Miloš Kovač

Za­kon o sta­no­va­nju uvo­di red me­đu ur­ba­ni­zo­va­ne var­va­re

Скуп­шти­на Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца је 26. ју­ла про­шле го­ди­не до­не­ла од­лу­ку о осни­ва­њу Дру­штва са огра­ни­че­ном од­го­вор­но­шћу „Град­ско ста­но­ва­ње“. Ово при­вред­но дру­штво је осно­ва­но ра­ди одр­жа­ва­ња стам­бе­ног про­сто­ра и без­бед­но­сти ње­го­вог ко­ри­шће­ња, као и уре­ђе­ња, упра­вља­ња и да­ва­ња у за­куп по­слов­ног про­сто­ра и га­ра­жа ко­је су у вла­сни­штву Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца.

Раз­лог за осни­ва­ње овог при­вред­ног дру­штва и уки­да­ње Ди­рек­ци­је за из­град­њу Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца, пре­ма ре­чи­ма ди­рек­то­ра „Град­ског ста­но­ва­ња“ Ми­ло­ша Ко­ва­ча је то што је За­ко­ном про­пи­са­но да сва­ко јав­но пред­у­зе­ће до 2018. го­ди­не до­стиг­не од­ре­ђе­ни сте­пен са­мо­о­др­жи­во­сти, што зна­чи да мо­ра има­ти сво­је из­вор­не при­хо­де.

– Не­ће би­ти фи­нан­си­ра­ња из бу­џе­та, не­го ће сва јав­на пред­у­зе­ћа мо­ра­ти на тр­жи­шту да се бо­ре за се­бе и сво­ју по­зи­ци­ју. То је слу­чај и са „Град­ског ста­но­ва­ња“ – ка­же Ми­лош Ко­вач.
М НОВИНЕ: Све­до­ци смо да се у по­след­ње вре­ме ви­ше при­ча о ко­лек­тив­ном ста­но­ва­њу, до­нет је и нов за­кон. Све што се ти­че ста­но­ва­ња је по­ста­ло ве­о­ма ак­ту­ел­но, шта је основ­ни циљ пред­у­зе­ћа на чи­јем сте че­лу?
МИ­ЛОШ КО­ВАЧ: У ју­лу 2016. го­ди­не ово пред­у­зе­ће је осно­ва­но са ци­љем да се по­бољ­ша ква­ли­тет жи­во­та љу­ди у ко­лек­тив­ном ста­но­ва­њу. Ди­рек­ци­ја за из­град­њу гра­да сво­је­вре­ме­но ни­је по­све­ћи­ва­ла до­вољ­но па­жње овом про­бле­му. Ба­ви­ла се из­град­њом Гра­да, ве­ли­ким ин­фра­струк­тур­ним про­јек­ти­ма и ни­је би­ло про­сто­ра да се по­све­ти ис­кљу­чи­во обла­сти ста­но­ва­ња. Фор­ми­ра­њем по­себ­ног пред­у­зе­ћа за област ста­но­ва­ња омо­гу­ће­но нам је и да кон­ку­ри­ше­мо код фон­до­ва Европ­ске уни­је. Европ­ска уни­ја има усло­ве што се ти­че прав­ног об­ли­ка при­вред­ног дру­штва, та­ко да смо ми дру­штво са огра­ни­че­ном од­го­вор­но­шћу. ЕУ не по­зна­је об­лик јав­ног пред­у­зе­ћа и за­то Ди­рек­ци­ја ни­кад ни­је мо­гла да кон­ку­ри­ше за сред­ства. Та­ко­ђе, по­што смо д.о.о. пр­ви пут ће­мо сред­ства ко­ја су се аку­му­ли­ра­ла од те­ку­ћег одр­жа­ва­ња, мо­ћи да ко­ри­сти­мо као вид кре­ди­ти­ра­ња стам­бе­них згра­да чи­ји ста­на­ри не­ма­ју до­во­љан ка­па­ци­тет да ура­де не­ке ка­пи­тал­не ин­ве­сти­ци­је. То се де­си­ло у На­се­љу Ста­ри мост, у три згра­де. Ура­ђе­на је кров­на кон­струк­ци­ја. Ста­на­ри су има­ли не­што сред­ста­ва, не­ких 20 од­сто, а ми смо се укљу­чи­ли са бес­ка­мат­ном по­зај­ми­цом на пе­ри­од од две го­ди­не. Не­до­ста­ју­ћа сред­ства се по­де­ле на број ста­но­ва и 24 ме­се­ца и сва­ки вла­сник ста­на тач­но зна ко­ли­ко ће мо­ра­ти да пла­ћа. То до­са­да ни­је био слу­чај, и ово је за­и­ста не­што но­во.

Не мо­же­мо се по­хва­ли­ти од­но­сом пре­ма за­јед­нич­кој имо­ви­ни. Мно­ги ста­на­ри не­ће да пла­ћа­ју одр­жа­ва­ње. Шта ће се ту про­ме­ни­ти, шта до­но­си но­ви за­кон о ста­но­ва­њу?
Љу­ди мо­ра­ју да схва­те да су стам­бе­не згра­де за­јед­нич­ка ку­ћа и да не мо­гу да као сво­ју имо­ви­ну по­сма­тра­ју са­мо свој стан, а да их не за­ни­ма шта се де­ша­ва са це­лом згра­дом. Но­ви За­кон о ста­но­ва­њу иде у том сме­ру. Он ће уне­ти мно­ге но­ви­не. Не­ће ви­ше мо­ћи ста­нар у при­зе­мљу да иг­но­ри­ше квар на лиф­ту или про­ки­шња­ва­ње кро­ва, за­то што то ње­га лич­но не по­га­ђа. Или не­ко са ви­ших спра­то­ва да иг­но­ри­ше за­че­пље­ње ка­на­ли­за­ци­је, на при­мер. За­кон о ста­но­ва­њу је усво­јен. Све ло­кал­не са­мо­у­пра­ве има­ју рок од го­ди­ну да­на да офор­ме ре­ги­стар стам­бе­них згра­да, да се во­ди ком­плет­на еви­ден­ци­ја стам­бе­них згра­да. Ми у на­шој еви­ден­ци­ји већ сад има­мо из­ме­ђу 80 и 90 од­сто свих стам­бе­них згра­да, уве­шће­мо са­мо оне но­ви­је згра­де. Због ме­ња­ња ра­ни­је за­кон­ске ре­гу­ла­ти­ве има­мо пот­пу­но не­у­ре­ђе­ну си­ту­а­ци­ју. Не­ке згра­де су иза­шле из си­сте­ма одр­жа­ва­ња, не­где су ста­на­ри са­ми из­во­ди­ли ин­ста­ла­ци­је, за­јед­нич­ка стру­ја је про­блем, ход­ни­ци су у очај­ном ста­њу. Има ту мно­го про­бле­ма, али мо­рам да при­ме­тим да мла­ђи љу­ди бо­ље уоча­ва­ју по­тре­бу одр­жа­ва­ња за­јед­нич­ких про­сто­ри­ја и згра­де у це­ли­ни. Они су углав­ном куп­ци ста­но­ва у но­ви­јим згра­да­ма и углав­ном са та­квим ста­на­ри­ма има­мо од­мах уго­во­ре­ну са­рад­њу јер су све­сни да је одр­жа­ва­ње згра­де нео­п­ход­но.

Мла­ђи љу­ди ни­су на­ви­кли да до­би­ја­ју ста­но­ве, не­го их ку­пу­ју. И то по тр­жи­шној це­ни, углав­ном на кре­дит ко­ји ће го­ди­на­ма от­пла­ћи­ва­ти. Мо­жда отуд и њи­хов до­ма­ћин­ски од­нос пре­ма це­ли­ни згра­де?
Ве­ро­ват­но има и то­га. Не­кад је све што се ти­че одр­жа­ва­ња дру­га­чи­је функ­ци­о­ни­са­ло. Цу­ри сла­ви­на, ста­нар ја­ви, не­ко до­ђе и за­ме­ни. Сад је дру­га­чи­је вре­ме. Све има сво­ју це­ну и сви смо на тр­жи­шту. Мно­ги од вла­сни­ка ста­но­ва су их, да бу­де­мо по­ште­ни, вр­ло јеф­ти­но ку­пи­ли де­ве­де­се­тих го­ди­на. И кад за­тво­ре вра­та свог ста­на по­на­ша­ју се као да оно што је у ход­ни­ку ни­је њи­хо­во.

Да ли ће ло­кал­на са­мо­у­пра­ва на не­ки на­чин по­мо­ћи у са­на­ци­ји по­сто­је­ћег ста­ња?
На­и­шли смо на раз­у­ме­ва­ње Гра­да и у јед­ном де­лу ло­кал­на са­мо­у­пра­ва ће су­фи­нан­си­ра­ти ин­ве­сти­ци­о­не про­јек­те. Сред­ства ће се да­ва­ти за одр­жа­ва­ње за­јед­нич­ких про­сто­ри­ја, али сва­ка­ко да ће ста­на­ри мо­ра­ти и са­ми да уло­же сред­ства. Мо­ра да се ме­ња и свест љу­ди, да се схва­ти да је це­ли­на згра­де ве­о­ма бит­на и да је вла­сни­штво свих ста­на­ра.

Ста­на­ри у ко­лек­тив­ном ста­но­ва­њу су у бо­љој по­зи­ци­ји у од­но­су на вла­сни­ке ин­ди­ви­ду­ал­них ку­ћа. Ни­је би­ло за­кон­ске санк­ци­је за не­пла­ћа­ње одр­жа­ва­ња згра­да. Да ли је нов за­кон ту не­што про­ме­нио?
Не­пла­ћа­ње одр­жа­ва­ња по­вла­чи за со­бом и нов­ча­ну ка­зну због нео­др­жа­ва­ња згра­де. По­о­штре­не су нор­ме у том де­лу. Ста­на­ри мо­ра­ју да схва­те да се си­ту­а­ци­ја дра­стич­но про­ме­ни­ла. Сла­жем се да су ста­на­ри у ко­лек­тив­ном ста­но­ва­њу на не­ки на­чин при­ви­ле­го­ва­ни, али у пер­спек­ти­ви ће­мо по­ку­ша­ти и да ин­ди­ви­ду­ал­ни об­лик ста­но­ва­ња укљу­чи­мо у си­стем одр­жа­ва­ња. Да пла­ћа­ју од­ре­ђе­ну на­док­на­ду и да ви­ди­мо шта би за­уз­врат мо­гло да им се ура­ди у сми­слу одр­жа­ва­ња ку­ћа.

Ка­ко ће се од­ре­ђи­ва­ти про­фе­си­о­нал­ни управ­ни­ци? Да ли згра­да мо­ра да има ли­цен­ци­ра­ног управ­ни­ка по но­вом за­ко­ну?
По но­вом за­ко­ну стам­бе­не згра­де ће мо­ра­ти, као прав­на ли­ца да бу­ду ре­ги­стро­ва­не у АПР, мо­ра­ће да има­ју књи­го­во­ђу, да пре­да­ју за­вр­шне ра­чу­не, да има­ју ра­чун у по­слов­ној бан­ци. Што се ти­че управ­ни­ка згра­да, ако се ста­на­ри ор­га­ни­зу­ју и до­го­во­ре ко ће им би­ти управ­ник, они не мо­ра­ју да га пла­ћа­ју, под усло­вом да то ли­це при­ста­не на бес­пла­тан ан­га­жман. Ме­ђу­тим, ако се не до­го­во­ре, он­да ће им ло­кал­на са­мо­у­пра­ва од­ре­ди­ти ли­цен­ци­ра­ног управ­ни­ка. Тај управ­ник је до­дат­ни тро­шак за згра­ду. За­кон по­ку­ша­ва да мо­ти­ви­ше ста­на­ре да се ор­га­ни­зу­ју и укљу­че у по­сао око одр­жа­ва­ња зга­де. На­ша пре­по­ру­ка је да управ­ни­ка иза­бе­ру ме­ђу ста­на­ри­ма, јер сва­ка дру­га ва­ри­јан­та је ску­пља. Пла­та ли­цен­ци­ра­ног управ­ни­ка не­ће би­ти бе­зна­чај­на су­ма. Управ­ник стам­бе­не згра­де има до­ста оба­ве­за и од­го­вор­но­сти по но­вом за­ко­ну. Уво­де се нов­ча­не ка­зне за не­спро­во­ђе­ње од­ре­ђе­них рад­њи. За­кон ка­же да ло­кал­на са­мо­у­пра­ва про­пи­су­је ми­ни­мал­ни из­нос за те­ку­ће одр­жа­ва­ње. Управ­ник је ду­жан да сред­ства тро­ши на­мен­ски.

Шта ако ста­на­ри не­ће да пла­ћа­ју одр­жа­ва­ње?
Ка­зне за оне ко­ји не пла­ћа­ју те­ку­ће одр­жа­ва­ње иде до 5.000 ди­на­ра. Про­це­на је да ће те­ку­ће одр­жа­ва­ње би­ти од 400 до 500 ди­на­ра, ако се то­ме до­да ка­зна и на­кна­да из­вр­ши­те­љу, то су већ зна­чај­на сред­ства. Али, вра­ћа­мо се на по­че­так, згра­де мо­ра­ју да се одр­жа­ва­ју. Има­те огро­ман број згра­да у Срем­ској Ми­тро­ви­ци у ко­је кад уђе­те има­те ути­сак да се на­ла­зи­те у не­ком хо­рор фил­му.