Žene u politici

Nisu samo „deko­ra­ci­ja“

Bez ob­zi­ra što se stva­ri ne­u­mit­no me­nja­ju i što je dosko­ra bi­lo ne­za­mi­sli­vo da se na funk­ci­ji mi­ni­stra na­đe ne sa­mo že­na sa gej sek­su­al­nim opre­de­lje­njem, već že­na uop­šte, u osno­vi smo još pri­lič­no pa­tri­jar­hal­ni.
Nakon april­skih izbo­ra, na mestu gra­do­na­čel­ni­ce ili pred­sed­ni­ce opšti­ne u više od 160 lokal­nih samo­u­pra­va u Srbi­ji našlo se samo deset žena ili 6,02 odsto u ukup­nom bro­ju lokal­nih lide­ra. Reč je o napret­ku u odno­su na pret­hod­ni man­dat kada je gra­do­ve i opšti­ne vodi­lo sedam dama.
Iako že­ne u po­li­ti­ci već odav­no ni­su vi­še sa­mo „de­ko­ra­ci­ja“, pa­žnju sva­ka­ko još uvek iza­zi­va či­nje­ni­ca da se že­na na­la­zi na če­lu ne­ke in­sti­tu­ci­je. Među 10 žena koje se nala­ze na čelu jed­ne lokal­ne samo­u­pra­ve je i Dubrav­ka Kova­če­vić Subo­tič­ki, pred­sed­ni­ca Opšti­ne Pećin­ci, koja je na toj funk­ci­ji od 2014. godi­ne.
– Mi­slim da se sna­la­zim kao že­na u Sr­bi­ji i že­na na funk­ci­ji. Že­ne mo­gu da bu­du pred­sed­ni­ce op­šti­na. Kod nas ima­mo če­ti­ri na­čel­ni­ce, od pet na­čel­nič­kih me­sta. Mi po­štu­je­mo rod­nu rav­no­prav­nost ap­so­lut­no i ne mi­slim da sam kao že­na ne­što iz­u­zet­no što sam na funk­ci­ji pred­sed­ni­ce op­šti­ne. Že­ne mo­gu pu­no da do­pri­ne­su svo­jim ra­dom, jer ve­ro­vat­no su se ove že­ne ko­je su kod me­ne na­čel­ni­ce na­met­nu­le ne­kim svo­jim kva­li­te­ti­ma, pa su po­be­di­le mu­škar­ce. Mi­slim da su že­ne, ge­ne­ral­no, ve­ro­vat­no zbog tog ne­kog maj­čin­skog in­stink­ta, od­go­vor­ni­je, sa­ve­sni­je, po­sve­će­ni­je po­slu i sve osta­lo – izja­vi­la je Kova­če­vić Subo­tič­ki za M novi­ne.
Na čelu šid­ske opšti­ne od 2009. do 2012. godi­ne nala­zi se još jed­na dama, Nata­ša Cvjet­ko­vić, koja je dobit­ni­ca i pri­zna­nja „Kape­tan Miša Ana­sta­si­je­vić“ za Naj ženu Sre­ma 2011. godi­ne. Tada je izja­vlji­va­la da je nemo­gu­će odi­gra­ti dobru utak­mi­cu i napra­vi­ti dobar rezul­tat bez dobre eki­pe. Ener­gi­jom, entu­zi­ja­zmom i sre­mač­kim ina­tom posti­že­mo dobre rezul­ta­te, govo­ri­la je sep­tem­bra 2011. Nata­ša Cvjet­ko­vić.
Srem­sku Mitro­vi­cu je u peri­o­du od 1984. do 1985. godi­ne vodi­la Mari­ja Pro­kop, u vre­me pre više­stra­nač­ja. Svi njeni pret­hod­ni­ci i nasled­ni­ci bili su muškar­ci. Tre­nut­no se na mestu zame­ni­ce gra­do­na­čel­ni­ka Srem­ske Mitro­vi­ce nala­zi Sve­tla­na Milo­va­no­vić, dok je u Rumi Mari­ja Stoj­če­vić zame­ni­ca pred­sed­ni­ka Opšti­ne. I u inđij­skoj lokal­noj samo­u­pra­vi žena je zame­nik pred­sed­ni­ka Opšti­ne, Dra­ga­na Radi­no­vić. U Opšti­ni Sta­ra Pazo­va Mari­na Savić je pomoć­ni­ca pred­sed­ni­ka Opšti­ne za eko­nom­ski raz­voj i stra­te­ški mar­ke­ting.
Sr­bi­jom još uvek u ve­li­koj ve­ći­ni slu­ča­je­va, vla­da­ju mu­škar­ci. Žene u Srbi­ji naj­če­šće zau­zi­ma­ju niže ili suštin­ski manje uti­caj­ne poli­tič­ke pozi­ci­je u odno­su na muškar­ce, o čemu govo­ri i činje­ni­ca da u srp­skom par­la­men­tu nema nijed­ne par­ti­je čiji je lider žena.
Sasta­vi stra­nač­kih orga­na poka­zu­ju da žene teško dola­ze do viso­kih pozi­ci­ja u poli­tič­kim stran­ka­ma, čak i u onim par­ti­ja­ma koje se u svo­jim pro­gra­mi­ma zala­žu za pošto­va­nje prin­ci­pa rod­ne rav­no­prav­no­sti. Situ­a­ci­ja u izvr­šnoj vla­sti nije mno­go dru­ga­či­ja, budu­ći da je uče­šće žena u odlu­či­va­nju na niskom nivou. U sasta­vu nove Vla­de Srbi­je, od 19 mini­sta­ra pet su žene, što je 26 odsto, funk­ci­ju pred­sed­ni­ka oba­vlja muška­rac, a od četi­ri pot­pred­sed­nič­ka mesta na jed­nom je žena.
Po pred­sed­ni­ku Vla­de Srbi­je Alek­san­dru Vuči­ću, mini­star­sku funk­ci­ju zaslu­ži­le su Zora­na Mihaj­lo­vić, pot­pred­sed­ni­ca Vla­de Srbi­je i mini­star­ka gra­đe­vi­nar­stva, sao­bra­ća­ja i infra­struk­tu­re, Nela Kubu­ro­vić, mini­star­ka prav­de, Ana Brna­bić, mini­star­ka držav­ne upra­ve i lokal­ne samo­u­pra­ve, Jadran­ka Jok­si­mo­vić, mini­star­ka bez port­fe­lja zadu­že­na za evrop­ske inte­gra­ci­je i Sla­vi­ca Đukić Deja­no­vić, mini­star­ka bez port­fe­lja zadu­že­na za demo­gra­fi­ju i popu­la­ci­o­nu poli­ti­ku.
Poseb­no inte­re­sant­no je bilo posta­vlja­nje Ane Brna­bić za mini­star­ku, s obzi­rom na njeno sek­su­al­no opre­de­lje­nje. Po prvi put u isto­ri­ji Srbi­je za mini­star­ku pred­lo­že­na je kan­di­dat­ki­nja koja ne skri­va svo­je homo­sek­su­al­no opre­de­lje­nje.
– Nisam hte­la da to bude taj­na, niti je Vučić od mene tra­žio da bude taj­na. Mislim da bi moja sek­su­al­na ori­jen­ta­ci­ja u rani­jim vla­da­ma sigur­no bila pro­blem. Neću da poten­ci­ram da sam gej, ali neću ni da ćutim. I to je još jed­na stvar za koju mislim da jeste makar za mili­me­tar pro­me­ni­la Srbi­ju nabo­lje – izja­vi­la je u novo­go­di­šnjem u inter­vjuu za Kurir Ana Brna­bić.
Jed­na od ret­kih žena koje su se u Srbi­ji našle na čelu neke poli­tič­ke par­ti­je, San­da Raško­vić Ivić, biv­ša pred­sed­ni­ca Demo­krat­ske stran­ke Srbi­je, a sada samo­stal­na posla­ni­ca u srp­skom par­la­men­tu za Sput­njik kaže da su žene dis­kri­mi­ni­sa­ne svu­da, pa i u poli­ti­ci.
– U srp­skom dru­štvu žena­ma se ne pra­šta ništa. Izlo­že­ne su naj­go­roj vrsti poni­ža­va­nja i uvre­da, bilo veza­no za spolj­ni izgled, bilo sek­su­al­no ili veza­no za njiho­vu inte­li­gen­ci­ju, u mno­go većoj meri nego što su to muškar­ci. Mogu da kažem iz vla­sti­tog isku­stva da sam mno­go puta bila vre­đa­na od stra­ne mno­gih poli­ti­ča­ra zbog toga što sam žena, dok sam sa dru­ge stra­ne kao biv­ša pred­sed­ni­ca DSS doži­ve­la da budem sme­nje­na i izba­če­na iz stran­ke jer je bes­kraj­no lako tako nešto ura­di­ti jed­noj ženi – navo­di Raško­vić Ivić.
Sla­vi­ca Đukić Deja­no­vić, mini­star­ka bez port­fe­lja u Vla­di Srbi­je i pot­pred­sed­ni­ca Soci­ja­li­stič­ke par­ti­je Srbi­je, za Sput­njik je izja­vi­la da čim nam zakon odre­đu­je da u par­la­ment mora ući 30 odsto žena i čim rod­nu rav­no­prav­nost regu­li­še­mo zakon­skim odred­ba­ma, to samo po sebi govo­ri da i u poli­ti­ci, naža­lost, posto­ji izve­stan ste­pen dis­kri­mi­na­ci­je.
– Žena ima više među dok­to­ri­ma nau­ka, pa ako nas u nau­ci ima više, zašto nas bar u poli­ti­ci ne bi bilo u nekoj egal pozi­ci­ji. Poli­ti­ka je muška are­na, nau­či­le smo da apla­u­di­ra­mo muškar­ci­ma. Kul­tu­ro­lo­ški, muška­rac u našoj sre­di­ni pred­sta­vlja i poro­di­cu i svo­ju rad­nu sre­di­nu u soci­jal­nim okru­že­nji­ma, a ređe to čini žena, mada to ona čini sa mno­go više šar­ma i auten­tič­no­sti. U poli­ti­ci tako­đe posto­ji i muška soli­dar­nost, za raz­li­ku od žena koje nisu pre­te­ra­no soli­dar­ne kada se neka od nas negde i kan­di­du­je – rekla je Đukić Deja­no­vić.
Poli­ti­ka bi mora­la biti bri­ga o ljudi­ma, bri­ga o dru­gi­ma, i zbog toga su žene izu­zet­no spo­sob­ne za poli­ti­ku, kaže za Sput­njik Gor­da­na Čomić, pot­pred­sed­ni­ca Narod­ne skup­šti­ne Repu­bli­ke Srbi­je i gene­ral­na sekre­tar­ka Demo­krat­ske stran­ke.
– Vero­vat­no je to i raz­log zašto se žene na raz­ne nači­ne spre­ča­va­ju da u poli­ti­ku uđu, da u njoj opsta­nu i budu na pozi­ci­ja­ma gde se zai­sta dono­se odlu­ke. Zato su nam potreb­ne kvo­te, jer muškar­ci u poli­ti­ci sma­tra­ju da su oni pod­ra­zu­me­va­ju­će talen­to­va­ni i sprem­ni da se poli­ti­kom bave, a da žene tre­ba da osvo­je pra­va, slo­bo­de i meha­ni­zme da nas bude 30, 40 ili 50 odsto, da doka­že­mo da smo spo­sob­ne za poli­ti­ku – isti­če Čomi­će­va.
Mari­ja Obra­do­vić, pot­pred­sed­ni­ca Glav­nog odbo­ra Srp­ske napred­ne stran­ke sma­tra da je, kada je reč o dis­kri­mi­na­ci­ji žena u poli­ti­ci, situ­a­ci­ja u korist nežni­jeg pola mno­go bolja nego pret­hod­nih godi­na, upra­vo zbog posto­ja­nja kvo­ta.
– Ne samo da su nam kvo­te pomo­gle da ima­mo više žena u poli­ti­ci, čime je dobi­je­no i na kva­li­te­tu, nego se poja­vi­la i nova gene­ra­ci­ja poli­ti­čar­ki, poseb­no u lokal­nim par­la­men­ti­ma, gde one nisu samo deko­ra­ci­ja već dono­se važne odlu­ke – kaže Obra­do­vi­će­va.
Zahva­lju­ju­ći izme­na­ma Zako­na o izbo­ru narod­nih posla­ni­ka, kojim je pred­vi­đe­no da na sva­ka tri kan­di­da­ta po redo­sle­du mora biti naj­ma­nje po jedan pred­stav­nik manje zastu­plje­nog pola, 34 odsto posla­ni­ka u Skup­šti­ni Srbi­je čine žene. To pred­sta­vlja veli­ki napre­dak u odno­su na prve sazi­ve par­la­men­ta nakon demo­krat­skih pro­me­na 2000. godi­ne, kada je uče­šće žena u zako­no­dav­noj vla­sti izno­si­lo izme­đu 10 i 20 odsto.