Zavičajni muzej Ruma

Foto­gra­fi­je sala­ša

„Sala­ši – izme­đu ide­a­li­zo­va­nog i stvar­nog“ Muze­ja Gra­da Novog Sada naziv je gostu­ju­će izlo­žbe u Zavi­čaj­nom muze­ju Ruma, koja je otvo­re­na 1. novem­bra. Na izlo­žbi je govo­ri­la Vesna Nedelj­ko­vić Ange­lov­ski, jed­na od auto­ra izlo­žbe koja je ista­kla da je reč o foto­gra­fi­ja­ma nasta­lim tokom etno­lo­škog istra­ži­va­nja sala­ša Bač­kog Petro­vog Sela, u više navra­ta. Prve poti­ču iz 1987. godi­ne, potom 2006. i od 2012. do 2014. godi­ne, a čiji su auto­ri Ljubo­mir Gru­bić, Vla­di­mir Čer­ven­ki i Feđa Kise­lič­ki.
Poro­dič­na gazdin­stva na obra­di­vom zemlji­štu, uda­lje­na od nase­lja, pozna­ta pod ime­nom sala­ši, još uvek mogu posto­je u plod­noj rav­ni­ci Voj­vo­di­ne.
Poljo­pri­vred­na pro­iz­vod­nja od koje su ljudi na sala­ši­ma žive­li, bila je u tesnoj vezi sa njiho­vim mestom sta­no­va­nja. To zna­či da su se kuće, zajed­no sa svim eko­nom­skim objek­ti­ma, nala­zi­le na samom ima­nju, a ima­nje se sasto­ja­lo od obra­di­vog zemlji­šta, voć­nja­ka i liva­da.
Pored pove­za­no­sti sta­no­va­nja i pri­vre­đi­va­nja, važna karak­te­ri­sti­ka sala­ša bila je njiho­va izo­lo­va­nost, odno­sno njiho­va fizič­ka uda­lje­nost od nase­lja – sela i gra­do­va.
Sala­ši Voj­vo­di­ne su bili rasu­ti širom ata­ra, ali su počet­kom 21. veka osta­li nase­lje­ni uglav­nom samo oni koji su bili, pored asfal­ti­ra­nih pute­va i oni koji su, vre­me­nom, sra­sli sa obli­žnjim mesti­ma.
Sa nesta­ja­njem sala­ša nestao je i sala­šar­ski način živo­ta, koji, iako se u stvar­no­sti sasto­jao od napor­nog rada sa neiz­ve­snim rezul­ta­tom, za sta­nov­ni­ke ove regi­je pred­sta­vlja ide­ju o idi­li i izo­bi­lju i zajed­nič­kom i slo­žnom živo­tu veli­kih poro­di­ca.
– Roman­ti­zi­ra­na ide­ja o sala­ši­ma ne pozna­je pre­vi­ra­nje, usa­mlje­nost, tugu, nesi­gur­nost i nema­šti­nu. Ide­a­li­zo­va­na pred­sta­va o sala­ši­ma ne sadr­ži tur­bu­lent­ne eko­nom­ske i dru­ge pro­me­ne, opu­ste­le ata­re i zapu­šte­ne sala­še, uru­še­ne kro­vo­ve, ni raz­boj­ni­ke koji pre­ru­še­ni u sto­ča­re krste­re polji­ma – kaže Vesna Nedelj­ko­vić Ange­lov­ski.
Auto­ri izlo­žbe su Vesna Nedelj­ko­vić Ange­lov­ska, muzej­ska savet­ni­ca i Feđa Kise­lič­ki, muzej­ski foto­graf Muze­ja Gra­da Novog Sada.
S. DŽ.