge od Beograda do Stare Pazove, pa dalje do Novog Sada je prvorazredna nacionalna investicija i finansira se iz ruskog kredita. To je ogroman posao. Mi tu pomažemo u smislu planskih akata i koordinacije sa opštinama. Nosilac celog posla je Vlada Srbije.
Što se tiče investicija od značaja za Vojvodinu u prvom redu to je izgradnja zgrade Radio – televizije Vojvodine, završetak zgrade Narodnog pozorišta u Subotici, rekonstrukcija regionalnih bolnica, pre svega bolnica u Pančevu. U ovom trenutku u toku su aktivnosti na desetak industrijskih zona, jedna od njih je u Šidu, zatim u Titelu, Srbobranu… Neke su na početku, neke su otišle daleko u realizaciji. Što se tiče Šida, ne možemo da dozvolimo da Šid nema jednu veliku, razvijenu industrijsku zonu imajući u vidu geografski položaj te opštine, uz auto – put, na granici sa Hrvatskom. Ja sam to pitanje pokrenuo pre tri meseca kada sam posetio Šid. Uspeli smo brzo da se organizujemo, oni sad već konkurišu i realizuju neka sredstva. Verujem da ćemo i u drugim opštinama imati zajedničke investicije, kao što su ulaganja u komunalnu infrastrukturu. Tu izdvajam opštinu Irig, gde će se raditi na putu koji ide grebenom Fruške gore. Taj put će dobiti status državnog puta drugog reda i Republika će preuzeti posao njegovog održavanja. On može biti značajan za turizam na Fruškoj gori pošto ima zainteresovanih investitora za izgradnju turističkih kapaciteta. Sledi nam privatizacija banja, tako da će Banja Vrdnik uskoro ući u proces privatizacije, ali ne po dosadašnjim modelima, nego će se tražiti neko ko je zaista kvalitetan i ko ima kapacitet za dalji razvoj banjskog turizma.

Da li ste kao predsednik Pokrajinske vlade zadovoljni opredeljenim sredstvima iz republičkog budžeta?
Ako želimo da imamo trajni predvidiv ekonomski model, da znamo više godina unapred sa koliko sredstava raspolažemo, onda moramo imati Zakon o finansiranju AP Vojvodine. To je jasno rekao i premijer Aleksandar Vučić, to govorimo i mi iz Vojvodine i sad je samo pitanje „dizajna“ tog zakona. Zakon ne treba da bude preduslov za rast i bujanje pokrajinske administracije, već da bude jedna vrsta ekonomskog, a ne parapolitičkog zakona. Mi pre toga moramo da definišemo nadležnosti Vojvodine, i to bi onda bio zaokružen sistem koji bi omogućio predvidivost ekonomskog razvoja. U međuvremenu mi smo na nivou Pokrajine sproveli značajne uštede, uštedeli smo blizu 400 miliona dinara, izvršili smo refinansiranje zatečenih obaveza. Imali smo obaveze od preko 9,5 milijardi dinara. Ugasili smo Fond za nove tehnologije koji je iz budžeta izvukao i potrošio mnogo sredstava, napustili smo principe na kojima je funkcionisao Fond za kapitalna ulaganja, postavili koncept koji je u Vladi Srbije, kod samog premijer, naišao na značajnu podršku kada smo razgovarali o ukupnom obimu sredstava za 2017. godinu. To nije bilo lako zato što je sredstva trebalo opredeljivati i za druge namene. Za povećanje plata i penzija, za Ministarstvo odbrane, za vraćanje kredita i za duge aranžmane koje republika godinama ima. U tom opštem modelu konsolidovanja javnih finansija mi smo kroz razgovor, predstavljajući ove projekte došli do toga da smo dobili nešto značajnija sredstva sa kojima smo zadovoljni i sa kojima ćemo moći da realizujemo najznačajniji deo planiranih projekata.

Vojvodina je poljoprivredni kraj i najveća žitnica u Srbiji. Kako komentarišete novu agrarnu politiku koju promoviše ministar Branislav Nedimović?
Stvari u poljoprivredi moraju da se menjaju. Ministar Nedimović je svestan toga. Moramo da težimo kvalitetu, moramo da napuštamo stare navike, jer se drugi razvijaju brže i moramo da ih pratimo. Mi smo u tom smislu učinili jednu značajnu stvar. U sekretarijatu za poljoprivredu povećali smo iznos sredstava za subvencije i napravili smo dogovor sa republičkim ministarstvom. Napravili smo jedan komplementarni model da subvencije ministarstva poljoprivrede budu usaglašeni sa subvencijama sekretarijata. To je jako važno. Na taj način postižemo sinergiju ciljeva i finansijskih injekcija u ceo sistem. Drugo, jako je važno da sve ono što država i Pokrajina mogu da sufinansiraju bude u funkciji povećanja i kvantiteta i kvaliteta poljoprivredne proizvodnje. To su neke nove stvari koje teško kod nas prolaze. Na primer, lešnik se nije gajio u Vojvodini, sada je to atraktivna kultura, sve veće je interesovanje za njega. Ko je o tome pričao pre deset godina? Niko. To je primer kako nešto novo sada traži pažnju i organizaciju .U južnom delu Banata počeli su da gaje jagode, to nikad niko nije gajio u tom delu Vojvodine. To su nove tendencije i poljoprivrednici bi trebalo da iskoriste pogodnosti koje država daje i to će vremenom dati rezultat. Naravno, uvek će biti rasprava zašto velika kompanija treba da dobije više zemlje. Ja sam uveren da će Vlada Srbije i ministarstvo u tom delu agrarne politike naći jednu vrstu mere i da će dati istu šansu svima i onima koji unose ogroman kapital i onima koji vode računa o svojim poljoprivrednim gazdinstvima.

Dokle se stiglo sa istragama oko malverzacijama u Razvojnoj banci Vojvodine i Fondu za kapitalna ulaganja?
Imamo dve crne tačke iz prošlosti. Jedna je Fond za nove tehnologije, a druga Fond za kapitalan ulaganja. Oko Razvojne banke je istraga završena ranije. Što se tiče Fonda za nove tehnologije to je bio mehanizam za ispumpavanje para iz budžeta, jer su sredstva dodeljivana bez adekvatnog obezbeđenja. Tek poslednje dve godine su se tražile garancije poslovnih banaka. Pre toga više milijardi dinara je dodeljeno često sa ishodom koji je za nas nepovoljan.
Druga crna tačka je Fond za kapitalan ulaganja. Imamo desetak spornih ugovora po jedinstvenom obrascu, a to je da su plaćani radovi koji nikad nisu bili izvedeni. To su dve ključne tačke, mada je bilo i drugih manjih, koji zaslužuju epilog u pravosudnim organima. Mi smo sve dostavili na relevantne adrese. Ne bavimo se time jer to nije naš posao. Da li će i kada pravosuđe objaviti činjenice, to je na njima, mi nikakav pritisak na pravosuđe ne vršimo. Ali mi građanima dugujemo odgovor na ta pitanja. Ako je to zaista tako kao što mi tvrdimo, onda je pravosuđe u obavezi da pokrene procedure, a ako nije, onda treba da objave da smo mi pogrešili.