Slađan Mančić, predsednik opštine Ruma

Ru­ma is­pred mno­gih

Kon­sti­tu­tiv­na sed­ni­ca Skup­šti­ne op­šti­ne Ru­ma na ko­joj je za pred­sed­ni­ka Op­šti­ne Ru­ma u još jed­nom man­da­tu iza­bran Sla­đan Man­čić odr­ža­na je 10. ju­na. Tri me­se­ca na­kon iz­bo­ra na no­vu sta­ru funk­ci­ju sa Sla­đa­nom Man­či­ćem smo raz­go­va­ra­li o no­vim in­ve­sti­ci­ja­ma, rad­nim me­sti­ma, da­ljem in­fra­struk­tur­nom opre­ma­nju rad­nih zo­na, ali i re­ba­lan­su op­štin­skog bu­dže­ta.

M NO­VI­NE: Ono što je ak­tu­el­no ovih da­na je po­če­tak ra­do­va na iz­grad­nji fa­bri­ke nu­dli „Si­no­vejšn gru­pe“ na Rum­skoj pe­tlji za ko­ju je ka­men te­me­ljac po­lo­žen u apri­lu ove go­di­ne.
SLA­ĐAN MAN­ČIĆ: Ra­do­vi na iz­grad­nji po­me­nu­te fa­bri­ke su za­po­če­li kra­jem av­gu­sta. Da­kle, ra­do­vi su u to­ku, a rok za otva­ra­nje fa­bri­ke je fe­bru­ar na­red­ne go­di­ne. Me­đu­tim, za­po­šlja­va­nje po­či­nje već od sep­tem­bra, jer po ugo­vo­ru oni mo­ra­ju do kra­ja ove go­di­ne da za­po­sle 166 rad­ni­ka, što je bit­no i zbog nji­ho­vih sub­ven­ci­ja. Ti rad­ni­ci će bi­ti pri­ja­vlje­ni i do­bi­ja­će pla­tu i dok bu­du če­ka­li da fa­bri­ka sa ra­dom za­poč­ne u fe­bru­a­ru.

Šta je još si­gur­no do kra­ja go­di­ne od no­vih in­ve­sti­ci­ja? Šta mo­že­te na­ja­vi­ti?
Si­gur­no je da u ovom me­se­cu po­či­nju ra­do­vi na zgra­di fa­bri­ke ita­li­jan­ske fir­me „Li­nea ver­de“ ko­ja će se gra­di­ti u Do­brin­ci­ma. Tu nas oče­ku­je pot­pi­si­va­nje ugo­vo­ra, raš­či­šća­va­nje pro­sto­ra od 5,5 hek­ta­ra i iz­grad­nja tra­fo­sta­ni­ce. Po­tom kre­ću ra­do­vi na iz­grad­nji objek­ta. Tu će se vr­ši­ti pa­ko­va­nje sve­žeg po­vr­ća i pro­iz­vod­nja sa­la­te. Ova fir­ma je ku­pi­la 5,5 hek­ta­ra ze­mlji­šta, a upo­sli­će 100 lju­di. Po­red objek­ta u Do­brin­ci­ma će po­di­ći i pla­ste­ni­ke na 20 hek­ta­ra i to će bi­ti mo­guć­nost se­lja­ci­ma iz Kra­lje­va­ca, Do­bri­na­ca, Do­njih Pe­tro­va­ca i dru­gih se­la da bu­du nji­ho­vi ko­o­pe­ran­ti. „Li­nea ver­de“ je dru­ga fir­ma u sve­tu po pro­iz­vod­nji sve­žih sa­la­ta i slič­nih pro­iz­vo­da i ima­ju obez­be­đe­no ve­li­ko tr­ži­šte. Što se ti­če hlad­nja­če ko­ja je pla­ni­ra­na na Rum­skoj pe­tlji vla­sni­ka po­ro­di­ce De­u­rić, oni su ima­li ne­kih pro­ble­ma, ali za to ima­mo no­vog in­ve­sti­to­ra kao i za par­ce­lu po­red. Usko­ro ras­pi­su­je­mo oglas za tih ukup­no oko 9,5 hek­ta­ra, pla­ni­ra­nih 6,5 hek­ta­ra za njih i do­dat­nih 2,7 hek­ta­ra. Iz­u­zet­no sam za­do­vo­ljan jer fir­ma „Ha­čin­son“ ide is­pred ro­ko­va. Po tim ro­ko­vi­ma nji­ho­va oba­ve­za je bi­la da do kra­ja 2017. go­di­ne upo­sle 200 lju­di, oni sad ima­ju 270 rad­ni­ka a i da­lje za­po­šlja­va­ju i ša­lju rad­ni­ke na obu­ku u Polj­sku. Po­če­li su i iz­grad­nju dru­ge ha­le sa pot­pu­no no­vom i dru­ga­či­jom teh­no­lo­gi­jom i ona bi tre­ba­la da upo­sli do­dat­nih 400 lju­di. To po­ka­zu­je da su ve­o­ma ozbilj­na kom­pa­ni­ja.

Pro­šle go­di­ne je upo­sle­no oko 1.500 lju­di, a Vi ste pri­li­kom iz­bo­ra ove go­di­ne na­ja­vi­li još do­dat­nih oko 1.000 me­sta. Iz per­spek­ti­ve si­tu­a­ci­je u sep­tem­bru da li će se to i re­a­li­zo­va­ti?
Re­kao sam da pla­ni­ra­mo iz­me­đu 500 do 1.000 no­vih rad­nih me­sta, a ja mi­slim da smo do sa­da upo­sli­li pre­ko 500 lju­di. „Ha­čin­son“ i da­lje pri­ma, „Helt ker“ (biv­ši Eve­rest) za­po­šlja­va sa­da go­to­vo 300 li­ca, pre iz­bo­ra ima­li su 150, a i da­lje za­po­šlja­va­ju, mno­ge kom­pa­ni­je su još u fa­zi pro­ši­re­nja, 40 se za­po­sli­lo u „Sa­vi“ u Hrt­kov­ci­ma, a plan je do 70. Ako to­me pri­do­da­mo i 166 si­gur­no za­po­sle­nih u „Si­no­jevšn gru­pi“ uz sva po­je­di­nač­na za­po­šlja­va­nja u fir­ma­ma ko­je već po­sto­je i ra­de u na­šoj op­šti­ni, mi­slim da će do kra­ja go­di­ne bi­ti bli­zu 1.000 no­vo­za­po­sle­nih.

Ve­li­ka kon­ku­ren­ci­ja je me­đu lo­kal­nim sa­mo­u­pra­va­ma da se pri­vu­ku in­ve­sti­to­ri, a uslov za to je da po­nu­da bu­de bo­lja, u smi­slu sub­ven­ci­ja, in­fra­struk­tur­ne opre­mlje­no­sti rad­nih zo­na i slič­no. Šta Ru­ma ra­di u tom smi­slu?
Mi­slim da rum­skim rad­nim zo­na­ma tre­nut­no ne mo­že ni­ko da pa­ri­ra, ne sa­mo u Sre­mu već i u Sr­bi­ji. Is­ko­ri­sti­li smo naš ge­o­graf­ski po­lo­žaj, dr­žav­no ze­mlji­šte pre­ve­li u jav­nu svo­ji­nu, ura­di­li plan­ska do­ku­men­ta i do­sta do­bro in­fra­struk­tur­no opre­mi­li rad­ne zo­ne, sa­o­bra­ćaj­ni­ce, vo­da, elek­trič­na ener­gi­ja… I da­lje ima­mo ve­li­ko in­te­re­so­va­nje in­ve­sti­to­ra. Gra­de se tri i do­dat­no još jed­na fa­bri­ka, iz­ve­sna je još pri­ča sa dva in­ve­sti­to­ra, a po­go­to­vo je­dan ve­li­ki pro­je­kat ko­ji još zva­nič­no ne smem da na­ja­vim. Mi­ni­star­stvo pri­vre­de je ras­pi­sa­lo ten­der za iz­grad­nju ka­na­li­za­ci­je na Rum­skoj pe­tlji – vred­nost je oko 40 mi­li­o­na di­na­ra, a fi­nan­si­ra­mo po­la – po­la. Na ten­de­ru je rum­ski „Srem­put“ do­bio taj po­sao što mi je po­seb­no dra­go. Za­to smo ko­rak is­pred svih lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va.
Smi­lja Dža­ku­la