Slađan Mančić

Otvaramo fabrike i u selima

Kraj go­di­ne je pri­li­ka da se su­mi­ra šta je ura­đe­no u go­di­ni na iz­ma­ku ka­da je reč o raz­vo­ju rum­ske op­šti­ne, in­ve­sti­ci­ja­ma, no­vim rad­nim me­sti­ma, po­bolj­ša­nju uslo­va ži­vo­ta gra­đa­na, ali i to­me šta se pla­ni­ra u na­red­noj go­di­ni. To je i te­ma na­šeg raz­go­vo­ra sa pr­vim čo­ve­kom rum­ske op­šti­ne Sla­đa­nom Man­či­ćem.

M NO­VI­NE: Ko­li­ko je in­ve­sti­ci­ja bi­lo u ovoj go­di­ni? Šta se gra­di­, ko­je fir­me su po­če­le sa pro­iz­vod­njom i ka­kvi su pla­no­vi za sle­de­ću go­di­nu?
SLA­ĐAN MAN­ČIĆ: Go­di­na ko­ja se bli­ži kra­ju mo­že se sma­tra­ti uspe­šnom, ka­da je reč o in­ve­sti­ci­ja­ma u na­šoj op­šti­ni. Na­ja­vi­li smo če­ti­ri in­ve­sti­ci­je ko­je se pri­vo­de kra­ju i po­čet­kom 2017. go­di­ne će bi­ti otva­ra­nje tih fa­bri­ka. Kon­kret­no, mi­slim na fa­bri­ku ko­ju gra­di ne­pal­ska kom­pa­ni­ja „Si­no­vejšn gru­pa“ ko­ja će upo­sli­ti 409 rad­ni­ka i u fe­bru­a­ru bi tre­ba­lo da poč­ne sa ra­dom. Fran­cu­ski „Ha­čin­son“ pri­vo­di kra­ju grad­nju svo­je dru­ge fa­bri­ke, za­vr­še­tak se oče­ku­je naj­ka­sni­je do mar­ta, i ona bi tre­ba­la da upo­sli oko 400 li­ca. U tom no­vom po­go­nu već je 76 lju­di na obu­ci. U Do­brin­ci­ma svo­ju fa­bri­ku gra­di ita­li­jan­ska fir­ma „La Li­nea Ver­de“ ko­ja će upo­sli­ti pre­ko 100 lju­di. Bit­no je da lju­di osta­nu u se­li­ma i da ra­de, bi­će an­ga­žo­va­ni i ko­o­pe­ran­ti da ugo­va­ra­ju sa nji­ma pro­iz­vod­nju, što je do­dat­ni po­sao za po­ljo­pri­vred­ni­ke, uz obez­be­đen pla­sman i za­ga­ran­to­va­nu ce­nu. Če­tvr­ta je do­ma­ća kom­pa­ni­ja „Ru­me­kon“, ko­ja za­vr­ša­va svoj obje­kat na Rum­skoj pe­tlji i ko­ja će, ta­ko­đe, za­po­sli­ti 100 rad­ni­ka. Ra­du­je i či­nje­ni­ca da ne je­nja­va in­te­re­so­va­nje za in­ve­sti­ci­je na te­ri­to­ri­ji na­še op­šti­ne, ta­ko da smo pro­da­li fir­mi „MM Fruts“ iz Be­o­gra­da dva hek­ta­ra gde će se gra­di­ti fa­bri­ka za pro­iz­vod­nju am­ba­la­že za vo­će, a grad­nja po­či­nje na­red­ne go­di­ne. U Rad­noj zo­ni Za­pad kod „Ru­me­na“ u to­ku je pro­ce­du­ra oko pro­da­je ze­mlji­šta za če­ti­ri in­ve­sti­to­ra. Fir­ma iz Ru­me je za­in­te­re­so­va­na za fa­bri­ku be­to­na, „AMC“ pro­ši­ru­je svoj po­gon, „Ma­tis“ iz Iva­nji­ce je do­sta­vio pi­smo o na­me­ra­ma za ku­po­vi­nu dva hek­ta­ra i rum­ski „Fre­zal“ ku­pu­ju u toj zo­ni je­dan hek­tar gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta. Ovo ze­mlji­šte je dr­žav­no vla­sni­štvo pa po­stu­pak pro­da­je vo­di Di­rek­ci­ja za imo­vi­nu Re­pu­bli­ke Sr­bi­je.

Ka­ko ste za­do­volj­ni ra­dom fir­mi ko­je su po­če­le pro­iz­vod­nju? Da li se pri­dr­ža­va­ju pot­pi­sa­nih ugo­vo­ra i ko­li­ko je ove go­di­ne upo­sle­no ukup­no rad­ni­ka, ako zna­mo da je pro­šle go­di­ne bi­lo re­či o oko 1.500 no­vih rad­nih me­sta?
Fir­me po­štu­ju do­go­vo­re­ne oba­ve­ze, a „Ha­čin­son“ i „Helt ker“ su upo­sli­li i vi­še od pla­ni­ra­nog bro­ja rad­ni­ka, što nas ra­du­je. Ka­ko se sma­nju­je ne­za­po­sle­nost i za­ra­de rad­ni­ka ra­stu, jer se u ovom mo­men­tu tra­ži do­bar rad­nik, a to mo­ra da se pla­ti. Ne sto­ji pri­med­ba da se ra­di za mi­ni­ma­lac, go­to­vo u svim kom­pa­ni­ja­ma ko­je su otvo­re­ne naj­ni­ža pla­ta je 28.000, 29.000 di­na­ra, ima ih i do 40.000, a „Al­bon“ dr­ži pri­mat u za­ra­da­ma sa pla­ta­ma od 50.000 do 60.000 di­na­ra. I „Kal­ce­do­ni­ja“, ko­ja je ima­la ube­dlji­vo naj­ni­že za­ra­de, sa­da mo­ra da po­ve­ća­va pla­te i mi­slim da za­ra­de ni­su na ni­vou mi­ni­mal­ca. Na­rav­no, za sa­da je sva­ka za­ra­da, u od­no­su na po­tre­be još uvek ma­la, ali su u ova­kvim uslo­vi­ma ipak pri­stoj­ne i mi­slim da su za­po­sle­ni u ve­ći­ni tih fir­mi za­do­volj­ni. Mi­slim da će i ubu­du­će pla­te ra­sti, jer je stal­na po­tre­ba za rad­ni­ci­ma, ta­ko da se or­ga­ni­zu­ju i raz­go­vo­ri po se­li­ma, ali do­la­ze i ne­za­po­sle­ni iz dru­gih op­šti­na i to nas ra­du­je. Lju­di se sva­ko­dnev­no za­po­šlja­va­ju, sto­je na fir­ma­ma ogla­si da se stal­no tra­že rad­ni­ci od­re­đe­nih pro­fi­la. Da­kle i ove go­di­ne bi­će oko 1.000 no­vih rad­nih me­sta ka­ko smo i na­ja­vi­li. S ob­zi­rom na to da ove če­ti­ri fa­bri­ke po­či­nju sa ra­dom po­čet­kom sle­de­će go­di­ne si­gur­no je da će­mo za­po­sli­ti još oko 1.000 lju­di, ako ne i vi­še. U to­ku su raz­go­vo­ri sa još ne­kim in­ve­sti­to­ri­ma, ali ovaj broj je si­gu­ran. Da­kle, ima me­sta za one ko­ji ho­će da ra­de. Vi­di­mo da su pu­ni auto­bu­si ko­ji vo­ze rad­ni­ke na po­sao, kao i par­kin­zi is­pred tih fa­bri­ka, što me ra­du­je.

Po­ve­ća­njem za­po­sle­no­sti pri­li­vi u bu­džet od za­ra­da ra­stu, pr­vi put po­sle vi­še go­di­na po­sto­ji su­fi­cit u bu­dže­tu, tu su i sred­stva od Vla­de Sr­bi­je, a i Kan­ce­la­ri­ja za lo­kal­ni eko­nom­ski raz­voj, od sko­ra Ode­lje­nje, ra­di na pro­jek­ti­ma od ko­jih se do­sta njih fi­nan­si­ra sred­stvi­ma Evrop­ske uni­je.
Pri­hod­na stra­na na­šeg bu­dže­ta je na do­brom ni­vou, ni­kom ništa ne du­gu­je­mo, li­kvid­ni smo. Po iz­ve­šta­ju o iz­vr­še­nju bu­dže­ta za de­vet me­se­ci vi­di­mo da smo, kroz no­va za­po­šlja­va­nja, sko­ro du­pli­ra­li pri­hod od po­re­za na za­ra­de i pri­ka­za­li su­fi­cit u bu­dže­tu u iz­no­su od 131 mi­li­on. Ne­ma­mo pro­ble­ma sa fi­nan­si­ja­ma, sve svo­je oba­ve­ze iz­mi­ru­je­mo na vre­me. Pre­ko 35 mi­li­o­na evra ušlo je u na­šu op­šti­nu u pret­hod­ne dve go­di­ne, što kroz in­ve­sti­ci­je, što kroz sub­ven­ci­je Vla­de Sr­bi­je, ko­je su i do­pri­ne­le da se te in­ve­sti­ci­je re­a­li­zu­ju. Gra­đa­ni su do­bro iz­mi­ri­va­li svo­je oba­ve­ze po­re­za na imo­vi­nu zbog pri­hva­tlji­vih sto­pa ko­je smo od­re­di­li i kon­sta­to­va­li smo, čak i opo­zi­ci­ja, da su to do­bri po­ka­za­te­lji. Bit­no je da ra­di­mo do­bru stvar u in­te­re­su svih gra­đa­na i da ima­mo do­sta sred­sta­va u bu­dže­tu za ono što nam je po­treb­no.

Ne­dav­no je odr­žan sa­sta­nak sa pred­stav­ni­ci­ma me­snih za­jed­ni­ca.
Tra­ži­li smo od njih da nam ka­žu šta im je po­treb­no, da uvrstimo u no­vi bu­džet. Svi su se ne­što sne­bi­va­li, kao da ni­su na­vi­kli da im se nu­de sred­stva da re­še ne­ke zna­čaj­ni­je pro­ble­me, va­žne za nji­ho­ve me­sne za­jed­ni­ce. Ima­mo mo­guć­no­sti, po­di­gli smo sve po­zi­ci­je u bu­dže­tu za na­red­nu go­di­nu, pla­ni­ra­mo da gro tih pa­ra vra­ti­mo kroz in­fra­struk­tu­ru, sre­đi­va­nje uli­ca. Opre­de­li­li smo 300 mi­li­o­na di­na­ra za iz­grad­nju pu­te­va. Ma­lo ko­ja op­šti­na u Sr­bi­ji je to­li­ko sred­sta­va iz­dvo­ji­la za te na­me­ne. Sva ­izdva­ja­nja za so­ci­jal­nu za­šti­tu, udru­že­nja, ško­le, kul­tu­ru, sport­ske klu­bo­ve, me­sne za­jed­ni­ce, po­di­že­mo za od­re­đe­ni pro­ce­nat. Pa­re gra­đa­na že­li­mo da vra­ti­mo me­šta­ni­ma. Za­to smo i odr­ža­li taj sa­sta­nak sa pred­sed­ni­ci­ma sa­ve­ta me­snih za­jed­ni­ca, jer su oni u di­rekt­nom kon­tak­tu sa gra­đa­ni­ma i zna­ju šta im je neo­p­hod­no. Sve što su pred­lo­ži­li na­ći će svo­je me­sto u bu­dže­tu i bi­će re­a­li­zo­va­no to­kom na­red­ne go­di­ne.

Smilja Džakula