Dr Danijel Babić, predsednik mitrovačkih socijalista

Dobro je da lekar poznaje politiku, da bi razumeo društvo u kom živi

Nakon što je sa čela SPS-a otišao dugogodišnji prvi čovek dr Milan Latković, na njegovo mesto je 17. no-vembra prošle godine izabran dr Daniel Babić. Babić je završio Medicinski fakultet 2006. godine, a nakon toga i specijalizaciju opšte medicine. Rođen je u Bosni i Hercegovini, ali je odrastao u Vognju, gde je njegovu porodicu doveo očev posao. Od 2009. godine radi u Martincima, gde važi za veoma omiljenog le-kara.

M NOVINE: Da li ste i kao mlad maštali da ćete biti lekar i imali nekoga ko Vam je bio uzor?
Dr DANIEL BABIĆ: Moj uzor kao malom, bio je čika Jova Zmaj. Ja sam sebe video, kad jednog dana odem u penziju, kao čika Jovu Zmaja. Deca su obično trčala za njim da ga pitaju za savete, tako sam i sebe video.

Veliki broj lekara je u politici. Šta doktore vuče ka tome? Ako društvo uloži značajna sredstva u nekog lekara, zašto on odlazi u politiku umesto da leči?
Sebe vidim kao narodnog lekara, čoveka koji je svaki dan u kontaktu sa običnim narodom, sa onim našim stanovništvom kome treba približiti zdravstveni sistem. Mislim da tu postoji nerazumevanje stanov-ništva i zdravstvenog sistema. Tu lekari treba da budu spona, koja će uspeti da da predloge kako da se zdravstveni sistem primakne običnom građaninu, a u isto vreme da i građaninu objasnimo neke poteze dr-žave, ministarstva, fonda. Ako lekar nije upućen u političke stvari, ne može da razume u potpunosti ka-kva je situacija i kako to primaći običnom narodu. Iz ove pozicije vidim koliko je teško uspeti u tome.

Ušli ste u politiku da biste se izborili za bolje zdravstvo?
U principu da. Apsolutno smatram da ako se ne bavimo politikom, politika će se baviti nama. Aktivno mo-žemo da utičemo na određene odluke samo ako smo deo sistema i deo političkog establišmenta. Znam koji su problemi na terenu i mislim da se mogu iskoristiti znanja takvih ljudi za konkretna rešenja, da se za-konske forme modifikuju, te da na taj način najveću korist imaju pacijenti.

Kada lekari uđu u politiku imaju viziju da budu direktori, da li domova zdravlja ili bolnica, da kroz tu ulogu poboljšaju sisteme u zdravstvu. Međutim, često se stiče utisak da se na to pomalo zaboravi kasnije.
Ja na takav način nisam razmišljao. To mi nije bio motiv niti interes. Ono što je meni bitno, jeste da primaknem zdravstveni sistem ljudima.

Mnogi ljudi uglavnom ne vole da im omiljeni lekar ode u politiku?
Oni se boje, ako doktor ode u politiku, da će ga izgubiti na terenu. Pre Martinaca radio sam u Šidu na Hitnoj pomoći. Ja sam jedini lekar kojeg oni mogu naći kao pripravnog lekara van radnog vremena, od bo-sanske granice do mitrovačke Hitne pomoći. Kada su me pitali koja je razlika između mene i mojih kolega, ja sam im rekao da oni rade svoj posao, a ja ga živim. Bukvalno 24 sata živim svoj posao. Iz svega toga, ja sam shvatio koji su to problemi običnog pacijenta, a i mene kao lekara. Video sam i na terenu manjkavosti ovakvog zdravstvenog rešenja. Sve što sam radio svodi se na entuzijazam pojedinca. Uz malo dobre volje i konkretnih rešenja, to bi se moglo modifikovati i rešiti. Pogledajte koliko mladih bračnih parova lekara živi na selu – skoro da ih nema. Sam lekar na selu nije dovoljno motivisan, nemam svoj život, ni vreme za odmor. Kada su me kolege pitale šta to mene ispunjava i zadovoljava da radim u Martincima i ne težim nečem više, rekao sam im: kad prođem ulicom ljudi me zaustavljaju, pozdravljaju, pruže ruku, po-pričaju. Naučio sam da me ljudi vole i da me ljudi znaju.

Mnogi lekari odlaze iz zemlje, mnogi neće da rade na selu, seoske ambulante nisu adekvatno opre-mljene. Kako pronaći rešenje za to?
Mi smo kuća na raskrsnici i razapeti smo. Zapadni sistem se fokusira na ekonomski održivom kalkulisa-nju. Mi zaboravljamo da imamo slovensku dušu koja ne gleda sve kroz račun. Postoji nešto što se zove ljudskost, što se zove čast, što se zove obraz, porodična tradicija. Najlepše od svega je biti uvažavan i poštovan. To ne može novcem da se plati. Lekarima treba vratiti ugled, čast i dostojanstvo koje su ima-li. Pokušati im dati priliku da pokažu potencijale koje imaju u praktičnom smislu, a da to bude valori-zovano, ne samo kroz finansije nego i jedan poseban položaj u društvu.

Čekaju nas predsednički izbori, možda i parlamentarni. Osećate li da je Vučić više vaš kandidat ili naprednjački? Mnogima je čudno što SPS nema svog kandidata. Da li Vi slušate samo stav Glav-nog odbora stranke ili imate pravo da mislite svojom glavom?
Uvek postoji mogućnost diskusije unutar partije, ali stav Glavnog odbora je bio prilično jasan. Zajednički kandidat jeste kandidat cele vladajuće koalicije. Odluke Glavnog odbora su tu da se poštuju i cene kao takve. Dr Latković je čovek sa velikom harizmom i velikim poverenjem i od ljudi koji su u našoj partiji i od ljudi koji su u drugim partijama. On je gajio i ostavio izuzetno dobre odnose sa koalicionim partneri-ma i apsolutno, sve ono što su obećali kod dr Latkovića je ispunjeno. Potpuno sam zadovoljan dogovorima sa koalicionim partnerima.

Bilo je prilično napada na SPS preko nekih portala koji izvršavaju naloge pojedinaca iz vlasti?
To nisam rekao, a i ne čitam portale. Ono što znam je da je dr Latković imao veliku harizmu i veliko po-verenje, ono što sam ja čuo su samo reči hvale. Iz ovog što sam do sada video ja sam stekao utisak da je na-stavljena dobra saradnja.

Kakvu saradnju imate sa Vašim kolegama?
Izuzetnu. Mlađim kolegama sam uvek na pomoći, a starijim kolegama sam uvek pri ruci za bilo koju vrstu pomoći. Nikada ni jednom kolegi nisam odbio mogućnost bilo kakve pomoći, ne samo profesionalne nego i lične prirode. Prema svakom kolegi se ponašam kao prema bratu.

Socijalistička partija Srbije kao da je malo izgubila levi kurs. Ne vidim mnogo borbe za socijalna pitanja. Da li nemate snage da promenite nešto ili je to nešto što mora da se proguta da bi vas SNS uzeo u koaliciju?
Socijalistička partija Srbije je uvek bila državotvorna partija. Nekad se moraju, zarad boljitka i pro-speriteta, donositi teške odluke i kompromisi koji će dati efekat tek u nekom narednom periodu. Naša država je bila ekonomski uništena. A Socijalistička partija Srbije je pokazala da je na strani države i naroda. U smislu da se održi i ekonomska i politička stabilnost, da državi Srbiji bude bolje. Sa svojim timom sam obišao 33 mesne organizacije. Imamo 1.856 članova, od toga 38 odsto čine žene, 28 odsto viso-koobrazovani i 25 odsto mladi. Moj plan i razmišljanja su da se ide na dodatno podmlađivanje partije. Mi smo dobro organizovana partija koja u svakom momentu zna šta hoće i partija kontinuiteta. To nije partija kratkog trajanja već dugog i najmanji korak je nešto što je rezultat kontinuiranog i dugog procesa i rada. Izuzetno sam zadovoljan spremnošću ljudi da budu u službi partije i spremnošću da budemo anga-žovani oko zajedničkog cilja, a to je što bolji rezultat našeg kandidata.