Dr Vladimir Lukić

Le­ka­ri su po­sta­li ad­mi­ni­stra­tiv­ni rad­ni­ci

Dr Vla­di­mir Lu­kić, spe­ci­ja­li­sta fi­zi­kal­ne me­di­ci­ne i re­ha­bi­li­ta­ci­je, na me­sto vr­ši­o­ca du­žno­sti di­rek­to­ra Do­ma zdra­vlja Srem­ska Mi­tro­vi­ca po­sta­vljen je vo­ljom skup­štin­ske ve­ći­ne mi­tro­vač­kog par­la­men­ta 23. no­vem­bra pro­šle go­di­ne. Me­di­cin­ski fa­kul­tet za­vr­šio je u No­vom Sa­du, gde je i spe­ci­ja­li­zi­rao, a od 2000. za­po­slen je u mi­tro­vač­kom Do­mu zdra­vlja. Ra­dio je ne­ko­li­ko go­di­na kao le­kar op­šte prak­se, da bi 2009. go­di­ne po­stao deo ti­ma Slu­žbe fi­zi­kal­ne me­di­ci­ne. Ože­njen je i otac če­tvo­ro de­ce, što je sva­ka­ko vred­no po­što­va­nja.
U svom pr­vom in­ter­vju za M no­vi­ne, če­tr­de­set­če­tvo­ro­go­di­šnji dr Lu­kić go­vo­rio je o pla­no­vi­ma ka­ko bi pri­mar­nu zdrav­stve­nu za­šti­tu po­di­gao na još vi­ši ni­vo, in­ve­sti­ci­ja­ma pred­vi­đe­nim za ovu go­di­nu, kao i o ra­ci­o­na­li­za­ci­ji bro­ja za­po­sle­nih.

M NO­VI­NE: Ko­li­ko ste za­do­volj­ni za­te­če­nim sta­njem i si­tu­a­ci­jom ko­ju Vam je osta­vio Vaš pret­hod­nik dr Du­ško Ma­džić?
DR VLA­DI­MIR LU­KIĆ: Mo­gu da bu­dem za­do­vo­ljan jer je dr Ma­džić, ka­da je na­pu­štao Dom zdra­vlja, osta­vio po­zi­ti­van sal­do na ra­ču­nu. To je do­bro, ali ka­da sam se ma­lo bo­lje upo­znao sa funk­ci­o­ni­sa­njem ove zdrav­stve­ne usta­no­ve, vi­deo sam od­re­đe­ne pro­ble­me u ra­du ne­kih slu­žbi. Zbog to­ga sam oba­vio raz­go­vo­re sa na­čel­ni­ci­ma slu­žbi Do­ma zdra­vlja. Po­sto­je pro­ble­mi u sto­ma­to­lo­škoj slu­žbi oko sa­me or­ga­ni­za­ci­je. Po­sta­vljen je no­vi na­čel­nik, dr Gor­da­na Sta­ni­vu­ko­vić ko­joj sam pre­pu­stio da­lje funk­ci­o­ni­sa­nje slu­žbe. Od sko­ra sam ov­de, ali mi­slim da Mi­ni­star­stvo zdra­vlja tre­ba da po­sta­vi pra­vi­la igre i da ma­lo vi­še vo­di ra­ču­na o do­mo­vi­ma zdra­vlja.

Pro­jek­tom par­ti­ci­pa­tiv­no bu­dže­ti­ra­nje, gra­đa­ni Srem­ske Mi­tro­vi­ce su iza­bra­li da se u ovoj go­di­ni re­no­vi­ra­ju zdrav­stve­ne am­bu­lan­te. Šta će se sve ra­di­ti?
Dra­go mi je da su gra­đa­ni Srem­ske Mi­tro­vi­ce od­lu­či­li da se deo sred­sta­va iz bu­dže­ta opre­de­li za re­no­vi­ra­nje i adap­ta­ci­ju zdrav­stve­nih usta­no­va. I po­red ve­li­kih ula­ga­nja u pret­hod­nom pe­ri­o­du i da­lje po­sto­je am­bu­lan­te ko­je u pot­pu­no­sti ne­za­do­vo­lja­va­ju uslo­ve za kva­li­te­tan rad. Dom zdra­vlja Srem­ska Mi­tro­vi­ca oba­vlja zdrav­stve­nu de­lat­nost u 22 se­o­ske i se­dam grad­skih am­bu­lan­ti. Ob­i­šao sam sve am­bu­lan­te i mi­slim da su u naj­lo­ši­jem sta­nju am­bu­lan­te u Ra­den­ko­vi­ću, Ve­li­kim Ra­din­ci­ma i Mar­tin­ci­ma. Za ovu go­di­nu je pla­ni­ra­no da se iz­dvo­je sred­stva iz bu­dže­ta Gra­da za adap­ta­ci­ju zdrav­stve­ne sta­ni­ce Ve­li­ki Ra­din­ci, gde bi se re­no­vi­rao krov, okre­či­le unu­tra­šnje pro­sto­ri­je i fa­sa­da zgra­de. Plan je da se re­kon­struiše objeka­t pe­di­ja­tri­je u La­ćar­ku, gde bi se ra­dio krov, ura­dio bi se pri­stup­ni put do pe­di­ja­tri­je, a pred­vi­đe­no je i kre­če­nje i ure­đe­nje fa­sa­de na objek­tu pe­di­ja­tri­je i am­bu­lan­te u La­ćar­ku. Tre­ba da se ra­di iz­grad­nja pri­la­znog pu­ta za Slu­žbu fi­zi­kal­ne me­di­ci­ne i re­ha­bi­li­ta­ci­je. Za ove pro­jek­te smo tra­ži­li od Gra­da da nam iz­dvo­ji sred­stva. Mi­šlje­nja sam da se­o­ske am­bu­lan­te tre­ba da ima­ju ma­le funk­ci­o­nal­ne objek­te, ko­je mo­gu da se jef­ti­no odr­ža­va­ju. Mi­slim da ne­ma po­tre­be za me­ga­lo­man­skim objek­ti­ma u ko­ji­ma dnev­no do­đe pet pa­ci­je­na­ta.

Krat­ko ste na me­stu di­rek­to­ra, ali šta su po Va­ma pri­o­ri­te­ti Do­ma zdra­vlja?
Na­pra­vio sam li­stu pri­o­ri­te­ta šta je po­red go­re na­ve­de­nog po­treb­no ura­di­ti. Na pri­mer, u Mar­tin­ci­ma je lo­ša ka­na­li­za­ci­ja, čim se za­pu­ši sep­tič­ka ja­ma po­ja­vi se fle­ka na zi­du i cu­ri u če­ka­o­ni­ci. Po me­ni je to ur­gent­no, ali ne mo­že ni­šta da se ra­di do pro­le­ća. Što se ti­če opre­mlje­no­sti, ža­li­li su mi se u ne­ko­li­ko am­bu­lan­ti da im je po­tre­ban EKG apa­rat, ali mi­slim da je si­tu­a­ci­ja za­do­vo­lja­va­ju­ća. Na­rav­no da ima opre­me ko­ju tre­ba za­no­vi­ti, ali sve to za­vi­si od fi­nan­sij­skih sred­sta­va. Pr­vo što sam pla­ni­rao je da se or­ga­ni­zu­je­mo oko za­ka­zi­va­nja pre­gle­da, da na­pra­vi­mo ba­zu po­da­ta­ka i da po­zi­va­mo pa­ci­jen­te na pre­ven­tiv­ne pre­gle­de, što je naj­va­žni­je. Mi smo pri­mar­ni ni­vo i pre­ven­tiv­ni pre­gle­di su na­ša osnov­na de­lat­nost.
Hit­na po­moć ra­di u pro­sto­ri­ja­ma ko­je smo do­bi­li na ko­ri­šće­nje od Op­šte bol­ni­ce Srem­ska Mi­tro­vi­ca, za­po­sle­ni ra­de u 132 kva­dra­ta. Mi­šlje­nja sam da je nji­ma po­tre­ban ve­ći pro­stor, oko 300 do 350 kva­dra­ta, gde bi oni mo­gli or­ga­ni­zo­va­ti i obu­ku za pru­ža­nje pr­ve po­mo­ći. Vo­zi­la Hit­ne po­mo­ći sa kva­li­tet­nom i sku­po­ce­nom opre­mom nam sto­je na par­kin­gu bol­ni­ce na ni­skim tem­pe­ra­tu­ra­ma. Ta­ko da nam je po­tre­ban ga­ra­žni pro­stor. Mi za­jed­no sa Gra­dom gle­da­mo gde bismo mo­gli da sme­sti­mo Hit­nu po­moć. Znam da je Grad u ve­li­kim in­ve­sti­ci­ja­ma, ali se na­dam da će i to da bu­de pri­o­ri­tet.
Že­lja mno­gih za­po­sle­nih je i iz­grad­nja jed­nog cen­tral­nog do­ma zdra­vlja. Ta­da bi bi­la bo­lja sa­rad­nja me­đu slu­žba­ma, svi bismo bi­li na istom me­stu, da ne go­vo­rim o kva­li­te­tu ra­da i ra­ci­o­na­li­za­ci­ji. Sam obje­kat bi bi­lo lak­še odr­ža­va­ti.

Na­ja­vlju­je se ra­ci­o­na­li­za­ci­ja ne­zdrav­stve­nih rad­ni­ka u do­mo­vi­ma zdra­vlja i bol­ni­ca­ma. Ka­kva je si­tu­a­ci­ja u mi­tro­vač­kom Do­mu zdra­vlja? Da li će ove go­di­ne bi­ti ot­pu­šta­nja rad­ni­ka i da li Do­mu zdra­vlja ne­do­sta­je struč­nog ka­dra, pre sve­ga le­ka­ra?
U Do­mu zdra­vlja za­ključ­no sa 4. ja­nu­a­rom ima­mo 424 za­po­sle­na rad­ni­ka. Po ka­drov­skom pla­nu iz 2013. mo­že­mo ima­ti 425 rad­ni­ka, a nor­mi­ra­no je 90 le­ka­ra. Mi tre­nut­no ima­mo 89 le­ka­ra, od ko­jih su 46 spe­ci­ja­li­sti, osta­li su op­šte prak­se i tro­je je na spe­ci­ja­li­za­ci­ji. Na sto­ma­to­lo­gi­ji ima­mo 23 ugo­vo­re­na rad­ni­ka, od ko­jih 22 pla­ća Re­pu­blič­ki fond za zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje i jed­nog pla­ća Grad Srem­ska Mi­tro­vi­ca. I da­lje je na sna­zi za­bra­na za­po­šlja­va­nja osim u slu­ča­je­vi­ma po­ro­dilj­skog od­su­stva i od­su­stva zbog bo­lo­va­nja pre­ko 30 da­na. Od­la­zak u pen­zi­ju i ras­kid ugo­vo­ra o ra­du na zah­tev za­po­sle­nog nam ne do­zvo­lja­va pri­jem no­vih rad­ni­ka, bez mi­šlje­nja mi­ni­star­stva. Ta­ko da nam to uspo­ra­va pro­ces ra­da. Mi smo tra­ži­li da nam Mi­ni­star­stvo zdra­vlja odo­bri da za­po­sli­mo dva le­ka­ra (je­dan je oti­šao u pen­zi­ji, a dru­gi je ras­ki­nuo ugo­vor i oti­šao u ino­stran­stvo), pet me­di­cin­skih teh­ni­ča­ra, jed­nog psi­ho­lo­ga i dve spre­ma­či­ce i da nam Fond njih pla­ti. Da li će nam odo­bri­ti, ne znam, če­ka­mo od­go­vor.
Što se ti­če ne­zdrav­stve­nih rad­ni­ka, mo­ra­će­mo da po­stu­pi­mo po pre­po­ru­ka­ma dr­ža­ve. Ne mo­že­mo ni­šta dru­go da ra­di­mo od ono­ga ka­ko je pro­pi­sa­no. Po­na­ša­mo se u skla­du sa tim. Mo­je lič­no mi­šlje­nje je da je gre­ška što je do­šlo do raz­dva­ja­nja Me­di­cin­skog cen­tra na bol­ni­cu i dom zdra­vlja, jer se du­pli­ra­ju ka­dro­vi, opre­ma i po­či­nje ri­val­stvo me­đu ka­dro­vi­ma.

Ne­po­sred­no pred no­vo­go­di­šnje pra­zni­ke u slu­žbi Hit­ne po­mo­ći do­go­dio se in­ci­dent, ka­da je žen­ska oso­ba raz­lu­pa­la so­bu za pri­jem i uni­šti­la me­di­cin­ski ma­te­ri­jal. Ka­ko sta­ti na put ova­kvim po­ja­va­ma?
Ne­pri­jat­ni do­ga­đa­ji se na­ža­lost de­ša­va­ju, ali mi­slim da se do­brom or­ga­ni­za­ci­jom mo­gu pre­va­zi­ći i sve­sti na naj­ma­nju mo­gu­ću me­ru. Mi­šlje­nja sam da se ta­kve sce­ne naj­če­šće de­ša­va­ju iz ne­ko­li­ko raz­lo­ga. Pr­vi je zbog du­gog če­ka­nja na pre­gled, dru­gi je zbog ne­za­do­volj­stva pru­že­nom uslu­gom, za­tim ima­mo si­tu­a­ci­ju ka­da oso­be do­la­ze u al­ko­ho­li­sa­nom sta­nju ili pod dej­stvom psi­ho­ak­tiv­nih sup­stan­ci. Ovo je ne­što što naj­vi­še po­ga­đa pa­ci­jen­ta. Na ova po­sled­nja dva mo­že­mo uti­ca­ti ta­ko što će­mo na is­tu­re­ne punk­to­ve po­sta­vi­ti rad­ni­ke obez­be­đe­nja. Pr­ve dve stav­ke mo­gu se re­ši­ti an­ga­žo­va­njem za­ko­no­dav­stva, za­ko­no­dav­ni si­stem tre­ba da ras­te­re­ti rad­ni­ke od ne­po­treb­nih ad­mi­ni­stra­tiv­nih po­slo­va, da bi oni mo­gli vi­še vre­me­na da po­sve­te pa­ci­jen­tu. Ad­mi­ni­stra­tiv­ni po­slo­vi tre­ba da se pre­pu­ste in­for­ma­ti­ča­ri­ma i sta­ti­sti­ča­ri­ma, mi smo da­nas po­sta­li i sta­ti­sti­ča­ri.