Kolumna: Četke & Metle

Štap i šargarepa

Nagradna igra u kojoj će revnosno građanstvo Srbije moći da učestvuje i dobije stan u Beogradu najavljena je još pre kraja prošle godine. Preduslov je da se skupljaju fiskalni računi. Sakupljene račune građani će moći od 1. februara da dostave u kovertama koje će biti besplatne u svim filijalama Pošte Srbije. Izvlačenja će se obaviti tokom marta i aprila, a najsrećniji će dobiti pomenuti stan u Beogradu, a gde drugde.
Ovo nije prva nagradna igra sa skupljanjem fiskalnih računa. Setićete se da je tako nešto još Božidar Đelić, ako se ne varam, promovisao kao borbu protiv sive ekonomije. Ne sećam se da je takav oblik popularizacije izdavanja fiskalnih računa dao neke spektakularne rezultate. Da je reklama, reklama je, ali opet se sve svede na fiskalne račune onih koji ih izdaju bila nagrada igra ili ne.
Svi znamo da u velikim trgovinskim lancima obavezno daju fiskalne račune. Veliki igrači se ne kockaju sa državom na taj način. Kod njih nema prometa bez evidencije. Tim „sportom“ se bave po manjim trgovinama, pekaricama, kafićima, frizerajima, šnajderajima i drugim poreski sumnjivim objektima. Razloga za poreski nedostojne radnje kojima se „neki“ bave ima na pretek, a najvažniji je onaj koji se tiče činjenice da ih inspektori retko kad hvataju u tim nepočinstvima. Da poreskih inspektora ima više, da su kontrole češće, ne bi nam trebale nagradne igre. Naplata poreza bi bila veće i bez stana u Beogradu u najavi.
Inače, porez na dodatu vrednost iliti PDV, čedo je evropskog poreskog sistema. Ima ga čak i Rusija. Ovaj poreski oblik ne vodi računa o ekonomskoj snazi obveznika. Isto opterećuje i onog sa minimalcem i onog sa platom od 100.000 dinara, ako me razumete. PDV u litri mleka je isti i za prvog i za drugog. Isti slučaj je i sa akcizama, to su porezi na potrošnju i kao takvi su uvek bili najizdašniji poreski oblik za svaki budžet. Evropska unija insistira na PDV i razvila je savršen mehanizam njegove kontrole i naplate, bez nagradnih igara.
Međutim, PDV ne postoji u Americi. Amerikanci bi se preturili preko glave kada bi im neko objašnjavao da je normalno da se porez plaća na potrošnju, naročito onu investicionu. Njihov poreski sistem više vodi računa o ekonomskoj snazi obveznika, bar u teoriji, pa tako, opet u teoriji bogatiji plaćaju više, a siromašniji manje godišnjeg poreza. Naglašavam da je ovo teorijski pristup, praktično sve možete saznati iz slučaja Tramp.
Ono što meni nije u ovoj našoj nagradnoj igri jasno je zašto država stanom u Beogradu nagrađuje potrošače? Kakva je, recimo, moja zasluga što ću u Maksiju ili Idei uzeti fiskalni račun, koji i inače uvek dobijem? Šta sam ja to doprinela borbi protiv sive ekonomije time što ću poslati fiskalni račun u besplatnoj (čuj, besplatnoj) koverti? Što meni uvek šargarepa, a štap sirotim preduzetnicima? Mislim da bi država stanom u Beogradu trebala da nagradi onog majčinog sina koji do sada nije izdavao fiskalne račune, a koji se od najave premijera naglo opoštenio i priveo svesti i savesti. Njemu treba dati stan i stimulisati ga da i dalje izdaje fiskale i plaća porez državici koja ga je tako lepo častila. Malo njemu šargarepa. Malo njemu nežnosti i pažnje od strane države, pa da vidiš kako ima da se plaća porez. Od biblijskih vremena bludni sin je uvek bio na većoj ceni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Required fields are marked *

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.