Atomski zdesna
Atomski zdesna i atomski sleva bile su naredbe tokom pešadijske …
Miloš Kovač
Zakon o stanovanju uvodi red među urbanizovane varvareСкупштина Града Сремска Митровица је 26. јула прошле године донела одлуку о оснивању Друштва са ограниченом одговорношћу „Градско становање“. Ово привредно друштво је основано ради одржавања стамбеног простора и безбедности његовог коришћења, као и уређења, управљања и давања у закуп пословног простора и гаража које су у власништву Града Сремска Митровица.
Разлог за оснивање овог привредног друштва и укидање Дирекције за изградњу Града Сремска Митровица, према речима директора „Градског становања“ Милоша Ковача је то што је Законом прописано да свако јавно предузеће до 2018. године достигне одређени степен самоодрживости, што значи да мора имати своје изворне приходе.
– Неће бити финансирања из буџета, него ће сва јавна предузећа морати на тржишту да се боре за себе и своју позицију. То је случај и са „Градског становања“ – каже Милош Ковач.
М НОВИНЕ: Сведоци смо да се у последње време више прича о колективном становању, донет је и нов закон. Све што се тиче становања је постало веома актуелно, шта је основни циљ предузећа на чијем сте челу?
МИЛОШ КОВАЧ: У јулу 2016. године ово предузеће је основано са циљем да се побољша квалитет живота људи у колективном становању. Дирекција за изградњу града својевремено није посвећивала довољно пажње овом проблему. Бавила се изградњом Града, великим инфраструктурним пројектима и није било простора да се посвети искључиво области становања. Формирањем посебног предузећа за област становања омогућено нам је и да конкуришемо код фондова Европске уније. Европска унија има услове што се тиче правног облика привредног друштва, тако да смо ми друштво са ограниченом одговорношћу. ЕУ не познаје облик јавног предузећа и зато Дирекција никад није могла да конкурише за средства. Такође, пошто смо д.о.о. први пут ћемо средства која су се акумулирала од текућег одржавања, моћи да користимо као вид кредитирања стамбених зграда чији станари немају довољан капацитет да ураде неке капиталне инвестиције. То се десило у Насељу Стари мост, у три зграде. Урађена је кровна конструкција. Станари су имали нешто средстава, неких 20 одсто, а ми смо се укључили са бескаматном позајмицом на период од две године. Недостајућа средства се поделе на број станова и 24 месеца и сваки власник стана тачно зна колико ће морати да плаћа. То досада није био случај, и ово је заиста нешто ново.
Не можемо се похвалити односом према заједничкој имовини. Многи станари неће да плаћају одржавање. Шта ће се ту променити, шта доноси нови закон о становању?
Људи морају да схвате да су стамбене зграде заједничка кућа и да не могу да као своју имовину посматрају само свој стан, а да их не занима шта се дешава са целом зградом. Нови Закон о становању иде у том смеру. Он ће унети многе новине. Неће више моћи станар у приземљу да игнорише квар на лифту или прокишњавање крова, зато што то њега лично не погађа. Или неко са виших спратова да игнорише зачепљење канализације, на пример. Закон о становању је усвојен. Све локалне самоуправе имају рок од годину дана да оформе регистар стамбених зграда, да се води комплетна евиденција стамбених зграда. Ми у нашој евиденцији већ сад имамо између 80 и 90 одсто свих стамбених зграда, увешћемо само оне новије зграде. Због мењања раније законске регулативе имамо потпуно неуређену ситуацију. Неке зграде су изашле из система одржавања, негде су станари сами изводили инсталације, заједничка струја је проблем, ходници су у очајном стању. Има ту много проблема, али морам да приметим да млађи људи боље уочавају потребу одржавања заједничких просторија и зграде у целини. Они су углавном купци станова у новијим зградама и углавном са таквим станарима имамо одмах уговорену сарадњу јер су свесни да је одржавање зграде неопходно.
Млађи људи нису навикли да добијају станове, него их купују. И то по тржишној цени, углавном на кредит који ће годинама отплаћивати. Можда отуд и њихов домаћински однос према целини зграде?
Вероватно има и тога. Некад је све што се тиче одржавања другачије функционисало. Цури славина, станар јави, неко дође и замени. Сад је другачије време. Све има своју цену и сви смо на тржишту. Многи од власника станова су их, да будемо поштени, врло јефтино купили деведесетих година. И кад затворе врата свог стана понашају се као да оно што је у ходнику није њихово.
Да ли ће локална самоуправа на неки начин помоћи у санацији постојећег стања?
Наишли смо на разумевање Града и у једном делу локална самоуправа ће суфинансирати инвестиционе пројекте. Средства ће се давати за одржавање заједничких просторија, али свакако да ће станари морати и сами да уложе средства. Мора да се мења и свест људи, да се схвати да је целина зграде веома битна и да је власништво свих станара.
Станари у колективном становању су у бољој позицији у односу на власнике индивидуалних кућа. Није било законске санкције за неплаћање одржавања зграда. Да ли је нов закон ту нешто променио?
Неплаћање одржавања повлачи за собом и новчану казну због неодржавања зграде. Пооштрене су норме у том делу. Станари морају да схвате да се ситуација драстично променила. Слажем се да су станари у колективном становању на неки начин привилеговани, али у перспективи ћемо покушати и да индивидуални облик становања укључимо у систем одржавања. Да плаћају одређену надокнаду и да видимо шта би заузврат могло да им се уради у смислу одржавања кућа.
Како ће се одређивати професионални управници? Да ли зграда мора да има лиценцираног управника по новом закону?
По новом закону стамбене зграде ће морати, као правна лица да буду регистроване у АПР, мораће да имају књиговођу, да предају завршне рачуне, да имају рачун у пословној банци. Што се тиче управника зграда, ако се станари организују и договоре ко ће им бити управник, они не морају да га плаћају, под условом да то лице пристане на бесплатан ангажман. Међутим, ако се не договоре, онда ће им локална самоуправа одредити лиценцираног управника. Тај управник је додатни трошак за зграду. Закон покушава да мотивише станаре да се организују и укључе у посао око одржавања згаде. Наша препорука је да управника изаберу међу станарима, јер свака друга варијанта је скупља. Плата лиценцираног управника неће бити безначајна сума. Управник стамбене зграде има доста обавеза и одговорности по новом закону. Уводе се новчане казне за неспровођење одређених радњи. Закон каже да локална самоуправа прописује минимални износ за текуће одржавање. Управник је дужан да средства троши наменски.
Шта ако станари неће да плаћају одржавање?
Казне за оне који не плаћају текуће одржавање иде до 5.000 динара. Процена је да ће текуће одржавање бити од 400 до 500 динара, ако се томе дода казна и накнада извршитељу, то су већ значајна средства. Али, враћамо се на почетак, зграде морају да се одржавају. Имате огроман број зграда у Сремској Митровици у које кад уђете имате утисак да се налазите у неком хорор филму.